Kakav je uticaj Simo Sarajlija imao na Njegoša?

Simo Milutinović Sarajlija je kolosalna ličnost srpskog nacionalizma, zapravo, poslije Vuka Karadžića vjerovatno najznačajniji nacionalista (nacionalni radnik) u srpskoj istoriji, značajniji i od Ilije Garašanina.
Objavljeno: 05. 01. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
Kakav je uticaj Simo Sarajlija imao na Njegosa?

Piše: Miroslav ĆOSOVIĆ

Sima Milutinović je rođen u Sarajevu 3/14. oktobra 1791. od oca Milutina Simovića (1741-1828) i majke Anđelije Srdević (1773-1817) koja je bila iz Glamoča. Kad je imao dvije godine njegovi od kuge bježe iz Sarajeva u Gradačac, pa kasnije u Slavonski Brod i Zemun. Iako je napustio Sarajevo sa samo dvije godine, često se, između ostalih načina, potpisivao kao Sarajlija, pa mu je ostao taj nadimak. Potpisivao se i kao Čubro Čojković što je na jednom mjestu objasnio: "Ovako su me Cernogorci nazvali, po njiovu jeziku i običaju, što nikoga krštenim imenom ne zovu među sobom, no mu nađenu svoje upravo serbsko. - I tako Čubro, čubrast, znači malijeh ušijh čoek; a Čojković je od čojk, čok, to jest: čoek." (Živi pesnici, Sima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1962, str 69)

Sarajlija i Vuk Karadžić su bili najbolji prijatelji/drugovi imali su najprisniji odnos koji se povremeno i kvario, no, to je razumljivo. U pismima su se jedan drugom obraćali sa "brate", "pobro" i slično. Vuk je 1843. godine pisao: "Ja smo i g. Simo Milutinović življeli u Srbiji za vremena Crnoga Đorđija, kao dva rođena brata, jedan smo drugoga zvali bratom, i njegova je mati mene zvala sinom." (Vuk Stef. KaradžićKritike i polemike, Novi Sad - Beograd, 1969, str 214, link). 

Vuk je porijeklom iz drobnjačke Petnjice (za Vukovog života neki su mu to osporavali), a Sima Sarajlija je prema riječima iz jednog njegovog pisma - iz Komarnice, takođe Drobnjak porijeklom.

2-savremenici-o-simi

Vuk: "Simo je više od pola lud": Sarajlijino školovanje bilo je nedovršeno, u Karlovačkoj gimnaziji ostao je skoro tri godine, pa je iz nje izbačen, jer je o mitropolitu Stratimiroviću i o svojim nastavnicima sastavljao podrugljive pjesmice. Kasnije, tokom čitavog svog života dopunjavao je svoje obrazovanje. Za vrijeme u kojem je živio može se reći da je bio vrlo obrazovan. Staniša Vojinović piše o Siminoj 1813. godini: "Postavljen je za učitelja opšte istorije, zemljopisa, računice i nemačkog jezika u prvom razredu Velike škole. Učenici su mu bili Lazar Arsenijević, Jovan Antić, Aleksa Karađorđević, Ranko Matejić i dr." (Sima Milutinović Sarajlija, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 15. i 16. oktobra 1991. godine, povodom dvestagodišnjice pesnikovog rođenja, Beograd, 1993, strana 15)

Dakle, Njegoš mu nije bio prvi učenik. Daleko od toga, Sarajlija je bio iskusan učitelj.

Ne vjerujem da bi se mogao napraviti uzbudljiviji film rađen prema životu neke istorijske ličnosti-intelektualca sa ovih prostora, nego što bi to bio film o Sarajlijinom životu. Čime se sve Simo u životu bavio: pjesnik, pisar, ratnik, čuvar bostana, sudija Vrhovnog suda, istoriograf, nadriljekar, sakupljač narodnih pjesama, robijaš, poklisar, sekretar sv. Petra Cetinjskog, Njegošev učitelj, mason, itd.

Kako piše istoričar književnosti, profesor na Beogradskom univerzitetu Vladan Nedić(Sima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1959, str 18) u julu 1815. godine učestvovao je u boju srpskih ustanika protiv Turaka na Dublju, Srbe je u boju predvodio Miloš Obrenović, Srbi su tada izvojevali potpunu pobjedu. 

Miloš Obrenović je Sarajliju poslao 1818/19 da bude pisar kod vojvode Marka Štitarca, jednog od junaka Drugog srpskog ustanka. Vladan Nedić kaže da je Štitarac u mirno vrijeme znao da bude pravi zlikovac: "Pretući čoveka sekirom mogao je od šale. Grešnog Milutinovića ustvari su poslali da koliko toliko ometa njegove zulume. Jednom kada je Štitarac nasrnuo na svog momka, da ga ubije, on je priskočio u pomoć, uhvatio rukom za goli jatagan i spasao čoveka, ali samo što nije ostao bez prsta." (ista knjiga, str 38)

Miloš Obrenović je 1825. i 1826. poslije dvije neuspjele bune protiv njega vršio velike zločine nad Srbima. Povodom toga, Sarajlija je knjazu Milošu pisao iz Lajpciga (đe je štampao spjev "Srbijanka"), i u pismu ga, između ostaloga, pitao "kako ga ne peče krv ljudska, krv tolikih dosadašnjih žrtava", Nedić dalje kazuje: "Pismo je uputio Vuku da ga on pošalje u Srbiju. Srećom, Vuk je zadržao pismo. Ono nije došlo u Miloševe ruke." (ista knjiga, str 68)

Neki misle da je ovim neprosljeđivanjem pisma Milošu, Vuk Sarajliji spasio život. 

      3-djurkovicSarajlija je i mason bio. Matija Bećković piše: "Na koricama Srbijanke Milutinović je utisnuo trougao sa svevidećim okom. To je masonski znak, a poznato je da je Milutinović bio mason kao i Dositej, Janko Katić, Petar Ičko. A nije mogao biti mason, a da ne viđa masone i ne zna njihove znakove i ideje." (Sima Milutinović Sarajlija, Igraljke uma, Beograd, 1981, str 23)

I tako dalje, Sarajlijin život bio je prepun neobičnih događaja, pustolovina, no, sav svoj život Sarajlija je posvetio jednom zadatku - kako da se izgradi i ojača (novo)srpska nacija. Što se tiče Sarajlijinog psihološkog profila ovako su ga savremenici opisivali: Jovan Sterija Popović je o njemu pisao kao o "sangviniku" (plah, lako uzbudljiv, usijana glava), Ljubomir Nenadović o Simu: "U jednoj pameti nije se mogao obuti. Ako se s kim porečka ili ga kogod uvredi, posle pet minuta on je već to zaboravio" (Živi pesnici, Sima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1962, str 83). Petar I je za njega govorio "Simo ka' Simo". (ista knjiga, strana 82). Njegoš je za Sarajliju pisao da je "vrtoglav" (Vladan Nedić, Sima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1959, str 136), a trezveni Vuk Karadžić je u jednom pismu, za Sima rekao "Simo je više od pola lud" (ista knjiga, str 136). 

I zaista, kad sagledamo cio Simov život, ništa Vuk nije pogriješio, Simo je bio polulud. Sami Simo, je u jednom pismu iz Lajpciga Vuku pisao (Vukova prepiska, Beograd, 1907, str 16): "Od' skora mi je mahnitost omiljela, valjda što je se ne mogu otresti dosad' do groba", a na kraju toga pisma pribilježio je "neznam datum". Što reći, a ne nasmijati se!

Iako je 1831. pred poćerom Crnogoraca pobjegao iz Crne Gore (jer se u političkom sukobu guvernadura i Njegoša stavio na stranu guvernadura), već 1832. i 1833. nosi pisma Miloša Obrenovića za Njegoša i obratno. Kakav je to bio poduhvat možemo misliti, preko gora i planina, rijeka i kanjona, od Beogradskog pašaluka do Crne Gore i nazad, uz pratnju par momaka; 1833. ga na jednom takvom poštanskom zadatku hvataju Turci i utamniče ga u Bijelom Polju. Nekim čudom, valjda i na intervenciju Miloša Obrenovića, puštaju ga, i tako spašava glavu. 

A kako u naše vrijeme opisuju Simov mentalni sklop? Isidora Sekulić govori o "iracionalnoj psihologiji Siminoj" (Njegošu knjiga duboke odanosti, Beograd, 1951, str 72). Matija Bećković piše o Simi sa velikom ljubavlju (prirodno da jedan šovinista voli tako velikog nacionalistu kao što je Simo) i kaže da je "postao oličenje haotičnosti", da je "umopomamnik" (Sima Milutinović Sarajlija, Igraljke uma, Beograd, 1981, strane 6 i 23). Staniša Vojinović kaže da je bio "plahovite naravi" (isti zbornik iz 1993, strana 206). Golub Dobrašinović ga naziva "neobuzdani" (isti zbornik iz 1993, strana 290). Radosav Medenica Simu karakteriše - "nesumnjivo neuravnoteženi" (Naša narodna epika, Obod, Cetinje-Beograd, 1975, str 109).

Valja navesti, ovo znatno rasvjetljava Sarajlijin karakter, da vidimo kako se u vrlo surovim vremenima ponašao kao sudija Apelacionog (Vrhovnog) suda Srbije, 1846. godine: "Februara meseca Milutinović je naimenovan za privremenog člana Apelacije; Jovan Ilić tvrdi da su tamo imali grdnih muka s njim, jer nije nikome hteo da izrekne smrtnu kaznu". (Vladan NedićSima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1959, str 178 i 179)

Da li je Simo prvi u Srbiji zagovornik ukidanja smrtne kazne?

Sarajlija je skovao riječ srbstvoSima je cio svoj život posvetio srpstvu, a sama riječ srbstvo Simova je kovanica, on je izmislio. "Rečnik srpskog jezika” (Matica Srpska, Novi Sad, 2007) riječ srpstvo, ovako objašnjava: "a) ono što karakteriše Srbe; srpska nacionalna misao, ideja b) srpski narod, svi Srbi

U knjizi „Srpski rječnik“ Vuka Karadžića, iz 1818. godine, riječ srpstvo ne postoji, nema je! A i zašto bi postojala ta riječ 1818. godine, kad je bila nepotrebna? Sudeći po navedenim definicijama iz rječnika Matice Srpske, ta riječ 1818. nije bila potrebna."Srpska nacionalna misao, ideja” nije postojala, nije bila definisana i uobličena. "Svi Srbi” godine 1818. nijesu postojali u obimu koji podrazumijeva ovaj rječnik iz 2007. god. U ovom rječniku iz 2007. misli se i na Srbe iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije... 1818. godine, kad je Vuk objavio Rječnik, Srbi u tim krajevima nijesu postojali, tamo još nijesu još bili izmišljeni. Pošto Srba van Srbije i Vojvodine (tačnije - južne i drugih djelova Mađarske), 1818. godine nije bilo, tako nije bilo ni potrebe za riječju srpstvo, koja ima smisao – svi Srbi svijeta. Nije bio potreban jedan pojam za sve Srbe svijeta, kad Srbi van Srbije i Vojvodine 1818. nijesu postojali. Kolosalni nacionalista Sima Milutinović je (zajedno sa Vukom i drugima) prvo osmislio Srbe širom Ilirika, a zatim ih obilježio jednim pojmom - srbstvo.

Na primjer, Sarajlija je 28. juna 1826. godine uputio dva pisma, jedno Vuku Karadžiću, a drugo Milošu Obrenoviću, u oba pisma stavlja riječ srbstvo. Karadžiću piše: “Ovo pismo G. Milošu, kakogod znaš opremi, samo da mu navierno u ruke dođe, a ti ga moš i pročitati, javit’ mi kako tise dopada, nego tako ti Srbstva! učini obšče i osobito dobro…” (Vukova prepiskaknjiga Prva, Beograd, 1907, strana 17)

U spjevu "Srbijanka" (Lajpcig, prvi dio - jul 1826) Milutinović je sastavio ove stihove "Dvojno Mahmut nakupio vojske. . . /Pak se diže s' nova iz'nenada / Kroz Lješane te da u C'rnicu / samo s'rce rasporiti Serbstva / I gniezdo srušit' Crnogorke" (strana 20

Kao što vidimo iz ovog prvoklasnog istorijskog izvora, riječ srbstvo ne nalazimo prvo u Crnoj Gori, već u Lajpcigu, iako je u ovim stihovima vezano za Crnu Goru. Sarajlijini biografi (malo ih je živih), mogu ispitati da li je riječ srbstvo Sarajlija koristio i prije Lajpciga i spjeva "Srbijanka"? Isidora Sekulić u knjizi "Njegošu knjiga duboke odanosti" (SKZ, Beograd, 1951) na str 312 zapaža - "Sima Sarajlija koji je i izmislio obeležje crnogorstvo", no, nije šćela da primjeti da je isti Sima izmislio i obeležje - srpstvo.

Riječ srpstvo Njegošu je u svijest Simo ugradio, svi znamo za Njegošev stih "blagorodstvom srpstvo diše". Srpstvo, i kao riječ i kao ideologiju (srpstvo je u suštini nacionalno-politička ideologija), bukvalno je Sima Sarajlija donio na Cetinje. 

Sima došao u Crnu Goru "da samo ime Srbina spase": Sima Sarajlija je poslije Vuka vjerovatno najveći srpski nacionalista u istoriji, uradio je nešto što je (novo)srpsku naciju jako ojačalo (možda i prejako) - posrbio je Njegoša, svom talentovanom učeniku Njegošu je ugradio srpsku nacionalnu svijest, a Njegoš je potom posrbio nekih milion Crnogoraca i napravio najveći mogući uticaj na sve Morlake (dinarske Vlahe).

Sarajlija je nepozvan došao na Cetinje u jesen 1827. godine i to sam predstavio u članku "Sima Sarajlija Petru I: Srpstvo stiglo na Cetinje!", kobajagi je došao da bi skupljao narodne pjesme, ali, naravno, njegova glavna preokupacija i cilj dolaska u Crnu Goru bilo je širenje novoformirane nacionalne ideologije - srpstva, Sarajlija je dobrim dijelom i osmislio tu ideologiju. Na Cetinju je odmah postao sekretar Petra I, a i Njegošev učitelj, tih godina je i od crnogorskih pjevača sakupljao narodne pjesme.

Početkom 1827. godine (dakle, nekih 9 mjeseci prije nego je došao u Crnu Goru), Sarajlija je iz Lajpciga pisao Vuku Karadžiću: "U onomsam ti pismu nagoviestio da ću od dvoga jedno, a sada baš moram, što nemogu inače ostat' ovai koi sam... Srbin, koi e sve i svim žertvovao Srodu, ipak ie malo, nego se ište zar i krainie, čest il' čemerni život - Neplašim se sebi, odznaosam trepetat', a ni e me strašivica ni rodila, neg' da samo ime Srbina spasem, il bezoskvernieno nizložim kadsam ga dosad barem svietla obraza i spokoine duše nosio i sačuv'o; poslie kiše iapunčže ie liše..." (Vukova prepiska, Knjiga prva, Beograd, 1907, str 31)

Zato je i došao nepozvan u Crnu Goru - "da samo ime Srbina spase"! I muški ga je spasao (izmislio!) u Crnoj Gori, posrbio je Njegoša, a ovaj bezbrojne Crnogorce. 

4-djurkovicTakozvani "pokosovski zbijeg" je Simov izum: Prije nego je 1827. došao na Cetinje Sarajlija je već puno znao o Crnoj Gori. Vladan Nedić smatra da je podatke o Crnogorcima dobio od Bokelja Toma Milinovića koji je živio u Akermanu i koji je sve o Crnogorcima znao iz prve ruke, jer je 1817. i boravio na Cetinju. Prije Sarajlijinog dolaska u Crnu Goru, niko nije ni pomenuo da su Crnogorci potomci poraženih Srba sa Kosova i o tome sam uz obilje dokumenata objavio tekst 8. decembra 2015. Sima Sarajlija je i prije dolaska u C. Goru, još 1826. godine u svom spjevu "Serbianka" pjevao:  "Ali tebe naš Olimpe pravi, / C'rnagoro, ubježište Serba!... / I malo vas, al' možete mnogo... / Crnogorci! Otci Serbov pravi...

Milutinović je na pjesnički način, maštovito, da bi Crnogorce što bolje inkorporirao u srpstvo, da bi napravio i ojačao nacionalnu ideologiju koju je već (skupa sa Vukom i drugima) osmislio, došao na Cetinje i Njegošu ispričao bajku o Crnogorcima kao o dijelu Srba koji se na teritoriju ispod Lovćena zbježao poslije Kosovske bitke 1389. Ovu bajku Njegoš je prihvatio, kasnije i Njegošev sekretar Medaković priča o Crnogorcima kao o takozvanom "pokosovskom zbijegu". I tako se ova bajka počela širiti. U drugoj polovini 19. vijeka počela su bratstva i plemena da izmišljaju svoje pretke - kosovske vitezove koji su poslije poraza 1389. (kobajagi) pobjegli u Crnu Goru. Ove bajke naročito je podsticala vladalačka kuća Petrovića. U 20. vijeku trend izmišljanja kosovskih predaka je nastavljen, zapravo najviše je na zamahu dobio poslije II svjetskog rata; često penzioneri (npr ekonomisti, inženjeri, pravnici, ljekari) pišu plemenske i bratstveničke monografije i u njima umeću: "Priča se da je naš predak poslije Kosova došao u Crnu Goru". Danas pola Crne Gore priča bajku kako su im preci sa Kosova, bajku koja je nastala u glavi poluludog Sime Sarajlije. 

Ne postoji apsolutno nikakav dokaz da je - i jedno jedino bratstvo iz bilo kojeg našeg plemena živjelo na Kosovu (i Metohiji) prije 1389. ili kasnije.

Sima je u Njegoševu glavu usadio kult Karađorđa, Dušana i Miloša: Gorski vijenac je knjiga kojom Srbi u Crnoj Gori dokazuju da su Srbi, najvažniji dokaz crnogorskim Srbima da jesu Srbi su Njegoš i njegov Gorski vijenac, a dokazivanje svoje nacionalne pripadnosti preko jednog literarnog djela, djela nastalog u mašti jednog pjesnika, tako nešto na ovom svijetu nema paralelu. Sem crnogorskih Srba ne postoji nijedan narod na svijetu koji svoju samobitnost dokazuje pozivajući se na jednog pisca iz 19. vijeka. 

Njegoš je imao dva politička cilja kad je pisao Gorski vijenac. Prvi - beskompromisni izgon Turaka sa ovih prostora. Drugi - uvođenje Crnogoraca u srpsku naciju. Drugi cilj je bio samo dopuna prvog cilja, jer su Sarajlija, Vuk, Njegoš, Garašanin i ostali vodeći pravoslavci sa zapadnog Balkana zaključili da Turke mogu izbačiti sa Balkana samo objedinjeni pod jednim imenom, objedinjeni u jednu naciju. Vuk i Sarajlija su odbacili pravo ime koje je ta nacija trebalo da nosi - ilirsko (mi smo starośedioci), to zajedničko nacionalno ime su predlagali današnji Hrvati koji su bili spremni da uđu sa pravoslavcima u jednu naciju, ali nijesu bili spremni da prihvate srpsko narodno ime, koje je bilo potpuno skopčano sa Srpskom crkvom. U svijesti kompletnog naroda na zapadnom Balkanu u 19. vijeku, termin srbin je značio isto što i termin - pravoslavac. 

Da bi uveli Crnogorce u srpsku naciju Sarajlija i Njegoš su ispravno zaključili da Crnogorcima, jednom ratničkom narodu (zapravo - najratničkijem narodu u Evropi) moraju Srbe predstaviti kao velike ratnike i junake, Crnogorci ne bi pristali da se ujedine u jednu naciju sa narodom koji ima različitu kulturu od njihove, i na kraju, ipak, do današnjeg dana nijesu ni pristali, to znamo.

Crnogorski intelektualci stalno govore kako je Njegoš otac Kosovskog mita u Crnoj Gori i kulta Obilića, što je istina, ali samo djelimična, Njegoš je i tvorac kulta Karađorđa i "cara" Dušana u Crnoj Gori. Danas desetine hiljada Crnogoraca sa ushićenjem govore o Dušanu, o Karađorđu, o Obiliću, kao o likovima koji njima pripadaju, naravno nijesu svjesni da njihovo slavljenje Dušana, Obilića, Karađorđa - je samo realizovani maštoviti nacional-ideološki program Sime Sarajlije.

 5Sarajlija je slavio Dušana, pa tako i Njegoš: Sarajlija je za svoga života smatran za najvećeg pjesnika na ovim prostorima (jer je rijetko ko bio i pismen, a kamoli pjesnik), kasnije ga je kritika ocijenila kao vrlo lošeg pjesnika, bio je razvučen, preopširan, nerazumljiv, koristio je gomilu svojih vlastitih kovanica koje nijesu zaživjele, a pošto mu njegove nerazumljive kovanice nijesu zaživjele, nije zaživjelo ni njegovo pjesništvo. Neke su mu kovanice ipak preživjele: srpstvo, crnogorstvo i slično, a on je i autor riječi polutar (za ekvator) i podnevnik (za meridijan). 

U prvom pjevanju Srbijanke, koje je naslovljeno Sret, ovako Sima počinje: "Silnoga je puhorom Dušana, / Negda ciglog' Marsu sopernika / Uskipljelim  s' Gerbljanović' k'rvlju...

Eto odmah silnoga Dušana, a u Gorskom vijencu kod Njegoša "Zna Dušana rodit Srpka", pa kasnije "nepobjednog mladoga Dušana..." U Šćepanu Malom Njegoš sa ushićenjem tri puta Dušana pominje, npr ovako: "gleda cvijet srpski za Dušanom / đe se vraća s pobjedom k Prizrenu; / sad se topi u himne viteške / kojim Srpstvo negda grmijaše." 

U decembru 2015. objavio sam tekst o Dušanu Nemanjiću, pokazao sam da ga niko ozbiljan nije priznavao za cara i da je priča o njemu kao velikom vojskovođi samo bajka. 

Jakov Ignjatović je bio pobratim Sime Sarajlije, u svojim memoarima je zapisao: "Na nekoliko godina pred pokret 1848. ideja narodnosti sve većma se probuđivala. . . a Milutinović još piše o Dušanu, Karađorđu, Obiliću, o prošloj slavi i bliskom uskrsu..." (Memoari, Beograd, 1966, str 51)

 "O prošloj slavi i bliskom uskrsu", lijepo kaže Ignjatović, odlično nam je poznata ova ideologija koja prevedeno glasi - "imali smo Srpsko carstvo (kobajagi srpsko, bilo je višeetničko)imaćemo opet!" Velika Srbija u glavi Sime Sarajlije, a poslije i njegovog talentovanog učenika ("mala ti je žertva sva Srbija, od Dunava do mora sinjega"). 

Sarajlija je slavio Karađorđa, pa tako i Njegoš: Znamo posigurno da je Petar I, stric vladike Rada, vrlo cijenio Karađorđa, no, kad sagledamo Njegoševu uzdizanje Dušana, Obilića (takođe Lazara Hrebeljanovića), jasno je da je i Karađorđe dio cjelokupnog nauka koji je dobio od Sarajlije. Velika Njegoševa ljubav prema Karađorđu je takođe Sarajlijina zasluga. Njegoš je, to svi znamo, svoje remek-djelo Gorski vijenac posvetio Karađorđu, ispjevao mu je veličanstvene stihove, nije Gorski vijenac posvetio, na primjer, svom stricu Petru I Svetom, jednako dobrom ratniku kao što je bio Karađorđe, a mnogo boljem čoeku. 

Ko je u Njegošu raspalio ljubav prema Karađorđu? Svima nam je i to jasno. Vladan Nedić, vjerovatno najbolji poznavalac Sarajlijinog života i djela, predstavlja kako je Milutinović u spjevu Srbijanka slikao Karađorđa: 

"On je čas mitsko biće, čas duboki mislilac, čas običan ratnik" (Sima Milutinović Sarajlija, Nolit, Beograd, 1959, str 55). Na strani 41 iste knjige Nedić piše, takođe u vezi spjeva Srbijanka: "spev u kome se veličao Karađorđe". Na jednom drugom mjestu Milutinović je pisao "čudotvorna mišca Kara-Đorđeva" (ista Nedićeva knjiga, str 182).

Sarajlija je za života napisao, ali nije objavio dramu o Karađorđu. Priređena je i objavljena 1990. godine pod naslovom "Tragedija srpskoga gospodara i vožda Karađorđa". 

Sarajlija je slavio Obilića, pa tako i Njegoš: U Gorskom vijencu Njegoš je rasplamsao Kosovski mit, a jedan od dva glavna lika Kosovskog mita je Miloš Obilić, drugi je Lazar Hrebeljanović. U Gorskom vijencu, ako sam dobro prebrojao, Njegoš 20 puta pominje Obilića, a predstavlja ga kao najvećeg junaka u istoriji: "su čim ćete pred Miloša" (kao mitropolitu, ne pada mu na pamet da treba izaći pred Hrista a ne pred Miloša). Pa je Miloš "vojinstveni genij svemogući", "pade Miloš čudo vitezovah", "Obiliću zmaju ognjeviti", "Što Leonid hoće i Scevola, kad Obilić stane na poprište". 

Pa vojvoda Batrić kaže "kunem vi se vjerom Obilića". Crnogorci dakle, u Njegoševoj fantastičnoj političkoj mašti imaju vjeru, junačku vjeru jednog Srbina, zaklinju se junaštvom jednog Srbina iz srednjeg vijeka?! To je Njegoševa taktika da Crnogorce veže za Srbe, da izmašta Obilića kao većeg junaka od Crnogoraca! Nebrojena i neizmjerna junaštva koja su činjeli sami Crnogorci, gledali jedni druge kako vrše junačke podvige, Njegoš im praktično potire bajkom o još "većem" junaku nego što su oni, poezijom stvara većeg junaka od samih Crnogoraca; potezima pera pravi bajkoviti uzor Crnogorcima, ali ga ne predstavlja kao bajkovitog lika, ne, ubjeđuje Crnogorce da je mitski Obilić realan i veći od njih - prekaljenih ratnika Crnogoraca! 

Ko je Njegošu ulio ljubav prema Obiliću? I tu je odgovor lak i svi ga danas znamo. Sima Sarajlija je u jesen 1827. došao u Kotor i tražio dozvolu austrijskih vlasti da ide u Crnu Goru. Staniša Vojinović piše: 

"Ne sačekavši odgovor austrijskih vlasti, pobegao iz Kotora i uputio se na Cetinje. Putujući na Cetinje zalutao je u lovćenskoj magli. U ovčarskoj kolibi više "Škaljarah" proveo je nedelju dana i za to vreme završio dramu Tragedija Obilić. Iz kolibe je preko nekog namernika molio vladiku Petra da ga primi na Cetinje." (isti zbornik iz 1993, strana 20)

Tako je poluludi, budući Čubro Čojković, stigao na Cetinje sa freško ispisanom dramom o Obiliću i toga bajkovitog Obilića preko svoga učenika Rada usadio je u svijest Crnogoraca. 

Prof. dr Živko Đurković piše da je Obilića među Crnogorcima propagirao Njegošev učitelj Sarajlija: “Sarajlija je znao dosta junaka iz crnogorske istorije odnosno narodne poezije i o njima često razmjenjivao mišljenje sa vaspitanikom, ali je nastojao da među Crnogorce unese kult Miloša Obilića” (Živko Đurković, Sarajlija i Njegoš, Unireks, Nikšić, 1992. str 22). 

Vrlo odśečna tvrdnja Đurkovića, koju je kasnije u knjizi ubjedljivo obrazložio. 

     6-petar-i-o-simiZnate li ko je autor prve antologije crnogorske narodne poezije i ko je prvi bilježio imena narodnih pjevača koji su mu kazivali pjesme? Opet Sima Sarajlija.Đurković u istoj knjizi piše: "Prvu antologiju crnogorske narodne poezije izdao je Sima Milutinović Sarajlija, poznati srpski pjesnik. Štampao ju je u Budimu 1833. godine pod nazivom 'Pjevanija crnogorska i hercegovačka'." (str 175)

U Gorskom vijencu Njegoš kroz lik Mustaj-Kadije pjeva o Crnogorcima "Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo? / . . .  Krstu služiš, a Milošem živiš! / Krst je riječ jedna suhoparna, / Miloš baca u nesvijest ljude / al' u pjanstvo neko prećerano.

Vjerujući da Njegoš prenosi istinu iz crnogorskog naroda, ne shvatajući da su ovi stihovi samo plod njegove i Simove političke mašte, mnogi veliki intelektualci pomislili su da Crnogorci zaista vjekovima "krstu služe, a Milošem žive". Povodom ovoga, Živko Đurković piše: "ustaljeno i do dana današnjeg opšte važeće mišljenje, a to je: da Crnogorci vjekovima žive sa kultom Kosova i Obilića, koji su ih istrajno nadahnjivali u njihovoj oslobodilačkoj borbi. Ni blistavi umovi poput Jovana Cvijića i Iva Andrića, ni savremeni istraživači i interpretatori kosovske legende (npr R. Kovijanić, M. Pavlović, R. Mihaljčić i dr) ne mogu da se otmu tom utisku." (ista knjiga Đurkovića, strana 197).

Nasuprot mišljenju čak i velikih umova, Đurković pokazuje ono što je bila realnost u našim plemenima: "Kosovo i kosovska legenda, kao najdublji i najinspirativniji motivi cjelokupne naše narodne epike, pojavljuju se i prezentuju u "Pjevaniji" Sime Milutinovića Sarajlije na specifičan način. Naime, u pozamašnoj zbirci od 174 pjesme sa blizu 30.000 stihova, u koju je Sarajlija ugradio preko tri godine istrajnog skupljačkog rada po Staroj Crnoj Gori i pribrežnim plemenima i oblastima, nema ni jedne pjesme koja bi se neposredno, u detalju ili cjelini, odnosila na Kosovsku bitku iz 1389. godine." (ista knjiga str 196).

Ovo je Đurkovićev rad iz 1990. i još piše: "Simo Milutinović Sarajlija putujući prema Crnoj Gori u ljeto 1827. godine, nosio je u duši cjelovitu legendu o Kosovu. . . Dakle, uporedo sa produbljenim obradama legendarne kosovske stvarnosti, u svojim pjesničkim djelima, on se susrijeće sa iznenađujućom činjenicom da ne može naići ni na jednu pjesmu o kosovskoj bici na prostorima od Kotora do Ostroga i od Risna do Rovaca." (ista knjiga str 199).

Pa Đurković lijepo primjećuje: "Bez obzira na to što Njegošev "Gorski vijenac" u kome je nesumnjivo dostignuta najdublja sublimacija Kosovskog mita, dijeli od "Pjevanije" svega deset godina (1837-1847), kosovska legenda se u ovoj zbirci doima kao da je od Njegoševog djela dijeli ne decenija nego decenije ili čak vijekovi" (ista knjiga str 198).

Dakle 1837. Milutinović objavljuje kompletnu "Pjevaniju", u kojoj nema Kosovske legende, a 10 godina kasnije Njegošev Gorski vijenac je sav ispunjen Kosovskom legendom?!? 

Đurković uglavnom ovako objašnjava pojavu - da se misli da Crnogorci sa Kosovskom legendom žive vjekovima, a nasuprot toga Sarajlija nije našao nijednu jedinu pjesmu o Kosovskom boju:

"Društveni procesi u Crnoj Gori koji su se izražavali u težnjama za stvaranje potpune nezavisnosti i državnosti, kao da su tražili takvo oblikovanje i prihvatanje Kosova i njegovih slavnih vitezova. U svim tim procesima preokret je ipak učinio Njegoš koji je Kosovo i Obilića prihvatio onako kako su ga predočili Sarajlija i Vukova pjesma. (str 205, ista knjiga)

Dakle, saznanja o Kosovu i Obiliću Njegoš je dobio od Sarajlije i Vuka, a ne iz crnogorske tradicije! Nastavlja Đurković: "I kao državnik i kao pjesnik, Njegoš je brzo shvatio da u svoj oslobodilačko-politički program neminovno mora uključiti slavu Kosovskih junaka i Obilićev podvig kao krunu te slave. Ali kult Kosova i kult Miloša kod Njegoša je prvo pjesnički sagledan i obrađen da bi potom ušao u neposredne zadastke koje su Crnogorci rješavali u svakodnevnoj borbi. Njegoš je Obilića izdigao u mitsku ravan da bi, kao takav, mogao postati uzor svim Crnogorcima bez obzira na njihove istaknute lokalne junake." (str 205, ista knjiga)

Đurković je vrlo dobro rekao da su društveni procesi i težnje ka nezavisnosti i državnosti zahtijevali da se Njegoš osloni na Kosovsku legendu, a naravno, kako je Simina "Pjevanija" pokazala, kult Kosovske bitke nije postojao u Crnoj Gori prije dolaska samog Sime. Ako je i postojao, bio je neznatan.

Sarajlija posrbio Njegoša, a Njegoš bezbrojne Crnogorce: Dakle, Sarajlija je izmislio riječ "srbstvo", pa je i Njegoš usvojio tu riječ. Sarajlija je još u Lajpcigu osmislio bajku o Crnogorcima kao "pokosovskom zbijegu", Njegoš i ljudi oko Njegoša su bajku usvojili kao istorijsku istinu. Sarajlija je slavio Dušana, Karađorđa i Obilića pa je i njegov učenik Njegoš to usvojio. Sami Sarajlija je govorio da se bori da samo "ime Srbina spase", drugim riječima - borio se da ime Srbina izmisli đe ga nije ni bilo. 

Śetimo se da je Njegoš živom Sarajliji posvetio Luču, svoje najmilije djelo, a poslije Sarajlijine smrti još jednu pjesmu mu je ispjevao. 

Naravno, nemam prostora da u jednom tekstu dam sve detalje koji pokazuju uticaj Sime Sarajlije na Njegoša. Kažu neki - istina je istina samo ako je cijela, što je uglavnom tačno. Dakle, cijela je istina, ovo je definicija: Njegošev nacionalni i ideološko-politički pogled na svijet kreirao je Sima Milutinović Sarajlija.  

Oni naučnici koji su se (daleko od očiju javnosti), u svojim radovima čudili kako to da Sarajlija nije našao crnogorske narodne pjesme o Kosovu, trebali su da shvate - Sarajlija nije našao kult Kosova u Crnoj Gori - jer Crnogorci nijesu bili Srbi, srpsku nacionalnu ideju je u Crnu Goru sami Sarajlija donio, prije Sarajlije srpska nacionalna ideja u Crnoj Gori je pomalo i mogla da se ponekad uoči, ali je bila beznačajna i nevažna. Sarajlija je posrbio Njegoša, a Njegoš ogroman broj Crnogoraca.

Sarajlijin pobratim Jakov Ignjatović zapisao je u memoarima: "Njemu je prva i poslednja misao bila Srpstvo, i u toj misli je izdahnuo" (Memoari, Beograd, 1966, str 301)

Matija Bećković je 1980. napisao (Igraljke uma, Beograd, 1981, str 25): "... a Sima Milutinović Sarajlija je umro svestan da je Radivoje Tomov njegovo najveće delo."

I ne zaboravimo, kad je Milutinović stigao na Cetinje u jesen 1827. godine, Petar I je Jeremiji Gagiću pisao da je Sarajlija jedini Srbin u Crnoj Gori (link): "Ja ne znam bi li se ikakav drugi Serbin soglasio živjeti u Cernoj Gori, kako što je naš ljubazni Milutinović soglasan."

Komentari: 73

Ђугош З́ага

05. 01. 2017 - 00:44

Сваки Ћосовићев научни чланак објављен у портал аналитици обрадује ме више него предходни. Да ли зато што воли да препричава историју онако како би он волео да се десила, или зато што сматра себе историчарем, не знам. Али сигурно знам да ме чланак веома увесели, посебно илустровани додаци са текстом у сликама да просечни читалац не мора да се претерано напреже, и да би могао што лакше и брже да се црногоризује и развије анимозитет према српству. Браво Ћосовићу. Да те нема требало би те правити. Драго ми је што имам част да читам овакву громаду, која са лакоћом и неприметно успева да се спрда са народом, историјом, културом и пре свега науком. Али шта ће нам наука кад имамо ”информер” науку - штокантна, ексклузивна, нова, и баш онаква каква нама треба, независна (од мозга). Само храбро Ћосовићу !
Śo i tekila

05. 01. 2017 - 00:56

Aj da čitaš, opet i opet, ništa konkretno nijesi kritikova'.
Toto

05. 01. 2017 - 01:33

"Драго ми је што имам част да читам овакву громаду, која са лакоћом и неприметно успева да се спрда са народом, историјом, културом и пре свега науком." Ako se Ćosović sprda sa narodom, istorijom i naukom zašto mu neki srpski intelektualac javno ne odgovori na ovaj tekst, što ga ne demantuje?
Ćalasan

05. 01. 2017 - 09:49

ĐUGOŠU @, KAD SHVATIŠ DA JE PROCES DESRBIZACIJE I DEASIMILACIJE CRNOGORACA U CG ODAVNO POČEO,ONDA ĆE TI SVE BITI JASNO I NEĆEŠ SA IRONIJOM GOVORITI. TEŠKA JE RESOCIJALIZACIJA I PREVASPITANJE. NAOPAKO NAUČENO TEŽE SE ISPRAVLJA ALI IDE,BRAVO ĆOSOVIĆU!
Voleo ne voleo

05. 01. 2017 - 10:11

od mnoštva podataka glava ne boli. Zapravo, dobri moj, i pomalo pošteni З́ага, od mnoštva podataka mnoge glava zaboli. Tebe je očigledno zaboljela.Nije on istoričar, očigledno, ali istražuje, prikuplja podatke i na svoj način ih reprezentuje. Tačno je da često neke zaključke "nabudži", ali od mene ima punu podršku u pogledu prikupljanja podataka. Nije to nimalo lagan posao. U svakom slučaju, podrška Ćosoviċu za njegov rad, naročito zato što mi na današnji dan nemamo istoričare koji će nešto korisno napisati. Mislim na istoričare Crnogorce, o Srbima je izlišno govoriti.
Ђугош З́ага

06. 01. 2017 - 12:44

"Nije on istoričar, očigledno, ali istražuje, prikuplja podatke i na svoj način ih reprezentuje." Па управо у томе је проблем.Шта ви мислите да је историја ? Скупим мало података па их представим како се мени иште. Избацим ружне, оставим лепе, тачно онон што народ жели (и треба) да види. Историчар а-ла Карлеуша која проча о штетности вакцина на тв-у. Али на жалост овде нема никога коме је драга наука, већ је важније читати оно што желимо да чујемо. а ту је драги нам Мирослав да филтрира податке, и кликне ”mute" кад наиђемо на неко ружно парче историје. Паде ми одлична идеја на памет, што се не би Ћоровић удружио са Малагурским, па да праве филмове о црногорској историји. Сличан склоп, слични циљеви.
Gdje su kritičari?

06. 01. 2017 - 15:58

Ako je Ćosović izveo neki pogrešan zaključak, što ga neko ne kritikuje??? Je li ovo odgovor na Ćosovićev tekst - kuknjava? http://www.in4s.net/jovanovic-odricanjem-od-njegosa-kosmeta-crna-gora-se-odrekla-od-sebe/
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 19:19

Źaga imaš li što reći povodom činjenica navedenih u tekstu?
Ljubovic

05. 01. 2017 - 19:03

Pa prijatelje, lako ti je napustit 'Analitiku' i poc kod ona dva Rusa sa Interpolove pocernice. Na Analitici se samo neuroziras a kod one dvojice bi brojao zelembace...
RAŠO

05. 01. 2017 - 19:49

Zaga ti mora da si od ovih posrbljenih Crnogoraca, koji bi sve svoje dali da dokažu da su porijeklom Srbi. UCrnoj gori u stvari i nema problema sa pravim Srbima onim koji su došli iz srbije i žive tu. Nas udaviše posrbice Crnogorske da dokažu da smo mi svi pravoslavne vjere Srbi i još oni pravi, kao da oni u srbiju nijesu pravi Srbi. Sve vam je uzalud Crnogorci su bili Crnogorci biće i opstaće uprkos svom vašem uzaludnom trudu da ih izbrišete.
Za Đugoša

30. 01. 2017 - 12:33

Misliš kao što su istoriju prepričavali Ilija Garašanin, Vuk Karadžić, Dušan Vuksan, Nikola Pašić i ostali velikosrbski ideolozi pored ovđe navedenog Milutinovića? Jer na Balkanu je među svim narodima poznato da od vas nema lukavijih, upornijih i podmuklijih falsifikatora istorije niđe na svijetu. Samo hrabro Zaga, pašaluk vas sve veselo čeka :)))))
Dragutin

05. 01. 2017 - 00:50

toliko gluposti da stvarno ne znam koju prije da opovrgnem. Za pocetak - procitajte nesto o Vojnim Krajinama i Seobama Srba pa ce vam biti jasno gdje ste mogli naci Srbe van Srbije. Tacnije, najmanje ih je u Srbiji bilo... narocito 1818 koju pominjete. Nadam se Ćosoviću da nijesi istoričar, jer nema tebi hleba od toga...
sdf

05. 01. 2017 - 01:44

Seobe Srba? Nikad ih nije bilo. Izgleda citas ono sto zelis da cujes / procitas.
Za Dragutina

30. 01. 2017 - 12:44

Bogme Dragutine, vaše "seobe" počele su tek krajem 14. vijeka, nakon poraza na Kosovu, drugim riječima, bijahu to bežanije. Većina tih "seoba" bile su na śever, prema današnjoj Vojvodini, što potvrđuju i Mađarski izvori. U Cg vas nije bilo još od povlačenja vaših prvih okupatora Nemanjića, sve dok gore navedeni Sima Milutinović nije došao da posrbljuje narod. U BIH ste se implantirali preko ranije posrbljenih istočnih Hercegovaca. U Hrvatskoj vas nije bilo osim u Baranji koja je bila vezana uz Vojvodinu (što potvrđuje i jezik kojim govore Baranjci - ekavica, glavni grad im je Beli Manastir). No u ostalim dijelovima Hrvatske koje vi svojatate (Lika, Banija, Kordun) nema ekavice kao što nema ni izvornih Srba, već imaju vjerski posrbljenih Vlasi, Morlaci i Cincari, te doseljenici iz Crne Gore. Vjersku asimilaciju vršili su popovi iz Srbije kojima su Osmanlije dali upravu nad pravoslavnom rajom, na podrućjima koje su Turci okupirali. Tako ste se vi proširili i preko Drine, i u dijelove Cg.
zelenas

05. 01. 2017 - 01:42

U periodu kada je vladao Petar I Crna gora se prostirala na oko 2400 km kvadratnih ,100 godina posle toga bila je oko 13200 , a 100 godina kasnije povrsina je dosta priblizna tako da ovi podaci govore sve
Miroslav Ćosović

05. 01. 2017 - 01:57

U rečenici "Staniša Vojinović kaže da je bio "plahovite naravi" (isti zbornik iz 1993, strana 206)" napravio sam grešku, nije strana 206, nego je strana 260 (no nije puno bitno, ionako je tu knjigu u C Gori čitalo, možda 10 osoba). Pozdrav svima, srećan Božić želim svima koji slave!
123

05. 01. 2017 - 13:21

Samo nastavi !!
zelenas

05. 01. 2017 - 16:19

Cosovicu zdravo , ja se bavim ilustrovanom istorijom /cg pa ako te to interesuje javi se mail. [email protected] posjedujem nekoliko hiljada ilustracija vecina toga nije nikada objavljivano u CG
PWS

05. 01. 2017 - 02:04

Vanredno dobar opis korijena velikosrpskog mita.
bitka

05. 01. 2017 - 04:46

Nedjeljni izveštaj gospon ćosovića svom gospodaru sa PA. Naravno, svaki izveštaj je ultimativno antisrpski jer je koncepcija ovog sajta ultimativno antisrpska pa me zato i ne čudi. Da bi neki čovjek bio ovoliko opterećen nekom nacijom realno mora biti ili lud ili nešto plaćen. Moje mišljenje je da je u pitanju ovo prvo a mislim da će se samnom složiti čak i ovih par komentatora, njegovih pajtaša iz komšiluka sa po deset nickova. Elem, vodi čoske ti svoje bitke pa kud puklo da puklo, nek crknu dušmani ako ih ima đe.
danilo s.

05. 01. 2017 - 09:01

@bitka - Zasto smatrate da je "svaki (Cosovicev) izvjestaj antisrpski"? Meni se pak cini da je iskljucivo pro-crnogorski? Izgleda da vi (i mnogi vasi istomisljenici) svaki tekst g. Cosovica (i uopste) koji potvrdjuje autenticnost i identitet Crnogoraca dozivljavate kao "anti-srpstvo"? Ostatak vaseg komentara nije za komentarisanje jer nisko gadjate g. Cosovica (klasican argument ad hominem - na covjeka).
Vojo

05. 01. 2017 - 13:03

Dragi Danilo, sa uzivanjem citam vase komentare, najmanje iz dva razloga, uvijek pogadjate moje misli te mi na taj nacin I stedite vrijeme da nesto pisem. I naravno to radite ,mnogo bolje. Srecna vam Nova 2017 I svako dobro. Svakako I svim citaocime PA.
danilo s.

05. 01. 2017 - 20:00

Hvala Vojo. I ja vama i ostalim posjetiocima PA zelim srecnu Novu 2017.
CG

05. 01. 2017 - 13:36

Imate li sa cim drugim protiv ovakvih izveštaja osim lupanja u turske talambase ANTISRPSKI. Stihija koja otkriva istinu porijekla Crnogoraca je pokrenuta i niko je ne može zaustavit. I nek nam crknu dušmani.
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 20:07

Zapravo izgleda da srpstvo postoji samo na anticrnogorstvu, što isključuje svaku mogućnost uporednog postojanja.
klio

05. 01. 2017 - 06:23

Naucnici Rade Mihaljcic Radivoj Radic se takodje bore protiv izmisljotina u srprkoj istoriji kao I Dubravka Stojanovic Olivera Milosavljevic Olga Popovic Ali Cosovic je Crnogorac pa mu se teze prasta
neso

05. 01. 2017 - 06:41

DA NIJE BILO SIME NEBI BILO NI NJEGOŠA. ODKUD EPARHIJE SRPSKE 1219 GODINE U OHRIDU, TIVTU.... ODKUD MANASTIR MORAČA,DJURDJEVI STUPOVI, MANASTIR ZLATEŠ, OSTROG, PA NIJESU IH GRADILI ARNAUTI NO SRBI, SRPSKI SE ZBORILO, STAROSLOVENKI PISALO, LITURGIJE SRPKE POJILE... DR.BUDO ALEKSIĆ BI MORAO ODGOVORIT. SREĆNI PRAZNICI I DOBRO ZDRAVLJE.OVAKE PISANIJE NAJBOLJE RASPOLUĆUJU JEDAN NAROD, A PROFESORICA UNIVERZITETA ,IZ HRVATSKE U NJEMAČKOJ GLE REČE : SVI MI NA BALKANU ZBORIMO SRPSKI.
danilo s.

05. 01. 2017 - 09:20

Neso - to su bili Pravoslavni manastiri i crkve. Kako neka Hriscanska cfrkva moze niti "nacionalna" - kada jer Hriscanstvo ekumenska, katolicka (riječ "katolik" dolazi od grčke riječi "καθολικός", a značenje je univerzalan, sveopsti), odnosno univerzalna religija? Onda se radi o sekti? No, to je posebno pitanje/problem za koje vi nijeste dorasli? Zasto se ne zapitate kako to da Sava ne sagradi tu svoju crkvu u omiljenom "nemanjickom gradu" - Kotoru? U Kotoru je vec postojala katolicka katedrala Sv. Tripuna (i sve ostale crkve su bile katolicke). Jesu li i katedralu Sv. Tripuna gradili Srbi? Ako nijesu - a nijesu - ko je sagradio? Koji je to narod obitavao desetak kilometara od "srpske" Prevlake (Tivta) gdje je Sava posadio prvu pravoslavnu crkvu? Problem lezi u "nesvetoj sprezi" (braku) izmedju vlasti (politike) i crkve. Ta "vizantijska bolest" uspjesno je zarazila i Nemanjicko carstvo. Sava je samo sirio "drzavnu religiju" obiljezavajuci crkvama teritorije koje su vojno osvojili?
Kotop

05. 01. 2017 - 16:58

Јесте Немањића жена Helen of Anjou, оградила је манастир Св. Франциса и то католички. Градње цркава није било јер у то време Немањићи беху католици. По повлачењу Немањићи запалише град, Темплари и Теутони га обнављају
Za Kotor

30. 01. 2017 - 13:07

Da, tačno, Nemanjići su u početku bili katolici, i ulagivali su se papi, nadajući se da će uz njegovu pomoć stvoriti "veliku srbiju", asimilacijom ostalih južnoslovenskih naroda. Dakle, katoličanstvo je bila prva vjera koja je zloupotrebljavana u svrhe posrbljavanja. No, nakon što je papa dugo vremena ignorisao Nemanjiće i njihove zahtjeve da ih stavi za vođe krstaškog pohoda, oni se okreću pravoslavlju, odnosno stvaraju svoj kult ličnosti danas poznat kao "svetosavlje", a njihova crkva bila je zbog svoje nekanonske politike dva puta anatemisana - prvi put je Ohridska Arhiepiskopija anatemisala Savu Nemanjića (zbog ilegalnog proglašavanja autokefalnosti), drugi put je Dušana anatemisala Carigradska Patrijaršija (zbog ilegalnog uzdizanja njegove Pećke arhiepiskopije na rang patrijaršije). Eto tako je nastala njihova velikoserbska crkva, koja i dan danas drži pod okupacijom naše hramove uz ćutanje anticrnogorske vlade.
CRNOGORSKI 007

05. 01. 2017 - 09:52

NEMAS TI POJMA ,CPC JE POSTOJALA 28 GODINA PRIJE SPC,DOK SMO MI ISLI U NASE CRKVE VI STE MORALI DA IDETE U CARIGRAD DA TRAZITE DOZVOLU DA SE POMOLITE.TI SI SAMO JEDAN OD SIME SARAJLIJE
I

05. 01. 2017 - 15:29

Amebe!
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 20:13

Nešo kakve veze bina Ostrog sa Srbima??, a i ostale manastire nijesu dizali Srbi nego Nemanjići, za koje i ne znamo kojoj su etničkoj skušpini pripadali, ali se pozdano zna da su im majke generacima bile Bugarke. Srpskim jezikom se govorilo tek kada je savremeni srpski jezik izmislio Vuk Karadžić u međuvremenu su Srbi govorili pravim srpskim jezikom koji je ostao zapisan u bezbrjnim dokumentima i knjigama, a koji nije današnji jer je današnji jezik Crnogoraca.
Za Neso-ja

30. 01. 2017 - 12:53

Ne pravi se "naivan" momče, odkud tobože vaše eparhije u Ohridu i Tivtu itd - zna se veoma dobro otkuda, vaši prvi okupatori Nemanjići su prvi koji su širili posrbljivačku ideologiju na Balkanu, a Sima je samo bio jedan od onih koji su obnavljali tu asimilatorsku ideologiju, i nije bio jedini, ne zaboravi na ostale vaše ideologe poput Karadžića, Garašanina, Medakovića, Rajića i još mnoge druge. Svaki narod na Balkanu ima svoje izdajice pa tako i Hrvati, a to što je neko "profesor" ne čini ga "genijem", nego samo budalom sa diplomom, fakultet nikoga nije učinio prirodno inteligentnim. Međutim, niti jedan jedini narod na svijetu nema tako mnogo izdajica kao što nažalost imamo mi Crnogorci, koji smo i ovako mali narod. Pravo je čudo što smo uspjeli opstati, uprkos svim dušmanima kojima smeta naše postojanje jer nemaju izlaza na more ;)
Buba Beograd

05. 01. 2017 - 07:56

Ovakvi istoričari "opšte prakse"samo nanose štetu crnogorskoj kulturi i ionako iščašenoj istorijskoj svijesti naroda.Ovo je katastrofa,neznalački primitivno,čiji su izvori upravo falsifikovani istorijski fakti ovaj nadri istoričar stavlja jednog seoskog učitelja ispred jednog genija pritom citirajući Bećkovića.Ako je neko uticao na Njegoša onda je su to bili najveći umovi Evrope i antička kultura .Njegoš je podjednako pjevao o "srpstvu ","slovenstvu", Hrvatstvu",..(. "..Naša braća Srbi i hrabri Hrvati.")ali je sebe smatrao Crnogorcem i pripadnikom crnogorskog naroda ,čiji je karakter uzdigao do neba i zato predstavlja središnu tačku crnogorskog indetiteta..Ovi što povazdan tuku po mašini jedino daju svoj doprinos idiotima koji ga proglašavaju "genocidnim"pjesnikom,praveći još veću "zavrzlamu" u glavama zapuštenog naroda!.
danilo s.

05. 01. 2017 - 09:34

@Buba, Uglavnom se slazem sa vasim komentarima, ali ne u ovom slucaju. Naravno da je Njegos bio obrazovan (i nacitan) i da je slijedio najvece umove Evrope (a zasto ne i Islama kojeg on veoma dobro poznaje?). Medjutim, on jeste sanjao o velikom carstvu Slovena na Balkanu koja ce osloboditi svu bracu od stranih osvajaca (Turske i Austrije). Turska je dolaskom na Balkan unistila Vizantiju, ali i Bugarsku i Srbiju (Rasku) tada najvecu drzavu na Balkanu. Zato je prica o tragicnoj propasti velikog srpskog carstva na Kosovu bila dobra tema da mobilise sve Slavene na Balkanu. U tom dobu jos nije bilo Grasanina i ideje "velike Serbije". Da je Njegos znao sto ce Kosovski mit i mit o Obilicu - "srpstvo" - ucinjeti njegovim potomcima - danasnjim Crnogorcima, vjerujem da ih ne bi promovisao? Da bi dosli do istorijske istine o CG i Crnogocima moramo "dekonstruisati" velejsrpske mitove - a to g. Cosovic dosta uspjesno radi?
Istinu zborš ali

05. 01. 2017 - 09:53

i griješiš. Neću komentarisati Ćosovićevo pisanje, ali ima tu "mesa", ili što bi rekli "i ćorava koka kljucne zrno". Međutim, Milutinović jeste bio njegov učitelj i nesumnjivo je uticao na adolescenta Rada Tomova. Nije Rade Tomov napisao Gorski vijenac kad je imao 15-16 godina. P.S. Ima nešto što se zanemaruje, a to je koliko je Njegoš bio pod uticajem masona, počevši od Sime Sarajlije. I njigov stric, Petar I, bio je u velikom prijateljstvu s masonima. Ima indicija da je Njegoš bio mason, ali nema dokaza. Možda nije mjesto za priču o masonima, ali...
danilo s.

05. 01. 2017 - 12:48

@istinu zboris ali grijesis - Nijesam ulazio u sve moguce uticaje na Njegosa. Niti sam dovoljno upoznat sa tom materijom, niti smatram da je to, u ovom slucaju,najvaznije? Pa ni Cosovic ne razmatra tu temu? On ovdje iznosi dokaze o mogucem uticaju Njegosevog ucitelja Sime Milutinovica na svog ucenika. Niko, pa ni vi, ne moze s pouzdanoscu znati sto je bilo u Njegosevom umu u to doba? I sto ga je stvarno inspirisalo da napise ovako velicanstveno peotsko djelo koje prkosi vremenu? Evo i danas, poslije vijek i po, mi se oko toga prepiremo. Polazim od cinjenice da je jedina stvar - o kojoj zaista ne treba diskutovati, i trositi vrijeme, - jeste da je Gorski vijenac - remek djelo poezije! Veliki mislioci i nijhove knjige cesto imaju posljedice koje oni nijesu ni pretpostavljali, jos i manje zeljeli. Zar njemacki nacisti nijsu zloupotrebili filosofiju Nicea? Jedno je sigurno, tesko je pisati vrhunsku poeziju misleci na eventualne politicke posljedice. Ipak se radi o inspiraciji?
Nepotrebno ste se

05. 01. 2017 - 18:36

raspisali, makar povodom mog komentara. Naročito vam je kontradiktorna prva polovina komentara. Svi govorimo o uticaju Sime na Njegoša. Koliki je bio niko ne zna. Da li je učitelj imao uticaja na svog učenika tinejdžera, od koga se bezmalo nije razdvajao? Nemojte molim vas da se oko toga nadgornjavamo. Nije se ni Ajnštajn rodio kao sveznajući nego se formirao vremenom. Predugo smo uvozili pismene ljude iz okruženja, zato ispaštamo dan danas.
Buba buba

05. 01. 2017 - 17:24

Današnji Srbi nemaju ništa zajednickog sa onim bivšim Srbima što Turci asimiliraše, pogotovo ne Crnogorci, Muslimani-Bošnjaci Vidim da ste uzrujani pa za vase dobro ostanite tu ĐE-STE ti i Bećko.
Rognelaže

05. 01. 2017 - 08:13

Čitam komentare ovih domaćih advokata srpstva pa pomislih da se njima isključivo dopada istorija a la Čedomir Antić koji je skoro na univerzitetu u Bgd promovisao Istoriju republike srpske od praistorije do današnjih dana, cijelih 25 godina!? Sa takvima se ne polemiše argumentima već isključivo srpskim legendama!?
Zamisli, Rognelaže,

05. 01. 2017 - 09:38

u Republici Srpskoj postoji orden Njegoša (sa starom kapelom). Na koju je to foru...
Невесиње сиње иње

05. 01. 2017 - 11:01

Не можете ви то разумјети, јер вам је јасно само оно што у п.к.о можете да стрпате. Чак и да Његош није написао и урадио то што јесте, он је знао ђе је његова ђедовина. Из Невесиња су кренули на Његуши наши славни Петровићи, Бог им помогао.
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 20:16

Glupost
Za Nevesinje

30. 01. 2017 - 13:09

Onda neka se vrate u svoju otadžbinu istočnu Ercego'vnu, nama ovđe ne trebaju niti su nam ikad trebali, našem narodu nijesu donijeli ništa dobro, Crna Gora je Crnogoraca a ne izvanjaca.
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 20:15

Nije u pitanju stara kapela, staru kapelu su srušli Srbi, i napravili kapelu posvećenu Karađorđevićima.
Rognelaže-a ulazi mu rožina...

05. 01. 2017 - 13:33

...božićni dar-da u "one 25 godina praistorije sprske republike"-dvije trećine(2/3) su tost crnogoraca-LAKEJA kasapina i grobara sa Dedinja...?!!! Da ,da ,rog-ne laže....niti izlazi-nego im ulazi u sve čitanke zastiđa "TOST CRNOGORACA"-kad su jahajući konavojske krave-"gradili bastion srpske republike"-na Konavle i Dubrovnik-Zvekovicu-Ćilipe-Slano-Mostar-Baniju-Vukovar i BiH....?!!!! Mućite pogani od pogani sa rogovima i brez rogova-koji vas i dalje ŽULJAJU...po obrazima...?!!!!!
Niksicanin

05. 01. 2017 - 09:20

I mi Deretica za trku imamo !
123

05. 01. 2017 - 13:29

Pričaš gluposti. Ne možeš porediti ta dva čovjeka.
Za "Nikšićanina" (Beranca)

30. 01. 2017 - 13:13

Bogme od vašeg Deretića nema većeg bajkopisca, iako ni Šešelj nije daleko, ali kao što vidimo, imali ste vi i mnogo ranije velikane bajkovite verzije istorije, ne samo čiča Simu bre, nego i Vuka i Garašanina, te još mnoge druge hroničare velikosrbskijeh gospodara prstenova ;)))))
CRNOGORSKI 007

05. 01. 2017 - 09:58

JA STVARNO NEZNAM DOKLE CEMO MI CRNOGORCI TRPJETI OVO STO SE I DALJE POKUSAVA SA CG.MI IMAMO NASU DRZAVU I ONA MORA DA SE POSTUJE,PROSLA SU VREMENA KADA JE CG TRI PUTA UNISTAVANA OD STRANE OVIH OKUPATORA .ZASTO MI ULAZIMO U DIJALOG O NASOJ DRZAVI I TIM DIJALOGOM HRANIMO NJIH.SA TAKVIMA DRZAVA MORA SE PONASATI ,KAO KADA SE VO ZATEKNE U KUPUS I KRAJ,,VO BUCE I BACA ZELJU NA SEBE I KRAJ.ZIVJELA NAM NASA DRZAVA LIJEPA CRNA GORA
CRNOGORSKI 007

05. 01. 2017 - 10:06

Još iskaza vrhunskih srpskih istoričara - Ferjančić, Relja Novaković, Tibor Živković: Akademik SANU Božidar Ferjančić takođe ne vidi Srbe u Duklji, koje nije vidio ni car Porfirogenit: „Izvesno je da je trebalo bolje zaviriti u spis cara Konstantina Porfirogenita pa videti da on Duklju ne navodi među oblastima naseljenim Srbima, a ni u glavi o Dukljanima ne kaže da su oni Srbi, niti da od njih vode poreklo.” (Božidar Ferjančić,Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo (osvrt na nova tumačenja), Zbornik Vizantološkog instituta, XXXV, Beograd, 1996). Akademik SANU Miloš Blagojević u knjizi "Srbija u doba Nemanjića” (Beograd, 1989) ne navodi su Srbi naselili Duklju.E VI STE BOLJI POZNAVAOCI ,OD ISTORICARA ,ALI VI STE ISTORICARI IZ 1999 GOD
Станислав

05. 01. 2017 - 10:42

БР 7,1909.ЦТ ВЈЕСНИК,УКУЦАТИ БР СТР. 26,СРБИ У АМЕРИЦИ ЧЛАНАК. http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=681# Међу Србима у Америци још влада ратоборна струја и они непрекидно раде на припремама како би и преко мора што више користили својој отаџбини у овим судбоносним данима. Тако смо из Сан Франциска, у Америци, добили писмо од шета браћа Оташевића са Његуша, у ком изјављују своју радост што су видјели, да се Црна Гора са Србијом дала на сложан рад у корист отетих српских покрајина Босне и Херцеговине. Изјављујући своју оданост Пријестолу, они у овом свом писму изјављују у име своје и у име многих Црногораца готовост, да су спремни сваког часа притећи отаџбини и борити се у бојним редовима противу општен непријатеља, КОЈИ ЈЕ СВОЈИМ НАСИЉИМА ДОСАДИО ЦИЈЕЛОМ СРПСТВУ. Своје писмо завршили су изјавом, да сви СРБИ У АМЕРИЦИ чекају само на знак из СЛОБОДНИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА, па да полете у свети бој, увјерени да је правда на нашој страни и да ће СРБИ , КАО И УВЈЕК, И ОВОМ ПРИЛИКОМ..
SLOBODNA CRNA GORA

05. 01. 2017 - 12:09

PA NEBI BILO REFERENDUMA NA KOJEM SU GRNOGORCI REKLI NA SVOJE DUGOGODISNJE CEKANJE ,,NE,, NE ZIVITE U ILUZIJI ,SVE STO VISE KUKUNJACETE SVE SMO VISE DALJE.MI DANAS IMAMO VEOMA JAKE SAVEZNIKE ,KOJI CE POMOCI BEZ UCJENA .HVALA LIJEPO KOMSIJE.
Станислав

05. 01. 2017 - 12:52

Вјероватно ће вам савезници средити и нове истине да вам преци нису писали ћирилицом и да се никада нису опсјећали Србима...Како плитак ум да неко вјерује да неко некога воли и да НАТО треба ЦГ јер је воли и жели јој добро,хахаха... Хвала ти Боже па су овакви умови несрбски Црнгоорци! Не, него НАТО треба да их неко још више финанцира,да гине за њихове имеприајлне интересе и да свако изгуби самосталност,коју Цг нема већ дуго.
SLOBODNA CRNA GORA

05. 01. 2017 - 13:52

Mani se prijatelju vise Srpstva ,ubi vas to vase Srpstvo a i ubijate druge.Pa zar nije sramota da nekome nameces nesto sto nikada nije bio,pa zar nije sramota da palite ,ubijate,pljackate ,silujete,pa onda insistiras da neko bude Srbin ,a silovao si mu zenu,sestru,majku ,ubio brata,palio ga,pljackao ga, pa to je paganstvo a mi smo pravoslavci.Pitam se da li je to normalno ponasanje,ako vi kazete da smo isti,a radili samom sebi ,mani se nemas nista od toga samo pravis nevolju i sebi i nama Crnogorcima.
Slobodasn Gluščević

10. 01. 2017 - 20:23

Ne Stanislave nego nećete smjeti udariti na Crnu Goru, kao što nikad nijeste ni smjeli. Crna Gora dobija ozbiljne saveznike a ne lažove i prevarante, kao do sada. I najvažnije kad budete pozvani na večeru, bolje je nalaziti se za stolom nego na stolu. Srbija je glavni specijalitet naročito sa kavijarom i votkom.
Станислав

05. 01. 2017 - 12:32

Ако су Срби ту Симин изум како то да Ајнхард и Скилица прије Немањића виде у Далмацији и Дукљи Србе. Како то да Вицко Вуковић србује а Ђурађ Црнојевић 1494 слави Немању србског као свеца црвено слово на Цетињу. Што Миошић Дукљане сматра Србима,Фарлати исто,а од домаћих прије Његоша,Балевић,Радоњићи и Петар Први...дакле хвала Ћосовићу што више него ико својом глупошћу помаже Србство. Андријашевић пише нешто дијаметрално супротно од Ћосовића: Dr Živko M. Andrijašević: SRPSTVO U CRNOJ GORI У ПРВОМ "ПОГЛАВЉУ" ЈЕ ОВО: ... S druge strane, pogrešno bi bilo tvrditi da im je srpska svijest nametnuta od nekoga spolja ili da je neki izvanjac unio ovu svijest u Crnu Goru. http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/srpstvo_u_cg.htm
Za Stanislava

30. 01. 2017 - 13:18

Opet ti trabunjaš Stanislave bre, zaludu ti falsifikati četničke dijaspore iz San Franciska i Čikaga. Crna Gora i Bosna nijesu nikakve "srpske pokrajine", Crna Gora je bila nezavisna država koju ste vi dva puta u istoriji okupirali, a Bosna je u to vrijeme bila pod Austro-Ugarskom okupacijom. Srbija tj Raška je vaša jedina zemlja, pomiri se sa tom činjenicom Budisavljeviću, a nama Hrvati nijesu nikad bili neprijatelji, te bajke možeš prodavati u Beranama ili kod svoga Momira, bivšeg Miloševićevog lakeja.
Aco

05. 01. 2017 - 11:42

Bolje vam je , da umjesto sto Cosovicu dajete novac za nebuloze kojima unizavate ovaj ugledan portal, istoga smjestite u Dobrotu i obezbijedite mu i krov nad glavom i redovne obroke.
RAKIJA ČUDO ČINI...ĐE-

05. 01. 2017 - 11:52

...SNIJEG PADA-ČISTAČA NEMA...? IZGOREŠE "CITIRAJUĆI"-PRVU POLOVICU XIX STOLJEĆA-DA U CRNOJ GORI BJEŠE SAMO JEDAN SERBIN-SIMO MILUTINOV-IĆ(1827-OKTOMBRA)...? NO TU IM NEŠTO MANJKA-POFALI...? JER,AKO JE ODREDNICA(PO NJIHOVOM PRIJEVODU) SERBIN-PRAVOSLAVAC A NE NACIJA-NARODNOST-ISPADE (JOPET PO NJIMA)-DALEKO BILO DA JE SAMO SIMO BIJOOO....JEDINI PRAVOSLAVAC-EKONOMSKI EMIGRANT-STRANI RADNIK U CRNU GORU(1827)...?! E BO...? FALA TI BOŽE-ŠTO JE TADER MISLIO PETAR PRVI PETROVIĆ NJEGOŠ-KAD JE REKA:"Ja ne znam bi li se ikakav drugi Serbin(dati pravoslavac?)...soglasio življeti u Crnoj Gori,kako što je naš ljubazni Milutinović soglasan "?...Ne zavisi od mene-nego od Moderatora oće li ovaj moj "predbožićni -f o j..."ugledati svjetlost istine od planina pa do mora-ne radi mene...nego radi dragomana.."-od pera i resavske nauke..."?!
Za Joleta

30. 01. 2017 - 13:22

Jest vala Jole, rakija čini čudo od mnogih ljudi, ali od tebe je bogme napravila čudovište, nedaj se Jole, bićeš superheroj, nešto kao Super-Hik iz Alana Forda :P
E BOGA MI JEDINOGA....

05. 01. 2017 - 12:21

....KADA BI RESAVLJENJE BILO PRIPROSTO-NE BI SE ZVALO "Š K O L A"? Zaludnja vi je muka-čitati kako je napisano...?! Jer..."...sa iznenađujućom činjenicom da ne može naići ni na jednu pjesmu o kosovskoj bici na prostorima od Kotora do Ostroga i od Risna do Rovaca (Prof.dr Živko Đurković)"?...Baš čudno-NESHVATLJIVO..da na tim prostorima od 1360 godine (liši 4 nahije...)-pa do 1918 godine-su arali razni OKUPATORI(smijenili Nemanjiće!)-niđe pravoslavca (Serbina)...? Baš čudno-zastrašujuće(e nema pjesama o kosovskoj bici)....? PA NAM ČUDNO-ĐE SMO I DOKLE SMO DOPRLI-U POTNJI KVARAT OD VIJEKA-KOJI ZOBLJU LAKEJI KASAPINA I GROBARA SA DEDINJA-danas probuđeni tzv.TOST CRNOGORCI..BREZ I PROMILA PRAGENA-GENA CRNOGORACA PETROVIĆA NJEGOŠA...?! BAR TAKO OBJELODANIŠE AMERIKANSKI BIOGENE-PTIČARI..JANUARA (jopet jebeni januar-sudbinski svezan-za tostere?)..2010 GODINE...?!
SLOBODNA CRNA GORA

05. 01. 2017 - 13:54

E,jadni mutirani Crnogorci.
SCG

05. 01. 2017 - 18:49

Mislis na ovog Bekriju gorenaka.
36054

05. 01. 2017 - 13:50

Gospodin M. Ćosović je jedan od onih koji danas pišu po internet portalima, pokušavajući da populariziraju rezultate naučnog istraživanja o istorijskim pitanjima koja su nesumnjivo važna za kreiranje savremenog kritičkog odnosa Crnogoraca prema sebi i svom nacionalnom identitetu. Međutim, Ćosović, da li svjesno ili ne, uporno izbjegava da navodi izvorne autore i tekstove u kojima su mnoga pitanja o kojima on piše riješena. Tako ovđe Ćosović navodi Živka Đurovića, koji nije sam došao do bitnih odgovora kad je u pitanju djelovanje S. M. Sarajlije na Cetinju, već ih je preuzeo. Dakle, pisanje M. Ćosovića nikako ne treba čitati kao naučno štivo, nego isključivo kao slobodnu interpretaciju ranije nastalih tekstova od koji on one najvažnije redovno izbjegava da pomene.
?

05. 01. 2017 - 14:50

Sad je i Živko Đurković publicista i novinar?! Đurković nije profesor univerziteta?
Istina

05. 01. 2017 - 15:28

Bravo za tekst, sve je to veoma jasno i logicno
Anonimni

05. 01. 2017 - 15:29

Zasto u Turskim knjigama nema zapisa o tkzv.Kosovskom boju.
A KO JE VLADAO GORNJOM I ....

08. 01. 2017 - 14:38

...I DONJOM ZETOM OD 1492 DO 1697 GODINE...? MOLIM IMENA I PREZIMENA-PORIJEKLO VLADARA...I PO MAMI I PO TATI ZAVOLJESTE IH E BOGA MI....PREOVLADALI VAM ONIJE107%(od mogućih 1OO%!) PRAGENA-GENA VAŠIJE PRDAKA OD ANADOLIJE DO BALKANA...pitajte brata Miroslava...Ćuprilića.!?
Све је крив учитељ

05. 01. 2017 - 16:33

http://www.in4s.net/jovanovic-odricanjem-od-njegosa-kosmeta-crna-gora-se-odrekla-od-sebe/
ja licno

05. 01. 2017 - 17:12

ako znamo da u vrijeme Sime i Njegosa ni mnogo veca carstva nijesu imalo ovakve dzems bondove sa mozgom ajnstajna a ne u to vrijeme nepostojeca srbija.ima u tesktu dosta istorijskih cinjenica ali ih Cosovic kao i obicno interpretira po svome.da li u ovo vrijeme ili vijek prije postoji u recniku rijec Italijansko ili belgijsko? koji narod slovenski su bili proto Poljaci? cosovicu nacije su stvarane po principu najmanjeg zajednickog sadrzaoca a ne trazenju minornih razlika, pa su pametni Njemci od zaracenih drzava stvorili Njemacko carstvo a na Balkanu smo trazilo dlaku u jajetu dal nam je predak bio na obalama Labe il Visle.nemoguce je da postoji takav narod kome jedan covjek izmiali istoriju za tri dana il ne treba onda da postoji mozda...
Ti Lično

30. 01. 2017 - 13:34

Srbija u to vrijeme nije bila "nepostojeća", nego je bila pod osmanlijskom okupacijom. Proto-Poljaci su bili preci Poljaka, edukuj se malo. Zanimljivo je kako vi velikosrbi vazda tražite opravdanja u ranznim okupatorskim i asimilatorskim silama poput Njemaca i Arapa, pa izmišljate tobožnje "njemačke zemlje", "arapske zemlje", "srpske zemlje" itd. U realnosti - Njemačka je jedina njihova zemlja, Austriju su naseljavali Ostrogoti (istočni Goti), i neka druga germanska plemena različita od onih u Njemačkoj. Slično ne znači "isto". Ako misliš trabunjati o "Pruskoj" kao što to čini većina neupućenih velikosrba, odma ti moram napomenuti da Prusi izvorno nijesu Njemci po porijeklu, već su Baltički narod srodan Litvancima i Letoncima. Oni su bili okupirani od strane Teutonaca, te su izloženi Germanizaciji. Poslje su postali ""veliki njemci" (jer asimilisani izrod vazda mora biti gori od onih koji su im pretke asimilisali). Isto vrijedi i za Arabizovane narode Bliskog istoka te posrbice ;)))))
Novi komentar