VUKČEVIĆ: Potrebno formirati Garantni fond, IRF ove godine plasira 120 miliona

Predsjednik Odbora direktora Investiciono razvojnog fonda (IRF) dr Zoran Vukčević, ocijenio je da je Crnoj Gori neophodan Garantni fond. On je najavio da će IRF ove godine na crnogorsko tržište plasirati 120 miliona eura po najpovoljnijim mogućim uslovima.

Objavljeno: 04. 01. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
VUKCEVIC: Potrebno formirati Garantni fond, IRF ove godine plasira 120 miliona

“Potrebno je formirati Garanti fond što bi dopinijelo lakšem pristupu finansijama, posebno početnicima u biznisu. Kreiranjem i implementacijom navedene šeme Fonda, stvorio bi se još jedan mehanizam koji bi motivisao potencijalne preduzetnike da se lakše odluče da započnu sopstveni biznis”, rekao je Vukčević u intervjuu za Portal Analitika.

IRF je od osnivanja do kraja 2016. godine plasirao 438,5 miliona eura u crnogorsku privredu, dok je ova poslovna godina bila veliki izazov za IRF jer su u 2016. godini pokrenuti veliki investicioni projekti čime se i tražnja za kreditima očekivano povećala.

“U prilog tome govori i činjenica da je IRF u 2016. godini finansirao projekte vrijednosti 128,5 miliona eura i time sačuvao/otvorio preko 6.371 radnih mjesta”, naveo je Vukčević.

ANALITIKA: Koliko novca planira da IRF plasira na crnogorsko tržište tokom ove godine?

VUKČEVIĆ: Preduzetnici mogu očekivati da će novim instrumentima biti omogućen veći nivo dostupnosti finansijskih sredstava, te je IRF za 2017. godinu planirao plasman sredstava za pružanje podrške crnogorskoj privredi u iznosu od 120 miliona eura.

301vukcevic1

ANALITIKA: Koliko ste prošle godine, kao i od postojanja plasirali na naše tržište?

VUKČEVIĆ: IRF je od osnivanja do kraja 2016. godine plasirao 438,5 miliona eura u crnogorsku privredu, dok je ova poslovna godina bila veliki izazov za IRF jer su u 2016. godini pokrenuti veliki investicioni projekti čime se i tražnja za kreditima očekivano povećala. U prilog tome govori i činjenica da je IRF u 2016. godini finansirao projekte vrijednosti 128,5 miliona eura i time sačuvao/otvorio preko 6.371 radnih mjesta. Od ovog iznosa, cca 71,5 miliona eura je plasirano u vidu dugoročnih kredita, dok je preostalih cca 57 miliona eura izdvojeno za kratkoročno finansiranje.

ANALITIKA: Javnost je stekla utisak da se pojavom IRF-a kamate na crnogorskom tržištu počele padati, odnosno da je formiranje institucije pun pogodak. Kakve su vaše prognoze o kamatnim stopama tokom naredne godine?

VUKČEVIĆ: IRF je, prije svega, na crnogorskom tržištu prepoznat kao institucija koja nudi najpovoljnije uslove finansiranja biznisa, sa najpovoljnijim kamatnim stopama u regionu, uz stimulaciju sektora koji važe za najveće potencijale kada je u pitanju doprinos rastu i razvoju države Crne Gore.

U prilog tome govori i činjenica da je prosječna stopa plasiranja kredita IRF-a na 30.11.2016. godine iznosila 2,72%,  prosječna stopa plasiranja kredita IRF-a u 2015. godini iznosila je 3,35%, dok je u 2014. godini bila 4,5 %, a u 2013. godini 5,6 %. Dakle, ovi podaci dokazuju da IRF u kontinuitetu obezbjeđuje povoljne kreditne uslove što će raditi i ubuduće.

Jasno je da je IRF uticao na smanjenje kamatnih stopa na crnogorskom tržištu, ali posmatrano sa druge strane pojačana konkurencija na bankarskom tržištu Crne Gore, ulaskom novih banaka, trebala bi da rezultira daljim padom aktivnih kamatnih stopa i raznovrsnijom ponudom kreditnih proizvoda, specijalno, prema pravnim subjektima. IRF će i u narednoj godini smanjivati kamate i na taj način uticati da one budu još povoljnije za crnogorske preduzetnike.

Vlada Crne Gore je jedina Vlada u regionu koja preko IRF-a obezbjeđuje svojim građanima beskamtne kredite. Ti krediti će biti aktuelni i u sljedećoj godini i ne samo za visokoškolce koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, već i za žene koje imaju potencijala za biznis, kao i za tehnološke viškove koji imaju uslova da se preduzetništvom ponovo zaposle. Dakle, IRF će kroz ove programe podrške omogućiti građanima da  ''uzmu stvar u svoje u ruke'' i sami riješe svoju egzistenciju i postanu ekonomski nezavisni.

301vukcevic2

ANALITIKA: Da li je Crnoj Gori potreban Garantni fond?

VUKČEVIĆ: Pored finansijske podrške koju IRF pruža posebnim ciljnim grupama (žene, start up, mladi, visokoškolci, individualni poljoprivredni proizvođači i dr.) po najpovoljnijim uslovima u regionu, osnivanjem Garantnog fonda bi se otkolnila jedna od biznis barijera sa kojima se danas susrijeću pomenute ciljne grupe u težnji da realizuju održiv biznis, a u pitanju je obezbjeđenje adekvatnog kolaterala kao sredstva obezbjeđenja za uredno vraćanje kredita.

Potrebno je formirati Garanti fond što bi dopinijelo lakšem pristupu finansijama, posebno početnicima u biznisu. Kreiranjem i implementacijom navedene šeme Fonda, stvorio bi se još jedan mehanizam koji bi motivisao potencijalne preduzetnike da se lakše odluče da započnu sopstveni biznis.

Međutim to ne znači da onaj ko kreće u biznis da ne treba da obezbijedi jedan dio koleterala jer ako neko ne snosi nikakav rizik onda nema ni odgovornost za relizaciju svoje biznis ideje i takav pristup bi bio poguban. Za realizaciju biznis ideje je važno da ona bude realizovana. Početnici u biznisu moraju da vjeruju u sebe i moraju da budu sposobni da na drugačiji način realizuju neki biznis sa kojim će ostvariti profit. Jedina mjera uspjeha u biznisu je sposobnost preduzeća da ostvaruje profit.

301vukcevic3

ANALITIKA: Kako objašnjavate gotovo nevjerovatni podatak da je u Crnoj Gori veći nivo depozita od odobrenih kredita?

VUKČEVIĆ: Nevjerovatan je taj podatak da banke nemaju dovoljnu aktivnost i da, nažalost, postoji višak novca u bankama. To je razlog da banke u narednom periodu moraju pokazati veći nivo senzibiliteta prema crnogorskim preduzećima i plasirati veći dio kreditnih sredstava u crnogorsku privredu.

ANALITIKA: Šta mislite o ideji da se IRF transformiše u Razvojnu banku?

VUKČEVIĆ: Postoje razlozi i za i protiv i treba napraviti detaljnu analizu na osnovu koje treba donijeti odluku. Ukoliko bi IRF prerastao u Razvojnu banku i ako bi ta Banka sprovodila sve aktivnosti kao poslovne banke, od davanja kredita, preko depozita do vršenja platnog prometa, to bi automatski značilo i povećanje troškova. U toj varijanti bilo bi upitno plasiranje kreditnih sredstava po uslovima po kojima IRF sada plasira sredstva. Zato je zaista neophodno da se uradi studija izvodljivosti koja bi trebala da odgovori da li je Crnoj Gori potrebna još jedna banka.

Predrag ZEČEVIĆ

Komentari: 1

Hoćeš li ti

04. 01. 2017 - 09:20

,,,
Novi komentar