Zaev ekskluzivno za Pobjedu : Nova vlast će očuvati suverenitet Makedonije

Da nije bilo ,,junačkog crnogorskog talika“, sve ono što se u noći između 27. i 28. aprila odigralo u makedonskom Sobranju, lako se oktobra 2016. moglo dogoditi u Skupštini Crne Gore. Tim prije što su kreatori krvave podgoričke i skopske drame očito imali isti cilj.

Za njegovo ostvarivanje, u obje su zemlje obezbijedili zavjerenike identičnog ideološkog profila - egzekutore regrutovane iz istog podzemlja, iste sporedne likove, čiji je zadatak bio da ,,nezadovoljnom narodu“ - toj masi sakrivenoj iza lažnih imena, lažnih titula („ugledni parlamentarci“?!), takozvanih patriotskih udruženja, iza fantomki - u datom momentu otvore vrata parlamenta i omoguće im da se obračunaju sa „izdajnicima“ i „NATO slugama“.
Objavljeno: 10. 05. 2017 - 21:26 Promjenite veličinu teksta: A A A
Zaev ekskluzivno za Pobjedu : Nova vlast ce ocuvati suverenitet Makedonije

Predsjednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i budući makedonski premijer Zoran Zaev u razgovoru za Pobjedu kaže da je tortura kojoj su 27. aprila bili izloženi pojedini poslanici Sobranja trajala puna tri sata. „Nakon pet nedelja blokade makedonskog parlamenta i odbijanja doskorašnje vladajuće stranke VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog da mirno preda vlast koju je izgubila na izborima, nova parlamentarna većina, sastavljena od SDSM-a i albanskih stranaka, odlučila je da na miran i nenasilan način za novog predsednika skupštine izabere zastupnika DUI Talata Džaferija.

Nedugo nakon te odluke, zastupnici VMRO-DPNE, njih petorica, otvorili su vrata Sobranja kako bi pristalicama pokreta Zajedno za Makedoniju, među kojima je bilo i naoružanih lica sa fantomkama, omogućili da uđu u zgradu skupštine i da se brutalno obračunaju sa liderima i zastupnicima nove parlamentarne većine“, kaže Zoran Zaev.

„Među nasilnicima koji su do sada privedeni, policija je identifikovala vođe takozvanih patriotskih udruženja, kao i lica pravosnažno osuđivana za teška krivična dela - za ubistva, silovanje, za različite vrste nasilja i kriminala. Jedan od napadača je osuđeni ubica trogodišnje devojčice. Nažalost, neke od tih kriminalaca pomilovao je lično predsednik Đorđe Ivanov“.

POBJEDA: Tortura je, kažete, trajala puna tri sata. Šta je za to vrijeme radila policija?

ZAEV: Mirno je stajala i posmatrala šta se događa. Deo policajaca je, u sadejstvu sa parlamentarnim zastupnicima, pokazao nasilnicima gde se nalaze poslanici, a gde novinari i kamermani, koji takođe nisu bili pošteđeni. Tokom dosadašnje istrage utvrđeno je da je te noći policija od svojih nadređenih dobila naredbu da ne interveniše, iako je bilo jasno da je nasilje u parlamentu moglo dovesti do sukoba širih razmera, čak i do građanskog rata.

POBJEDA: Pristalice pokreta Zajedno za Makedoniju, koji su mjesecima protestovali protiv rezultata parlamentarnih izbora i nove parlamentarne većine, ispred Sobranja su razapeli šatore, prijeteći da se neće razići sve dok se vlast ne vrati u ruke proruskog favorita Nikole Gruevskog. Ko stoji iza „građanskog pokreta“ Zajedno za Makedoniju?

ZAEV: Stoji partija Nikole Gruevskog VMRO-DPMNE, koji, baš kao ni predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, ne prihvataju realnost: od 120 poslanika u Sobranju, socijaldemokrati i grupa albanskih partija imaju većinu od 69 zastupnika. To neće da prizna ni „građanski pokret“ Zajedno za Makedoniju, ali ni kriminalne bande koje su 27. aprila upale u zgradu parlamenta, atakujući na živote nekih od nas. Kamere su zabeležile povike huligana, koji su, noseći u rukama repetirane pištolje, vikali – ubijte Zaeva! Te je snimke emitovalo više televizija u regionu. Neki od ljudi o kojima govorim psihički su bolesnici…

POBJEDA: Ta dijagnoza tretira se kao olakšavajuća okolnost tokom eventualnog suđenja za pokušaj zavjere ili atentata?

ZAEV: Tako je.

POBJEDA: Znate li ime čovjeka koji Vas je udario?

ZAEV: U tom napadu je učestvovalo više lica.

POBJEDA: Poslanik Alijanse za Albance Zijadin Sela te je noći te- že povrijeđen. Kakvo je njegovo stanje?

ZAEV: Sela je, uprkos teškim povredama, danas van životne opasnosti… Napad na nas poslanike dokazuje da smo tog 27. aprila prisustvovali planiranom pokušaju ubistva, iza kojeg stoje bivši premijer Nikola Gruevski, predsednik Đorđe Ivanov, doskorašnji predsedavajući Sobranja Trajko Veljanovski, šef javne bezbjednosti Mitko Čavkov i nekoliko njegovih saradnika. Gruevski je okupljenu masu direktno pozvao da „uzme stvar u svoje ruke“.

POBJEDA: Nikola Gruevski kaže da je 27. aprila boravio u Beču…

ZAEV: I, šta to znači?! Nasilnici su postupali po njegovim instrukcijama.

POBJEDA: Zašto kažete da je predsjednik Đorđe Ivanov jedan od inspiratora nasilja?

ZAEV: Zato što je, direktno kršeći Ustav, predsednik Ivanov mesecima odbijao da novoj parlamentarnoj većini dodeli mandat za sastav nove vlade. Dan nakon nasilja u Sobranju, Ivanov je na konsultacije pozvao lidere svih parlamentarnih stranaka…

POBJEDA: Nijeste se odazvali tom pozivu?

ZAEV: Nisam. Ivanov je, ponavljam, suodgovoran za događaje od 27. aprila i čudno je ako je očekivao da ću, u momentu kada se povređeni albanski zastupnik Sela bori za život, prihvatiti da se sa njim sastanem.

POBJEDA: Vaši politički oponenti usprotivili su se izboru novog predsjednika Sobranja Talata Džaferija, čovjeka koji je u Vladi Nikole Gruevskog bio ministar odbrane. O čemu je riječ?

ZAEV: Reč je manipulacijama. Podsećam vas da je partija gospodina Džaferija devet godina bila u koaliciji sa VMRO-DPMNE, dok je sam Džaferi, baš kao što ste i sami rekli, bio ministar u Vladi bivšeg premijera Gruevskog. Kako to da je Džaferi sporan kada je sa nama, a nije kada je sa Gruevskim? Nikola Gruevski je, inače, nedugo nakon parlamentarnih izbora, ušao u pregovore sa svojim dugogodišnjim koalicionim partnerom Ali Ahmetijem, sa čijom je DUI nameravao da opet napravi vladu.

Do dogovora nije došlo zbog toga što se dvojica pregovarača nisu saglasili oko mandata Specijalnog javnog tužilaštva, čiji je zadatak da otvori i pitanje eventualne umešanosti Gruevskog i njegovih ministara u korupciju i kriminal. Inače, problematizovanje izbora Talata Džaferija za predsednika Sobranja trebalo bi posmatrati isključivo u kontekstu manipulisanja osećanjima građana Makedonije.

Jer, Gruevskom očito nije sporan samo Džaferi, sporne su sve albanske stranke koje su pristale da novu Vladu Makedonije naprave sa SDSM-om, partijom na čijem sam čelu. Ako bi makedonsko društvo pristalo na tu vrstu manipulacije, da li bi to značilo da bi se isti politički krugovi mogli pobuniti ako bismo, shodno rezultatu izbora, jednoga dana za šefa Sobranja izglasali Srbina, Turčina, Bošnjaka ili Roma? Uostalom, zašto predsednik makedonskog parlamenta mora biti Makedonac?! Kao socijaldemokrata i levičar, verujem da su u svojim pravima svi građani jednaki.

POBJEDA: Jesu li jednaki, gospodine Zaev? Nažalost, čini mi se da se iza navodnog straha od „albanizacije“ Makedonije, o čemu se posljednjih mjeseci naveliko govori i piše, prikriva otvoreni makedonski nacionalizam. Uostalom, kako drugačije razumjeti poruku „građanskog pokreta“ Zajedno za Makedoniju, koja glasi - Čista Makedonija?!

ZAEV: Nažalost, imate pravo. Ne zaboravite, pritom, da je Nikola Gruevski jedanaest godina Makedoniju držao ispod svoje nacionalističke čizme, uveravajući njene građane da su „ugroženi“ od nekakvih izmišljenih neprijatelja, koji, eto, samo čekaju da nas napadnu. Ko su neprijatelji o kojima govori Gruevski? Pre svega Albanci, sa kojima je devet godina bio u koaliciji. Pored Albanaca, tu su i Srbi, Bugari, Grci, čiji je cilj da, kako tvrdi Gruevski, „pocepaju“ zemlju.

Makedonija je mala država koja ima budućnost samo kao multietnička, ravnopravna zajednica svih građana. Ponosim se činjenicom da sam jedini političar u Makedoniji za kojeg su, pored makedonske većine, glasali građani svih etničkih manjina. U svakom slučaju, ono o čemu danas razgovaram sa predstavnicima albanskih stranaka sa kojima nameravam da formiram novu vladu nikako ne izlazi iz okvira makedonskog Ustava, kao što to tvrde naši oponenti.

POBJEDA: O čemu konkretno pregovarate? Predsjednik Ivanov i bivši premijer Gruevski tvrde da ste se, prihvatanjem takozvane Tiranske deklaracije, saglasili sa namjerom albanskih stranaka da promijene i Ustav i politički sistem u Makedoniji.

ZAEV: Kao ravnopravni građani Makedonije, Albanci imaju pravo da slobodno definišu svoje početne pregovaračke pozicije…

POBJEDA: Da, ali zar Vam kao građaninu Makedonije ne smeta to što je Tiranska deklaracija potpisana van vaše zemlje? Zašto albanski političari svoje zahtjeve nijesu formulisali u svojoj zemlji, u Makedoniji?

ZAEV: Naravno da mi smeta to što je Tiranska deklaracija obznanjena, a ne potpisana u Albaniji.

POBJEDA: Nije potpisana?

ZAEV: Nije. Tiranska deklaracija potpisana je u Makedoniji, u hotelu „Aleksandar Palace“ u Skoplju, ali je obznanjena u Albaniji. Činjenica da je dokument kojim se definiše startna pozicija albanskih partija zainteresovanih da uđu u novu vladu Makedonije predstavljen u susednoj državi bila je povod za besomučnu hajku na SDSM, na albanske stranke i na mene, koju je predvodila dojučerašnja makedonska vlast, uključujući predsednika Đorđa Ivanova.

VMRO-DPMNE, naime, iznosi laži da sam, kao predsednik SDSM-a, spreman da promenim i Ustav Makedonije i unitarni koncept države, da promenim grb, zastavu i himnu, da albanski jezik proglasim obaveznim za sve građane i da makedonski narod proglasim genocidnim. Na sve navedene ustupke sam navodno spreman kako bih se umilio albanskim strankama, koje bi mi, zauzvrat, pomogle da obezbedim većinu za formiranje nove vlade. Naravno, reč je o gnusnim lažima…

POBJEDA: Šta je istina, gospodine Zaev?

ZAEV: Kao budućem premijeru, prihvatljivo mi je sve ono što dozvoljava Ustav Makedonije. Tu pre svega mislim na upotrebu albanskog jezika, što je ne samo ustavno dozvoljeno, nego i praktična potreba građana. Pored toga, potpisnice Tiranske deklaracije traže otvaranje debate o simbolima Makedonije – o grbu, zastavi i himni.

SDSM se protivi promeni simbola, ali ne može odbiti zahtev za pokretanje demokratskog dijaloga. Isto tako, naša stranka ima negativan stav o bilo kakvim deklaracijama o genocidu koje se spominju u Tiranskoj deklaraciji, verujući da je reč o temi o kojoj bi svoj sud trebalo da daju naučnici, istoričari. Naprosto, političke partije i političari nisu dovoljno kvalifikovani da presuđuju u toj vrsti istorijskih sporenja.

POBJEDA:Je li Vas iznenadila činjenica da je premijer i novoizabrani predsjednik Srbije Aleksandar Vučić podržao Nikolu Gruevskog? Pretpostavljam da znate da u isto vrijeme dok premijer/predsjednik Vučić vodi „aktivnu politiku regionalnog pomirenja“, ministri, analitičari i mediji pod njegovom direktnom kontrolom vrijeđaju i objavljuju najogavnije tekstove protiv vlada svih zemalja regiona. Toga nijesu pošteđeni ni Vaša stranka, a ni Vi lično: nazivaju Vas „izdajnikom“, „šiptarskim plaćenikom“ i sl. Jeste li i zbog toga vlast u Beogradu nedavno nazvali – nacionalističkom?

ZAEV: Prvo, medijska kampanja protiv SDSM-a i mene o kojoj govorite traje mesecima unazad. Nažalost, u beogradskim kontrolisanim medijima ne može se čuti bilo kakva kritika na račun Gruevskog, što je u neku ruku i očekivano. Naime, i Vučić i Gruevski su, za razliku od mene, deklarisani desničari. U tom smislu, podrška premijera Vučića mojim političkim protivnicima ne predstavlja posebno iznenađenje.

Ipak, moram da kažem da me je premijer Srbije, čim je počela politička kriza u Makedoniji, pozvao telefonom, raspitujući se o događajima koji su pretili da izmaknu kontroli. Taj sam poziv shvatio kao prijateljski gest. Međutim, kako razumeti način na koji je Vučić u međuvremenu zauzeo stranu, kao i njegovo uporno insistiranje na priči o nekakvom „makedonskom scenariju“? Bojim se da ova teza Vučiću služi kako za zastrašivanje domaće, tako i plašenje međunarodne javnosti. Što nije u redu. Najzad, šta znači „makedonski scenario“?! SDSM od početka februara ima parlamentarnu većinu i tih 69 potpisa dali smo na uvid predsedniku Ivanovu. U čemu je onda problem?!

POBJEDA: Većinu o kojoj govorite ne ignoriše samo Vučić, nego i zvanična Moskva, koja za nasilje u Sobranju optužuje „spoljne kuratore makedonske opozicije“. Može li se iz citiranog saopštenja ruskog Ministarstva vanjskih poslova zaključiti da se većinom u Makedoniji, baš kao i u Crnoj Gori, ima smatrati isključivo ona koju Kremlj proglasi za većinu?

ZAEV: Moskva očito ne shvata da naši „kuratori“ nisu EU i SAD, nego da su se, nakon jedanaest godina, građani Makedonije konačno probudili i odlučili da u svojim životima nešto promene. Iako smo pozvali pojedine predstavnike EU i SAD, uključivši komesara Johanesa Hana, da nam pomognu da izađemo iz postojeće krize, sve odluke koje se odnose na budućnost naše zemlje doneli su isključivo naši političari, naš parlament i naše političke partije. I to u Makedoniji, razume se.

Lično mi je žao što zvanična Moskva, koja novu parlamentarnu većinu uporno naziva opozicijom, ovde zauzima stranu, odbijajući da prihvati notornu činjenicu: sedamdeset i pet procenata naših građana, naime, veruje da evropski put Makedonije i njeno punopravno članstvo u NATO nemaju alternativu. Naravno, to ne znači da Makedonija ne želi saradnju sa Rusijom, naprotiv. Naš cilj su najbolji odnosi sa Moskvom, i to oni koji su bazirani isključivo na ravnopravnim i prijateljskim osnovama. Ne vidim zašto bi takvo opredeljenje zvaničnoj Moskvi moglo da smeta.

POBJEDA: Kako će se dalje razvijati situacija u Makedoniji, šta mislite?

ZAEV: Nedavna poseta iskusnog američkog diplomate Hojt Brajana Jia bila je od velike pomoći, budući da nas je podstakla da približimo gledišta. Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov tražio je, na primer, da mu, kao budući premijer, ponudim i neke dodatne garancije, što sam prihvatio.

POBJEDA: Kakve garancije?

ZAEV: Tražio je potvrdu da će Makedonija, sa mnom kao sa premijerom, ostati unitarna država, odnosno da njen teritorijalni integritet neće biti doveden u pitanje. To, kažem, nije sporno. Zato verujem da bih tokom narednih sedam do deset dana od predsednika Ivanova konačno mogao dobiti mandat za sastav nove Vlade, što znači da bismo do kraja maja mogli imati i kompletan sastav novog kabineta.

Ciljevi Vlade koju ću predvoditi biće puna integracija Makedonije u NATO i EU, zaštita i unapređenje unitarnog karaktera naše zemlje, unapređenje ekonomskog razvoja, otvaranje novih radnih mesta, početak neophodnih reformi, osuda svih nacionalističkih i fašističkih ideja u novijoj istoriji, podupiranje jednakih prava i sloboda za sve naše građane bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, kao i rad na stvaranju društva socijalne pravde. Naravno, svi potezi koje kao premijer budem povlačio biće u saglasnosti sa Ustavom Republike Makedonije. To mogu da obećam.

 

Slijedimo primjer Crne Gore i postaćemo članica NATO 

POBJEDA: Da nije blokade Grčke, Makedonija bi odavno bila članica NATO. Kao budući premijer, kako ćete riješiti spor sa Grčkom oko imena Makedonije?

ZAEV: Verujem da ćemo dijalogom dve vlade, koje će uvažiti makedonski identitet, dignitet i ponos, doći do rešenja tog višedecenijskog spora. U tome će nam, nadam se, pomoći opozicija, ali i građani Makedonije, koje ćemo, ako to bude neophodno, pozvati da na referendumu odluče o imenu države u kojoj žive. Kao što znate, Grčka je promenu imena Republike Makedonije postavila kao uslov našeg ulaska u NATO.

Iskreno, ne razumem šta se to od nas očekuje. Da se izjasnimo kao Marsovci?! Makedonci smo i ne možemo biti ništa drugo. Uzgred, podsećam vas da su našu zemlju 123 države sveta priznale pod imenom Republika Makedonija. Baš zato sam siguran da ćemo, uz pomoć građana, opozicije i međunarodne zajednice uskoro rešiti spor sa Grčkom, što će nam omogućiti da sledimo primer Crne Gore i postanemo trideseta po redu punopravna članica NATO.

POBJEDA: Zbog čega je za Makedoniju važno članstvo u NATO?

ZAEV: Zbog toga što NATO, posebno kod nas na Balkanu, podrazumeva stabilnost, bezbednost i nepovredivost granica. Pored toga, NATO je garancija rasta ekonomije, ekonomskog razvoja, dotoka stranih investicija… Najzad, da je Makedonija bila članica NATO, diktatorski režim Nikole Gruevskog, zajedno sa svojim sponzorima, ne bi se usudio da izaziva krize i nerede kakve smo, nažalost, imali prilike da gledamo poslednjih nekoliko godina.

 

Tamara Nikčević

Pobjeda

Komentari: 0

Novi komentar