Selo Drušići: Posebna zemlja, posebna priča

Ovo je stara maršruta. Od centra Podgorice, putem ka Cetinju, sa skretanjem ka Nacionalnom parku „Skadarsko jezero“, te još malo starim putem prema Rijeci Crnojevića, do tog odredišta ima tačno 24 kilometra. Poodavno utvrđeno gradivo. I prepoznata destinacija Stare Crne Gore i Riječke nahije. Selo Drušići.
Objavljeno: 01. 03. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
Selo Drusici: Posebna zemlja, posebna prica

U stvari, ovu kilometražu je nebrojano puta izmjerio domaćin Portala Analitika za ovo jutro Božo Dajković sada penzioner, a nekada radnik podgoričkog Autoremonta, koji je put od svog sela do posla uredno prelazio svakog dana, skoro 40 godina. Dakle, nepogrješivo.  Tek, dok sjedimo u sobici stare porodične kuće  iz koje se pruža pogled na dolinu i zemlju sela Drušići, pričamo upravo o selu i ovdašnjim domaćinstvima.

Selo 70 domaćinstava: „Ova naša kuća podignuta je početkom 19. vijeka. Znači, ima oko 200 godina. No je veliki dio kuće ozbiljno oštećen u zemljotresu 1979. godine. Na kuću su tada stavili dvije crvene linije, kako su se već stavljale oznake onda nakon kontrole inspekcije za utvrđivanje štete. A to je značilo da je bila rušenje. I tada je jedan dio obnovljen, a jedan dio se morao iznova graditi,“ objašnjava Božo.  

treca

I kaže da selo Drušići ima 70 domaćinstava.

„Može se reći da danas bar 35 do 40 porodica ili samo njihovih članova živi u selu. A i ljudi se vraćaju po odlasku u penziju. Ovdje žive porodice Dajkovića, Dragojevića, Gazivoda, Jankovića, Jovićevića, Kostića, Kovačevića, Kraljevića, Lopičića, Ražnatovića i Strugara.”

A kako spomenusmo stare ceklinske porodice, tako se i priča nastavila.

„Za Jankoviće, kod nas, a i na cijeli Ceklin, veli se da su od kralja Nikole dobili viteštvo. U stvari, neđe kad se društvo okupilo i sjedilo, pitali su kralja koja su najbolja bratstva u onu Crnu Goru. A ovaj im je odgovorio: Jankovići u Ceklin, Kustudići u Njeguše i Nikčevići u Pješivce. Tako je bar ostalo da se zbori. Pa ti i ja tako sad prenosim...“

druga

Podsjećanje na vladiku: Ipak, selo Drušići je, u ovom dijelu Crne Gore prepoznato i kao rodno mjesto vladike, zapravo crnogorsko–primorskog mitropolita Danila Dajkovića (1895 – 1993), kojeg ovdašnji ljudi samo po dobru pamte.

„Rodio se na Tomindan, 19. oktobra 1895. godine. I Tomo mu je bilo mirsko ime.  Od oca Pera i majke Savice, rođene Pejović. Osnovnu školu počeo je u rezidenciji Svetog Petra Cetinjskog na Karuču, a završio u Rvašima, 1907. godine. Te školske godine je otvorena i gimnazija u Podgorici i on je bio učenik te prve generacije. Kasnije je, 1912. upisao Bogoslovsko–učiteljsku školu. Na Petrovdan 1920. Godine je rukopoložen za đakona, a sjutradan za sveštenika, od episkopa zahumsko–raškog Kirila, te postavljen za paroha Drušićko–Dodoškog, gdje ostaje do 1921. godine. Tada, u roku od 40 dana ostaje bez supruge Stane i djece Petra, Marije i Milke, koji umiru. Ostao mu je bio samo sin Blažo, koji se upokojio 1970. godine u Beogradu. On je, kasnije, završio Filozofski fakultet u Skoplju, a onda i Bogoslovski. Sveti arhijerejski sabor ga je izabrao za vladiku 20. maja 1961. godine, a ustoličen je za mitropolita crnogorsko – primorskog na Petrovdan, iste godine. I na toj dužnosti ostao do smrti. O njemu, moći ćeš samo lijepo da čuješ. Da je bio izuzetno cijenjen čovjek. I da je kao takav zapamćen. To će ti svako reć', budi uvjeren.“   

I još malo podsjećanja: A rodom iz Drušića je i narodni heroj, general pukovnik Blažo Savov Janković. A i nosioci partizanske spomenice Dušan Tomanov Lopičić, Milo Vasov Kraljević i Ike Petrova Janković.

Doduše, za čuvenje Drušića postarali su se i dvojica učesnika Verdenske bitke iz Prvog svjetskog rata, rodom iz ovog sela, Milo Đurov Lopičić i Luka Mihailov Janković

cetvrta

"Milo Đurov je bio i dobrovoljac na Solunskom frontu“, dodaje Božo.

U ovom selu je rođen, živio i sahranjen poslanik prve crnogorske Skupštine, Milo Ilijin Dragojević.  

Baš kao i komandant Ceklinskog bataljona Luka Šutov Dajković.

A i ovdašnji ljudi, kao i naš domaćin Božo, pamte i učitelje, Toma Nikolina Lopičića, Marka Perova Kraljevića i Boža Andrije Dajkovića. Kao i doktora teologije Jovana Savova Dajkovića, koji je živio u Beogradu, a po sopstvenoj želji sahranjen u Drušićima.

Posebna priča: No, za ovo selo, ovdašnja zemlja je posebna priča.

„Bez pretjerivanja je slobodno, ako se kaže da je u Drušiće posebna, a možda i najbolja zemlja u Ceklin, kao tlo za vinovu lozu. A ranije su loze bile samo pored međa i u bregove. Sada su svuda vinogradi.“

Uz napomenu.

„Prije Drugog svjetskog rata rijetko koje domaćinstvo nije imalo jaram volova (po dva vola). Ili magare i konja. Pojedina domaćinstva su imala i po 120 grla sitne stoke, koza i ovaca. I sijalo se, đe god je slobodnog mjesta bilo. Pa, ako nije moglo ralom da se ide, kopalo se motikom. Samo da se iskoristi.“

Uostalom, tada se sijalo i po Ceklinskom polju, a mještani Drušića, sa komšijama iz sela Rvaši, na obodu Skadarskog jezera pravili su kućice u koje bi odlagali alat ili žito, te je tako na temeljima tih prvobitnih ostava, nastalo i selo Karuč. No, to je već neka druga, posebna priča...

Željko VUKMIROVIĆ

 

 

Komentari: 6

Крагујевчанин

01. 03. 2017 - 03:22

Заклео бих се да је из тог села и крагујевачка легенда, прва супруга Радомира Михајловића Точка, наша дивна другарица пок. Биљана (рођ. Газивода). Бог нека јој подари рајско насеље и, надам се, мало наше атмосфере из "Старе Србије" и колико може рокенрола. Биљо, нисмо Те заборавили нити престали да те исто онолико волимо. Твој друг који се на Шаретовом последњем путовању упитао: "А шта ћу ја у овоме граду без Тебе?"
Labud

01. 03. 2017 - 03:25

Bravo Zeljko za ovakve priloge. Samo da ima jos ko da se pobrine da se malo prosiri onaj put od cetinjskog pa preko Rijeke Crnojevica bila bi prava stvar i atrakcija. Onako je strava vozit tuda!
Baba

01. 03. 2017 - 09:12

Kragujevčanine, za tvoju informaciju Biljini su iz susjednog sela Rvaša, od Podgorice prema Drušićima, nekoliko kilometara prije Drušića. Pozdrav!
Крагујевчанин

01. 03. 2017 - 12:07

Хвала Вам пуно на информацији о Рвашу, селу одакле је Биљана Газивода. Она ми је причала да су то имање купили Руси. Не разумем, али сам и незаинтересован, према овима потпуно неразумним људима који ми неке минусе каче испод поста. Заправо, не знам о чему се раде, да ли мрзе Крагујевац где смо се сви нашли, моју покојну посестриму из Рваша или мене, иако ништа о мени не знају. Жао ми је ако су то Црногорци и тешим се да то може да буде било ко. Али заиста било ко.
Baba

01. 03. 2017 - 13:47

Ko god da je, ima neke svoje razloge, bio Crnogorac ili neko drugi .Svuda nas ima različitih i dobro je što je tako.Ja sam Crnogorka i ako je bilo kakva mržnja u pitanju, ne odobravam je. Možda se tim ljudima samo ne dopada bilo kakva oriča koja je van reportaže,pa na taj način iznose svoje neslaganje, tako da bih ja i sa pretpostavkama bila jako oprezna. U svakom slučaju, svim dobronamjernim ljudima, veliki pozdrav od vaspitanih i dobronamjernih Crnogoraca-Crnogorki.
Slavko

01. 03. 2017 - 19:15

g.Vukmirovicu vas tekst o selu Drusici je dobar,a vas izvor informacija g.Bozo Dajkovic vam je sve tacno ispricao,jedino je zaboravio jos dva ucitelja da pomene a to su,Stanko Dragojevic i Mihailo Gazivoda,koji su pored pomenutih dali znacajan doprinos pedagoskom radu.
Novi komentar