Izbjeglički olimpijski tim

Početkom marta Međunarodni olimpijski komitet najavio je da će na igrama u Rio de Žaneiru učestvovati i izbjeglički tim – 5 do 10 sportista čiji su izbjeglički status potvrdile Ujedinjene nacije, koji će se takmičiti pod olimpijskom zastavom.
Objavljeno: 20. 06. 2016 - 15:21 Promjenite veličinu teksta: A A A
Izbjeglicki olimpijski tim

Svenu Spannekrebsu, plivačkom treneru iz Berlina, odmah je bilo jasno da će jedna od plivačica koje trenira – Yusra Mardini, 18-ogodišnja Sirijka privući veliku pažnju. Kada je vest objavljena novinari su ga zvali bar 20 puta: “Zatvorio sam telefon u frižider”. U sali lokalnog sportskog kluba je organizovana pres konferencija na kojoj su se okupili novinari iz cele Evrope, čak i iz Japana, da se sretnu sa plivačicom.

Yusra Mardini je došla u crnom duksu sa kapuljačom, uskim farmerkama i belim Adidas patikama. Činilo se da je sve to zabavlja. Za trenera i plivačicu to je bio redak dan bez treninga. Oboje su naglasili da žele da se što pre vrate svom poslu. “Fokusiraćemo se na plivanje i učenje nemačkog”, rekao je Spannekrebs. Yusra Mardini je ispričala kako je prošlog leta pobegla iz Damaska sa starijom sestrom Sarahom. Putovale su mesec dana sa jednim očevim rođakom, u grupi sa 30 drugih izbeglica. Sa njima je bila i tromesečna beba. “Bili smo kao porodica”, rekla je plivačica. Sestre su putovale do Bejruta, zatim do Izmira u Turskoj, gde su se ukrcale u gumeni čamac i krenula ka Lezbosu u Grčkoj. Motor se pokvario, a neki putnici nisu znali da plivaju. Sestre Mardini i još jedna mlada žena skočile su u vodu i tokom naredna tri i po sata naizmenično gurale i vukle čamac do obale. “Mislila sam da bi bilo sramota da se udavimo jer smo plivačice”, rekla je Yusra Mardini. “Posle toga sam danima mrzela more.”

Dolazak u Grčku bio je tek početak. Odatle su sestre prošle kroz Makedoniju, Srbiju, Mađarsku i Austriju, pešice i vozom, pre nego što su stigle tamo gde su želele: u Nemačku. “Znale smo da Nemačka ima stvarno dobre plivače”, kaže Yusra. U Siriji je trenirala sa ocem, plivačkim trenerom, od svoje treće godine. Kako su uslovi u zemlji postajali sve gori, plivanje je bivalo sve teže. Krov bazena u kojem je plivala probila je bomba. Na kraju su ona i njena sestra shvatile da moraju da odu. “Kuća nam je bila uništena i odlučile smo da krenemo”. U Mađarskoj su doživele jedan od najtežih trenutaka. Satima su se krile u kukuruznom polju na srpsko-mađarskoj granici, a kada su konačno pešice prešle u Mađarsku, zadržali su ih na železničkoj stanici. Mađarski policajci su se naljutili zato što su se sestre smejale. “Mogle smo da umremo u moru, a sad ćemo vas da se plašimo?”, pomislila je plivačica. “Odveli su nas u izbeglički kamp u Mađarskoj i rekli nam da ćemo tu morati da ostanemo dva-tri dana. Pobegle smo, naravno”. U Austriji su stvari konačno pošle nabolje. “Neki ljudi su nas zagrlili, dali nam plišanog medu i sve što nam je bilo potrebno, čak i šampon”. U Berlinu su im se za nekoliko meseci pridružili roditelji i mlađa sestra. U toku je proces dobijanja izbegličkog statusa za celu porodicu.

Kada su stigle u Berlin, sestre Mardini su smeštene u izbeglički kamp. Jedno od prvih njihovih pitanja bilo je gde se nalazi plivački klub. Egipatski prevodilac iz kampa ih je povezao sa klubom u Wasserfreunde Spandau 04 i tu su srele Spannekrebsa. Yusra Mardini se sprijateljila sa plivačicama u ovoj školi i nedavno je sa njima proslavila rođendan, ali je naravno muči nostalgija. Na pitanje šta joj posebno nedostaje odgovorila je: “Stvarno mi nedostaju moji prijatelji u Siriji, moja kuća i naročito moj krevet. Sve mi mnogo nedostaje – i sve ‘posebno’.”

Yusra Mardini se nada da će jednoga dana postati pilot, ali za sada je fokusirana na plivanje. Ona i njena sestra su prvo htele da odu na Olimpijske igre u Tokiju 2020, ali stvari su se kretale brže od toga. “U poslednjih 5 meseci njen napredak je bio bolji nego što sam očekivao”, kaže Spannekrebs. Ako bi njeno vreme na 200 metara slobodnim stilom skratili za još nekoliko sekundi, odlazak na ovu Olimpijadu bi bio sasvim izvestan. Spannekrebs procenjuje da će vreme potrebno za kvalifikaciju biti 2 minuta i 15 sekundi, a njeno sadašnje najbolje vreme je već 2 minuta i 11 sekundi.

MOK je u uži izbor za izbeglički tim uvrstio 43 potencijalna takmičara, među njima i kongoansku džudistkinju koji živi u Brazilu (Yolande Mabika) i iransku tekvondoistkinju koja živi u Belgiji (Rahelah Assemani). Predsednik MOK-a Thomas Bach rekao je da članovi Komiteta “žele da pošalju poruku nade svim izbeglicama sveta”. Ako Yusra Mardini uđe u tim, verovatno će se sresti sa svojim starim prijateljima koji će se u Riju takmičiti u sirijskom timu. Po Guardianu, sirijski zvaničnici prate njeno napredovanje, verovatno sa idejom da je ubede da pliva za Siriju ako se kvalifikuje. Ali njoj nije najvažnije za koga pliva: “Nije mi važno da li ću plivati pod olimpijskom ili mojom zastavom, jer su mi obe drage”. Od stilova joj je najdraži delfin: “Stvarno je težak i zato mi se dopada.”

Marie Doezema, The New Yorker, (prevela Slavica Miletić)

 

Peščanik.net

Komentari: 0

Novi komentar