Početak izgradnje jednog puta: Čemu je vakat, tome je i vrijeme

O tome kako stara izreka „dogovor kuću gradi“ još uvijek zna sasvim dobro da funkcioniše, ovih dana je možda ponajbolji primjer upravo dogovor postignut između Opštine Cetinje, Vojske Crne Gore i mještana sela Dodoši o proširenju puta u dužini od skoro desetak kilometara, koji odvodi do ovog sela na obali Skadarskog jezera. Tek, da sve ne ostane samo na dogovoru i karakterističnoj pustoj priči za ovo podneblje, postoji i potvrda u otpočinjanju radova, raščišćavanju i širenju prvih 800 metara starog seoskog puta.

Objavljeno: 25. 08. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
Pocetak izgradnje jednog puta: Cemu je vakat, tome je i vrijeme

Inicijativa stanovnika sela Dodoši o proširenju i uređenju seoskog puta očigledno je prošla, a biće i da je pozitivno prepoznata u Opštini Cetinje, ponajprije u smislu turističke valorizacije jednog dijela te opštine koji je u Staroj Crnoj Gori nazivan Riječkom nahijom, ali i kao društveno koristan učinak. Doduše, ovo potonje se moglo smatrati i neophodnim, jer stari seoski put koji odvodi do stotinjak kuća sela Dodoši bio je već prilično ruiniran i slabo da bi mu pomogla nekakva uobičajena i tradicionalna „krpljavina“.

U svakom slučaju, dogovor o partnerstvu, kao i poslovno-tehničkoj saradnji  između sela Dodoši, Opštine Cetinje i Vojske Crne Gore je postignut. A izgradnja puta koji će po okončanju radova biti širok 5,5 metara je započeta.

Do kraja ove godine, prema planu, biće završena priprema za asfaltiranje (tamponiranje i valjanje) za prvih 4,5 kilometara puta. 

foto-1

Bijela cesta do čuvenog sela: Stari put koji vodi prema Rijeci Crnojevića nekada je, zapravo, bio jedina veza između Podgorice i Cetinja. I predstavljao je jedan od kapitalnih projekata tadašnje knjaževine. Ovim putem išle su i karoce, i prvi poštanski automobili, ali i oni kamioni sa drvenim klupama kao sjedištima koji su glumili autobuse, a putnike odvodili do Lipovika, na kilometer od Rijeke Crnojevića, odakle se putovanje nastavljalo brodom ka Virpazaru i Plavnici.

Kod sela Rvaši odvajao se put u dužini od nešto više od desetak kilometara (mada bi nešto šira, vijugava staza bio daleko priličniji opis), koji je vodio ka selima Karuč, kao zaseoku sela Rvaši sa jedne strane, te selima Bobija, zaseoku Kraćedol i, na kraju puta, selu Dodoši. I zadugo važio kao „bijela cesta“, zapravo običan, šljunkovit put. 

Ipak, selo Dodoši je po mnogo čemu karakteristično. U prvom redu, ovo je jedino selo na Skadarskom jezeru, a i njegovom okruženju, koje je zbijeno i koncetrisano na poluostrvu i par malih zaliva sa strana. A onda, valja podsjetiti i kako je nastalo po raseljenju uskočkog sela Salkovina, koje se nalazilo na obodu Ceklinskog polja, pa je kasnije, početkom 20. vijeka, sa svojih 150 domaćinstava imalo više stanovnika nego Budva, te dva učitelja, i bilo je mjesto velike žitnice bez ijednog neuzoranog rala zemlje. Tada, Dodoši su imali i svoju brodsku liniju Žabljak - Dodoši - Rogami - Prevlaka - Rijeka, a brod „Jeremija“ prevozio je putnike i đake.

A za ovo selo znao je svako u Staroj Crnoj Gori.

foto-3

Izostanaka nije bilo: Selo danas čine domaćinstva porodica Ražnatović, Vukotić, Mihaljević i Gazivoda kao prvih doseljenika, te Bušković, Dajković, Lopičić, Janković, Jovićević, Kažić, Kostić, Kraljević, Pejović, Pajović, Marković, Strugar i Šofranac.

Važno je istaći i da se ovom selu pripisuje sloga seljana, te da su upravo zahvaljujući toj slozi organizovane radne akcije kada su obnovljeni put na prilazu selu, krovovi škole i crkve, betonirane seoske ulice i staze do skoro svake kuće, iskopani kanali za vodu, telefon... A onda, kada se danas povede priča o tome, utvrđuje se i da nije bilo izostanaka, zabušavanja, niti suvišnog odlaganja.

Svakako, selo Dodoši je prepoznato i po kafanama, a i duhovitosti i inventivnosti u odabiru imena za te seoske „ugostiteljske objekte“. Onaj najčuveniji je, bez prava na sumnju, svakako kafana poznata pod imenom „Dom za vješanje“, iako je to, u stvari, bila samo jedna pojata iz koje je privremeno najurena stoka - da bi ušli ljudi.

Svoje medijsko čuvenje zaslužila je i kafana pod nazivom „Kod dva leša neukopana, liše milija roditelja“. Jeste, baš tako se zvala. A onda, pamti se i postojanje kafane „Nos okiđeni“ – inače, samo par na brzinu sklepanih klupa i nejako utvrđeni šank, na ivici livade, u hladu jednog šumarka, s pogledom na rijeku Karatunu, sa jedne, i Andrijsku goru, sa druge strane... O ovom ugostiteljskom objektu danas važi samo jedan seoski komentar: „Pa, ti viđi, prijatelju, kakve su se tu zabave odigrale“.

foto-4

Čudo neviđeno iz Dodoša: No, nije to sve. Bar što se medijske pažnje i sela Dodoši tiče. Jer, upravo u ovom selu Živko Nikolić je snimio najveći broj scena za svoj - a i najčuveniji crnogorski - film „Čudo neviđeno“.

Uz to, posebno čuvenje pripada i fotografu Branislavu Strugaru, kao autoru fotografije sela Dodoši koja je početkom devedesetih godina osvanula na svim turističkim štandovima diljem tadašnje zajedničke države. I na njoj jedno selo koje je mnogo podsjećalo na Sveti Stefan, ali se zvalo drugačije i bilo – nešto sasvim drugačije.

Tek, biće da su Opština Cetinje, Vojska Crne Gore i seljani Dodoša napravili dobar i razuman dogovor u valorizaciji i boljitku jednog dijela Stare Crne Gore. Posebno iz razloga što tako nešto dugo nije bilo viđeno, bar na teritoriji jedne od četiri stare, crnogorske nahije.

A čemu je vakat, tome je i vrijeme...

foto-5

Željko VUKMIROVIĆ

Komentari: 11

MM

25. 08. 2017 - 06:09

Bravo Zeljko za ovaj prilog! Samo nastavi ovako - to je ono sto nam duse razgali!
Dodosanin

25. 08. 2017 - 12:52

Ponosan sam sto sam iz Dodosa. Najljepse selo
Vidjećemo

25. 08. 2017 - 16:39

Inicijativa pozitivno prepoznata u opštini Cetinje - do izbora. Poslije izbora odićete istim putem!
cetinje10

25. 08. 2017 - 16:55

A za srusenu kucu u Dodosima,,za vrijeme vanredne situacije,koja je bila proglasena,kada je sve bilo zavijano snijegom,,od strane te iste Opstine Cetinje,po 150evra,,Posteno
Nick

25. 08. 2017 - 20:32

Karuč nije selo, već dio Rvaša.
Dusko

26. 08. 2017 - 22:36

A sta je sa karatunom koja je presušila i nemoze se čunom mrdnut tu treba opstina cetinje i dodosani pa pokrenu da se prokopa
Pero

27. 08. 2017 - 09:13

Bravo treba karatuna da se prokopa slomio sam propelu kada sam sa čunom išao
Veljko

27. 08. 2017 - 09:11

Od zabljaka crnojevica do dodoša vise se ne može sa čunom voda ja do članaka sve se ovo dešava od kada su ponarlije zatvorili šegrtnicu i velika kolicina pijeska i mulja ostaje u karatunu samo nadlezni da daju da se probije šegrtnica i problem je riješen
Pero dragov iz zabljaka

10. 09. 2017 - 21:25

Dako produze pud zabljaka sa tim putem
Pero dragov iz zabljaka

10. 09. 2017 - 21:26

Dodosani su mnogo slozni za sve a ne ka zabljacani i oonarlije pi
Pero dragov iz zabljaka

16. 09. 2017 - 22:15

Bjesavina je top svratite akciske cijene od 15 septembra do 15 oktombra pa cemo put zavrsiti
Novi komentar