Gimnazija u Danilovgradu: Škola čiji profesori nijesu iz Antičke Grčke

Jak osjećaj zajedništva i pripadnosti Gimnaziji „Petar I Petrović Njegoš“ koja podjednako „izbija“ i iz profesora i iz učenika, natjeraće vas da poželite da se još jednom vratite u srednjoškolsko doba i budete učenik. Ali, ne bilo koje škole, već upravo ove. „Danilovgrad je prije bio industrijski grad, nije bio kulturni. Imali smo pet, šest fabrika, a sada ništa. Jedina svijetla tačka i institucija koja je ostala jeste gimnazija“, objašnjava jedan od đaka

Objavljeno: 28. 02. 2015 - 00:12 Promjenite veličinu teksta: A A A
Gimnazija u Danilovgradu: Skola ciji profesori nijesu iz Anticke Grcke

Ako u danilovgradsku Gimnaziju uđete tokom odmora, dočekaće vas atmosfera kakvu ste vidjeli u tinejdžerskim američkim serijama. Učenici „čavrljaju“ po hodnicima i stepeništu, a školom se čuje muzika koja dolazi sa miksete za koju je uvijek zadužen jedan učenik.

Predsjednik Đačkog parlamenta Luka Janković objašnjava da je riječ o inicijativi ranijih generacija. Desi se da poneki učenik pusti folk pjesmu, ali se to brzo promijeni.

„Mora da ide muzika prigodna za ovakvu ustanovu“, kaže maturant danilovgradske Gimnazije, koja je jedan od posljednjih laureata nagrade Oktoih.

pavicevic

„Mi smo samo onakva škola kakva treba da bude. Nismo nikakvo čudo, niti se naši učenici razlikuju od svojih vršnjaka“, kaže za Portal Analitika direktorka Slavica Pavićević.

Ali, na stranu nagrade, činjenica je da mnoga podgorička djeca nakon osnovne škole idu upravo u danilovradsku gimnaziju, bez obzira na prevoz, bez obzira što među časovima ne mogu šetati podgoričkom  džadom.  

Pavićević komentariše da njihovi učenici radije sjede na časovima, jer  imaju profesore koji nisu kruti i ne nameću autoritet po svaku cijenu.

„Posvećeni smo učenicima, imamo vremena za njih… Pokušavamo da im pomognemo da riješe problem – u pedagoškom, psihološkom i svakom drugom smislu“, objašnjava Pavićević tajnu uspjeha svoje škole.

debateri

Predsjednik Debatnog kluba, maturant Aleksandar Kaluđerović prije samo četiri godine „mrzio je svoj rodni grad“ i želio da ga napusti.

„Nakon završenih studija sebe vidim kao profesora u ovoj gimnaziji. Potpisao bih da radim, ne za 450 eura, nego i za 300 eura“, kaže Aleksandar.

„Oktoih“ za koji su zaslužni svi: Direktorka Pavićević kaže da će iskopirati plaketu Oktoiha i svuda je okačiti jer su za nju zaslužni svi. Ova škola, dodaje, njeguje brižljivo svoj ugled u vrijeme kada ugled i škole i znanja pada. 

„Školska priprema je važna u vrijeme različitih izazova. Vjerujemo da postižemo i više ciljeve u obrazovanju, u formiranju zdravih ličnosti spremnih za život. Zato nas naši bivši učenici često posjećuju. Moja vrata su uvijek otvorena za učenike“, veli Pavićević. Ona je u ovoj istoj gimnaziji 35 godina bila profesorka književnosti.

„Direktorsko mjesto sam prihvatila kao čast, tim prije što sam tu započela svoj radni vijek“, ističe sagovornica Portala Analitika i dodaje da ne vjeruje da bi to prihvatila u nekom drugom kolektivu.

oktoih

Gimnazija, inače, radi u jednoj smjeni sa 600 učenika. 

„Imamo lijepu saradnju sa lokalnom upravom, sa Internacionalnom kolonijom vajara u Danilovgradu koju naši učenici početkom godine posjećuju. Sve češće učenici biraju prave izborne predmete a ne koji su im lakši“, kaže Pavićević.

U školi postoji veliki broj sekcija među kojima su: istraživačka, iz algoritama i programiranja, iz prirodno-matemačkih predmeta, iz likovnih umjetnosti... Sagovornica Portala Analitika kaže da se u školi ponose radovima učenika i ističe ovogodišnju modnu reviju za Dan škole.

„Đaci su sve kreirali, sami su šili i vezli, bilo je 30 manekena… Moto revije je bio – Od starog novo“, kaže Pavićević. 

Škola izdaje i svoje novine, „Lice“, a već godinama sarađuju sa podgoričkom knjižarom „Karver“.

„To je otvorenost o kojoj govorim, da se sve ne dešava u školskom prostoru. Naši učenici posjećuju škole kreativnog pisanja, druže se sa eminentnim crnogorskim piscima i umjetnicima. Na taj način se stvara jedna vrsta elitizma neophodnog za ovu vrstu škola“, tvrdi direktorka Pavićević.

Za učenike se organizuju i posjete Crnogorskom narodnom pozorištu. Ali, vole i sami da glume.

cas1

„Prije par godina naši maturanti su osmislili mjuzikl-dramu koju su realizovali u holu škole. Nakon toga je izvedena u Centru za kulturu Danilovgrad. Bila je puna sala“, dodaje sagovornica Portala Analitika.

Ove godine je škola bila domaćin debatnog tamičenja srednjoškolaca, a dva učenika su se našla u finalu popularne TV emisije „Biramo lidera“. Osim nevladinih organizacija, lokalne samouprave, privrednika i drugih, škola ima i saradnju sa crnogorskim univerzitetima.

Zaposleni koji rado odlaze na svoj posao: Pedagoškinja Nada Vujašković kaže da je posao inspiriše.

„Mladi su puni ideja i nas drže ukorak sa vremenom. Mnogo toga ih interesuje, kreativni su, prosto vas tjeraju da radite, da idete dalje, da odgovorite zahtjevima koje postavljaju pred vas“, objašnjava Vujašković.

Kaže da su danas roditelji i učenici svjesniji pomoći koju mogu da dobiju od pedagoga, te da učenici često i samostalno dolaze kada imaju problem.

I profesor crnogorskog jezika i književnosti, Miroslav Minić uživa u svom poslu.

„Pripadam rijetkima koji obožavaju svoj posao. Nikada se ne žalim što imam pet radnih dana, što se budim u 6,15 da bih stigao iz Podgorice u Danilovgrad. Radim sa mladim, kreativnim, obrazovanim ljudima koji znaju što žele i koji zajedno sa mnom umiju da naprave dobru atmosferu na času“, ističe sagovornik Portala Analitika.

profesori

U danilovgradsku Gimnaziju prešao je iz jedne srednje stručne škole u Podgorici. Imao je predrasude, priznaje, da đaci ne slušaju dobru muziku, ne gledaju filmove, ne idu u pozorište i tako dalje.

„Poslije dva dana predrasude su nestale...“, ističe sagovornik Portala Analitika.

Kod njega se na časovima gledaju filmovi, dodjela Oskara, po izboru učenika se obrađuju knjige. Dodaje da se on i ostali profesori trude da predavanja ne budu monolozi već razgovor.

Učenica drugog razreda, Podgoričanka Ana Bojanić kaže da je ovu školu odabrala jer je čula pozitivnih stvari.  

„Nije mi teško da ranim. U autobusu završim domaće zadatke. Za pola sata se može i poneka lekcija naučiti“, kaže Ana.

Prevoz iz Podgorice, odakle dolaze mnogi profesori i đaci nije problem, a vozač autobusa, kažu, stane ispred „svake kuće“.

Luka veli da se pred kraj tromjesječja, polugođa i školske godine u autobusu ne čuje žamor jer su svi zaokupljeni ponavljanjem gradiva. Ana na to dodaje da tišinu prekida kada neko objašnjava neku lekciju onima koji nisu učili. Ostalim danima, u autobusu se pjeva, druži, spava…

Druženja daju „šarm“ školi: „Učenici sa više strana, sa različitim pogledima i iskustvima...  Uspostavljaju se čvršće veze“, smatra Vujašković.

Profesor Minić kaže da je ubijeđen da učenici vole školu, jer su zainteresovani da realizuju neke svoje ideje, da inicijativa ne fali. Sa ponosom dodaje da njihov hor, koji vodi profesorka muzičkog, broji preko 60 članova.

gimnazija1

„Ne znam nijednu školu, osim muzičke, da ima takav hor i da se tako priprema. Imamo guslare, glumce, folklornu sekciju…“, sa ponosom ističe profesor i dodaje da ga oduševljava i humanost ovi mladih ljudi koji su samoinicijativno, njih preko 35 dali krv.

„Ako čuju da je bilo ko u nekom problemu oni se organizuju. Tokom odmora se uvijek u kutijama za novčane priloge može dati novac. Radimo sa učenicima koji su već veliki i dobri ljudi“, ističe profesor Minić.

Danilovgrađanin Aleksandar Kaluđerović kaže da je mrzio svoj rodni grad i ovu školu, te da je htio da pođe za Kotor i tamo upiše srednju školu. Ipak, roditelji su insistirali da upiše baš ovu školu zbog glasa koji je krasi.

„Imao sam predrasude i došao sam sav isprepadan. Jedna rečenica će mi ostati urezana do kraja života. Razredna nam je rekla na prvom času: ’Ne interesuje me kakvi ćete đaci da budete – dovoljni ili odlični, bitno je kakvi ćete izaći kao ljudi“, sjeća se Kaluđerović.

cas1

Misli da upravo zbog toga đaci ove škole uvijek prolaze odlično, jer se insistira na ljudskim kvalitetima. Prisjeća se kako je bio oduševljen kada je na Lejk festu u Nikšiću sreo sedam profesora koji mu predaju.

„Ovdje se mnogo ulaže u kulturu tako da učenici postaju produhovljeni. Kod nekih profesora ni ne morate da pročitate knjige, dovoljno je da ih slušate. Posebno volim i cijenim neformalno obrazovanje i vannastavne aktivnosti i spremnost profesora da vam izađu u susret“, ističe Danilovgrađanin.

Gimnazijski Debatni klub broji preko 30 članova, a Kaluđerović je predsjednik. On dodaje da im škola uvijek izađe u susret, nađe finansijska sredstva za njihove ideje, da se o njihovim školskim predstavama priča, a da su im sportski turniri posjećeniji od utakmica Prve crnogorske lige.

„To su skromne predstave, ali su pune gimnazijskog duha. Kada su sportski turniri vrijeme staje… Tribine su pune i navija se punim žarom“, objašnjava Kaluđerović. Žali što nije neki put ponavljao kako bi što duže ostao u njoj.

Luka Janković tvrdi da nigdje nema takvog odnosa profesor-učenik.

„Nije da se mi ne bojimo, ali u drugim školama učenici imaju neko strahopoštovanje prema profesorima“, ističe sagovornik Portala Analitika i otkriva da planiraju koncert na kojem će pored bivših učenika, učestvovati i neke regionalne zvijezde.

sagovornicisvi3

Skromni humanisti: Pedagoškinja Vujašković veli da u školi nema drastičnih prekršaja i problema koji ne mogu da se riješe u saradnji sa roditeljima.

Anđela Novaković, profesorica psihologije i građanskog obrazovanja, takođe ističe uzajamnu povezanost.

„Ovo je svima drugi dom. Učenici uče od nas, mi od njih. To je u potpunosti međuzavistan odnos“, kaže sagovornica Portala Analitika.

Dodaje da u nastavni proces ulazi sa dosta energije, ali da joj se uvijek još više vrati.  

„Učila sam u ovoj školi i dosta se stvari promijenilo na bolje. Sloboda koju dajemo učenicima nikada nije zloupotrijebljena“, priča Novaković.

Luka Janković smatra da je osjećaj pripadnosti školi nešto važno.

„Volim aktivnosti, bez obzira da li je riječ o zajednici, Crvenom krstu ili slično. Imali smo veliki broj humanitarnih akcija, ali ne zovemo medije, ne želimo da od toga pravimo pompu“, kaže ovaj Podgoričanin. Dodaje da je jedna od takvih akcija bila i postavljanje rukohvata za učenike koji imaju poteškoće u kretanju.

sagovornicisvi

Zašto je baš danilovgradska Gimnazija tako posebna, Aleksandar Kaluđerović ima jednostavno objašnjenje:

„Danilovgrad je prije bio industrijski grad, nije bio kulturni. Imali smo pet, šest fabrika i sada ništa. Jedina svijetla tačka i institucija koja je ostala jeste gimnazija. Ali, treba direktor koji je završio društvene nauke i koji će da sa vama sarađuje. U školama treba da rade profesori koji nisu iz Antičke Grčke, koji će da diktiraju a da učenici ćute i zapisuju“, ističe Aleksandar.

Iseljenik koji nije zaboravio svoj Danilovgrad: Prije nešto više od deset godina u danilovgradskoj Gimnaziji je ustanovljen Fond „Tomo Dragović“, koji je upriličio sin pokojnog Toma Dragovića, Branko, koji je na žalost u međuvremenu preminuo.

„Sada je to nastavila Brankova supruga Deidre, profesorka na Sidnejskom univerzitetu engleskog jezika, koja je na desetoj proslavi lično uručila nagradu najboljem učeniku generacije. Ove godine je tu nagradu dobila Milica Vojinović.

sagovornici2

Direktorka ističe da se ponose tim učenicima, da prate njihov život i rad nakon završene gimnazije. Svih deset nagrađenih učenika i dalje su izuzetno uspješni u svojim oblastima.

„Sam Branko Dragović, koji je u Sidneju bio izuzetan biznismen ali je uvijek osjećao nostalgiju za rodnom grudom, zahtijevao je da se nagrada dodjeljuje za Dan škole, 29. oktobar, kada učenik može da pokaže da je upisao fakultet u Crnoj Gori ili Srbiji, jer je tada Crna Gora bila u zajednici sa Srbijom“, objašnjava sagovornica Portala Analitika. Tim uslovom Dragović je htio da podstakne da kvalitetni učenici i budući stručnjaci iz raznih oblasti ne odu iz zemlje.

Novčani dio nagrade Oktoih, koji iznosi 7.000 eura, zaposleni danilovgradske Gimnazije će iskoristiti za putovanje u Rim. Na kraju, apeluju od nadležnih da im poprave krov koji duže prokišnjava, pa se za kišnih dana svuda vide kante. Ipak je škola dobila „Oktoih“.

 

Kristina ĆETKOVIĆ

Komentari: 22

RajkoICuraRajkova

28. 02. 2015 - 02:11

Mogli su tih sedam 'iljada da ulože u školu, poboljšaju kvalitet nastave, da poprave taj krov, ipak je škola dobila "Oktoih".
generacija90

28. 02. 2015 - 12:29

Pozdrav za Zdenku i njene crvene lakovane čizme
Anonimno-1281878611

28. 02. 2015 - 13:30

Sve pohvale Danilovgradskoj gimnaziji. Ovo je škola kojoj u početku ništa nije išlo na ruku: treba putovati do nje autobusom, "provincija" u odnosu na Podgoricu, glasine da tamo idu slabi đaci koji se ne mogu upisati u Ppodgoričku gimnaziju...Za sve to vrijeme, godinu po godinu, oni su svoj imidž gradili na kvalitetu, posvećenosti profesora đacima, odličnom saradnjom sa roditeljima. Sada tamo idu najbolji, cool je biti u toj školi. Jedina šteta je što je tekst nekako s brda s dola , a mogao je biti mnogo bolji i interesantniji.
Petar

28. 02. 2015 - 14:44

Suvisno je uporedjivati skole. Nasa skola je za nas najbolja, isto kao sto su druge skole njihovim djacima najbolje. Treci sam razred ove gimnazije, i mogu reci da sam ponosan sto sam ucenik ove skole, gdje mozete dosta toga nauciti, pogotovo iz predmeta za koje ste zainteresovani. Imamo izvanredne profesore, i sa njima imamo pravi odnos, kao sa vrsnjacima, a istovremeno moraju drzati do svog autoriteta, i mi to postujemo. I naravno, kada pitate vecinu nas ko je za nas najbolji profesor, obicno se to ne svodi na jednog profesora, vec na jedan duzi spisak.
svetlana

28. 02. 2015 - 18:04

znaci, tacno je onako kako se secam, a izasla sam prije 7-8 godina...odlicna, odlicna ustanova, jako sam ponosna sto je od mene napravila dobrog studenta i nekog sa solidnim opstim znanjem i kulturom...nadam se da cu i dalje slusati ovakve vijesti, bila sam jako ponosna kad sam cula za oktoih. odlicna osnova za bilo koji fakultet.
anonimno

28. 02. 2015 - 21:39

odlicna skola, isto se radi u svim gimnazijama jer je isti plan i program, ali iako sam ja davno zavrsila podgoricku gimnaziju i zeljela da moje dijete s obzirom da se upisao u podgoricku bez ikakvih problema istu zavrsi ali dopao je bas u ovo odeljenje smrti koje sad s razlogom ali ogromnim zakasnjenjem od skoro godinu i po dana pominju u vijestima, da ne duzim trebalo mi je mjesec dana da vidim kakva je situacija u podgorickoj gimnaziji i da svoje dijete prebacim u Danilovgradsku iskljucivo iz jednog razloga nastavnici koji danas rade u danilovgradskoj gimnaziji su dobri nastavnici i podsjecaju na nase nekadasnje nastavnike kada je podgoricka gimnazija bila najbolja
nebitno

28. 02. 2015 - 22:08

E da ih ne znam pomislio bi da valjaju necemu ! Sve se preko veze zavrsava. Sto vise da se rece osim da direktorica sama prepravlja zakljucenu ocjenu??
Anja

28. 02. 2015 - 23:30

Komentator "nebitno",čini mi se,nije učio u ovoj školi,jer da jeste,vjerovatno bi pokazao pismenost.Završila sam u njoj i sjećam je se sa velikim ponosom. Kolektivu i učenicima želim da i dalje budu uspješni.Najbolji u Crnoj Gori.
Anonimno-307499386

15. 03. 2015 - 21:28

sin mi uči u dg gimnaziji, kriterijumi nisu ni malo niži nego u pg gimnaziji, profesori su veoma zahtjevni ...ali ono što je daleko odvaja od pg gimnazije je da su normalni i realni profesori.
Anonimno-2138446804

27. 04. 2015 - 17:00

Jeste najbolja gimnazija . Sasvim je zasluzena nagrada. Profesori su posveceni i mnogo dobri,medju njima se izdvajaju T.Šaletić, Janko ,Fatić i Kekić. Završila sam ovu gimnaziju i ponosim se time.
Novi komentar