ĐENOVIĆI: Gdje je nestala crkva Sv. Ivana, zaštićeno kulturno blago?

Među zakonom zaštićenim kulturnim dobrima na teritoriji opštine Herceg Novi nalazi se i crkva Sv. Ivana u Đenovićima. Ova crkva je kao sakralni spomenik od izuzetnog značaja upisana 1957. godine kao zaštićeni spomenik kulture. Dakle ove godine je mogla napuniti šezdeset godina od kako je stavljena pod zakonsku i stručnu zaštitu . Mogla, ali je sva prilika da joj nijesu suđeni jubileji. Danas je nestala iz Đenovića netragom.
Objavljeno: 29. 08. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
ĐENOVICI: Gdje je nestala crkva Sv. Ivana, zasticeno kulturno blago?

Na mjestu gdje se, sada se slobodno može tako reći, nekada nalazila crkva Sv. Ivana, sada je novoizgrađeni ugostiteljski objekat sa terenima za boćanje. Tako da se može reći da smo uspjeli da jedan kulturno istorijski lokalitet  izgubimo i ne istraživši ga.

U literaturi se može pročitati da se na teritoriji Herceg Novog nalaze 126 nepokretna kulturna dobra. Za sva kulturna dobra urađeni su elaborati u okviru projekta Ministarstva kulture , koji sadrže detaljan opis sprovedenih aktivnosti, kao režim i mjere zaštite kulturnih dobara.

Projekat su implementirali Ministarstvo kulture i Uprava za zaštitu kulturnih dobara u saradnji sa svim nacionalnim i lokanim institucijama iz oblasti kulturne baštine,  kao i državnim i lokalnim organima uprave. Ukupna sredstva izdvojena za Herceg Novi za izradu elaborata za pokretna kulturna dobra su 7.600 eura dok je za revalorizaciju nepokretnih kulturnih dobara izdvojeno 56.100 eura.

Od ovoga broja nepokretnih kulturnih dobara su u Đenovićima zaštićeni Crkva sv. Ivana I Crkva sv. Stefana.  Ali sva je prilika da je spisak popunjen sa jednim kulturnim dobrom – registrovanim kulturnim spomenikom koji više ne postoji.

28djenovici2

Zinteresovani posjetioc koji krene u obilazak Đenovića pri prvom pokušaju da otkrije lokaciju crkve sv. Ivana počinje da se susreće sa ne malim problemima. Od turista kojih su Đenovići ovog ljeta prepuni to se ne može ni očekivati. Info table i putokazi za kulturna dobra i ne postoje tako da ih je uzaludno i tražiti a ne osloniti se na njih.

Mnogi žitelji mjesta, posebno oni mlađi, ne znaju da ovakvo kulturno blago postoji u njihovom mjestu desetak metara udaljeno od obale. Kao da se vodi razgovor o nekoj pustari i objektu u nekom kako volimo da kažemo “pasivnom kraju”, a ne turističkom mjestu. Crkvi i arheološkom lokalitetu zakonom zaštićenom koji se nalazi na obali pored centra mjesta.  

Osim toga može se primijetiti da se mnogi mlađi žitelji i ne sjećaju da su uopšte i vidjeli ostatke ovog zaštićenog kulturnog dobra. Stariji će vas uputiti na ugostiteljski lokalitet sa boćarskim terenima. –„Trebalo bi da je tu negdje“ najčešći je odgovor.

Na pitanje da li su možda zapamtili izgled ovog kulturnog dobra i da li možda znaju za neku fotografiju koja bi posvjedočila njegovom izgledu i postojanju odsječno vrte glavom i upućuju u opštinu u Novi. –„ Oni bi trebalo da sve to imaju i znaju“ kažu. Tako da, po njima,  ako želite da vidite zaštićeno kulturno dobro u Đenovićima, ne bi bilo loše da prvo svratite do opštine u Novi. Oni sve znaju o njemu.

28djenovici3

Po odgovorima bi se moglo zaključiti da je po pitanju  ovog zaštićenog kulturnog dobra u Đenovićima na sceni – amnezija.

Uglavnom svi znaju da je bila tu negdje ali ni domaći stanovnici sa sigurnošću ne mogu uputiti znatiželjnike na cilj. Ali izgleda da nije ni čudo kada je preko crkve koja je zakonom zaštićena 1957. godine nikao ugostiteljski lokalitet sa boćarskim terenima. Kada i ko je dao dozvolu za taj graditeljski poduhvat takođe se ne može sa sigurnošću reći. Niti da li je dozvola uopšte i bila potrebna.

Na sajtu opštine može se pročitati da – “grad Herceg Novi, kao i njegova okolina, obiluju arhitektonskim, skulptorskim i slikarskim djelima, koja nas neraskidivo vežu sa bogatom  i burnom prošlošću grada. Tu, prije svega, treba istaći preromantičke sakralne spomenike u Bijeloj, Kutima i Sušćepanu.

Svojom ljepotom ističu se ostaci arhitektonske plastike crkve Sv. Petra u Bijeloj, koji pripadaju razdoblju od IX-XI vijeka. Parapetna ploča crkve Sv. Tome u Kutima( XI  vijek), dekorisana u preromantičkom stilu, primjer je autentične ljepote arhitekture Boke Kotorske. Parapetna ploča čuva se u Zavičajnom muzeju. Zidovi crkve bili su oslikani freskama. U vrijeme Tvrtaka ili Herceg Stjepana, na temeljima crkve iz X vijeka, izgrađena je crkva Sv. Stefana u Sušćepanu. U bočne zidove crkve ugrađena su dva grifona, koji spadaju u najljepše primjerke arhitekture preromantičkog stila.

bijela2

Sad, pošto je za  ostatke arhitektonske plastike crkve Sv. Petra u Bijeloj koji pripadaju razdoblju od IX-XI vijeka navedeno da se posebno ističu svojom ljepotom I preporučeno za obavezan obilazak kao nešto što bi trebalo obavezno pogledati pošli smo do Bijele.

Bijela po užarenom avgustovskom danu ostavlja na posjetioca utisak užurbanog turističkog mjesta gdje turisti upražnjavaju uobičajene ljetnje aktivnosti . Odmor, kupanje, tranzit…

Table koje bi vas mogle uputiti na crkvu Sv. Petra naravno da su nevidljive, tako da se opet pokazuje da su najsigurniji izvori informacija ljubazni domaćini. Nakon kraćeg raspitivanja kada stignete do ovog kulturnog dobra starog hiljadu I više godina, prvi utisak je  - razočaranje. Iako se nalazi u centru, bez obavještenja I zaklonjena iza zgrada, ova vjerovatno najstarija crkva u Bijeloj I okolini ostaje dobro sakrivena od turista. I od očiju zainteresovane javnosti. Tako da će ipak ostaci arhitektonske plastike crkve Sv. Petra u Bijeloj koji pripadaju razdoblju od IX-XI vijeka ostati za internu upotrebu. Vidjeće ih ko bude uporan da ih nađe.

Utisak kome se posjetioc ne može oteti da je i ovo danas postojeće kulturno dobro, zaboravljeno i gotovo nevidljivo.

Sva je prilika da su društveni događaji I običaji koji su uvedeni poslednjih decenija nastavili da beru danak u zaštićenim kulturnim dobrima.

I zbilja, kao da prisustvujemo apsurdnoj situaciji da dok svi gledaju da svoja kulturna dobra promovišu i približe ih zainteresovanoj javnosti kod nas je izgleda na sceni pisanje nekih novih istorijskih i turističkih vodiča – kako svoja kulturna dobra učiniti nevidljivim I sakrivenim.

Ivan KERN

Komentari: 38

Goropad

29. 08. 2017 - 01:18

Ko je bio sveti Ivan ?
3, 2, 1.....

29. 08. 2017 - 06:24

Sv. Jovan, u pravoslsvlju!
Nick

29. 08. 2017 - 13:06

Ali iz ovog teksta ne znamo da li je u pitanju Jovan Krstitelj ili Jovan Jevanđelist (Ivan).. autor teksta je trebao da bude precizan ako se uopšte i postoje precizniji podaci..
Srpko Veliki

29. 08. 2017 - 13:12

Sin Stefana Crnojevića se zvao Ivan a ne Jovan. Bio je i ruski car Ivan Grozni.
Goran

29. 08. 2017 - 08:17

Pustite nas da zivimo, imate stotine crkava, u koje nimo ne ulazi. Svestenici i crkva uvijek su bili uz kraljeve i vlasti i tako dobijali sta su zeljeli .. Tito je bio cudo , tek sada vidim. Crkve ii njihove vođe potpuno su obuzele narod , jer oni najvise' vole siromasne i nesvjesne ljude.
Boban Bg

29. 08. 2017 - 09:03

Očuvajmo i jezik.. Djenovići se ne zovu Gdjenovići, ne vidim što je problem staviti Dje je nestala crkva .... Što se tiče odnosa prema nasljedju Duklje iz perioda prije agresije Nemanjića i uništavanja gradova, za očekivati je takav odnos od ljudi koji mrze svoje korijene i pozajmljuju tudje Recimo, Dragana Markovića Palme iz Jagodinu koji je imao taj peh da je bio bolestan kad je u Jagodinu gostovao i imao koncert Betoven. Gradonačelnik crvenokravataškog Novog je dogovorio saradnju sa Palmom u oblasti kulture, možda i dogovore gostovanje Betovena u oba grada. Još će Palma da im nadje investitore kao u Jagodinu da sretni Novljani žive u blagostanju ka' u Jagodinu, sa platom od čitavih 180 eura. Samo ime Palma govori o njegovoj dubokoj vezi sa morem i Novim.
Станислав

29. 08. 2017 - 10:42

Дукља је била под хеленском окупацијом када ју је Немања ослободио.Зато је он светац 1494 у календару Ђурђа Црнојевића,и то црвено слово,више од Јована Крститеља,ко је вјерује нека провјери.
Karatuna

29. 08. 2017 - 11:15

Opet ovaj skriboman, dopisni clan srpske Wiki sa svojim falsifikatima. "Oslobodilac" Nemanjic koji "dade vatri I macu svu raskos Dukle lise grada Kotora (trebala mu je luka I izlaz na more)"!?
Uip

29. 08. 2017 - 12:01

Nemanja je okupator duklje bio
Станислав

29. 08. 2017 - 12:43

Не,Грци су били ту окупатори а Немања ослободилац.То што је разорен град и Улцињ је спаљен и Бар је разорени када их је Никола ослобађао од Турака,па да није и он окупирао ово? Не би Црнојевићи Немању СРБСКОГ СИМЕОНА,СЛАВИЛИ КАО црвено слово 1494 на Цетињу да им је био окупатор,дакле узалуд се трудите спроводити усташку пропаганду у ЦГ.
Stanislavljevo baljezganje

29. 08. 2017 - 15:32

Velikosrpska ofanziva je u toku i na Analitici. Ne može se živjeti od Stanislava, Miroslava Đukića, retardiranog iz Prčanja... Uskoro će početi da obilaze i vrtiće, ako već nijesu.
Dnevnica i sengvić

29. 08. 2017 - 15:59

Stanislave jel ti plaćaju za ovo?
Станислав

29. 08. 2017 - 16:12

Да, Бог ми плаћа, јер кад се бориш за истину, диван је осјећај.
Slobodasn Gluščević

12. 09. 2017 - 05:31

Stasnislave stara varalico, Newmanja je oslobađao Duklju, jednako kao Karađorđevići Crnu Goru, čudno kako se istorija ponavlja. Samo zaostali umovi mogu povjerovati u to što ti vjeruješ.
Станислав

29. 08. 2017 - 13:08

Očuvajmo i jezik а што не кажеш писмо? јер га ниси очувао! језик је називан србским именом и у предтурској Босни и у Дубровнику вијековима и у Цг за Саве и Василија и касније,за Његоша,Данила,Николе...према томе,слажем се,сачувајмо ћирилицу,србски језик и црногорско србство.
Karatuna

29. 08. 2017 - 13:44

Skriboman opet falsifikuje! (Da mu Risto nije rod?!) Jer, Bosansko-Turskii rječnik je napisao i izdao Muhamed Ushufi 1631. Wikipedista raško/ prizrenske orijentacije ovu činjenicu može lagano peovjeriti i na... wikipediji?!
Станислав

29. 08. 2017 - 14:47

Из предтурског периода имамо записе католика, икавца из Босне, Прибислава Похвалића, који пише ћирилицом, а језик својих писама на више мјеста назива српским. (Медо Пуцић, Споменици српски ,II,pp. 51.) Из турског периода имамо пјесме Мухамеда Хевајие, Босанца, који је писао арапским писмом али српским језиком, па тако своје пјесме и назива: "Илахије на српском језику" и "Позив на вјеру на српском језику". Евлија Челебија, турски путописац, помиње босански језик у својим путописима. Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. народни језик у Босни назива српским: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским." Матија Антун Рељковић, који као и многи други Славонци воде поријекло из Босне у "Сатиру" пише за Славонце да су "сербски штили а сербски писали". И други Србин католичке вјере,
Станислав

29. 08. 2017 - 14:49

и било би занимљиво да кажеш шта то конкретно фалсификујем,не можеш да прстом укажеш ни на шта јер би се онда брзо видјело да лажеш.пошто би истог трена послао линк,демант,па би се видјело ко лаже! зато уопштено кажеш,фалсификује и никоме ништа! Све што сам рекао-написао је чиста истина,на нету брзо провјерљива.
Stanislavljevo baljezganje

29. 08. 2017 - 15:37

Stanislave, identifikovan si - ti si dr.Goran Komar.
Станислав

29. 08. 2017 - 16:11

Захвалан на комплименту, али нисам!
Boban Bg

29. 08. 2017 - 21:47

Stvarno si se potrudio da pronadješ te gluposti koje prosipaš jer to nema ni kod jednog relevantnog srpskog istoričara. Znaš li ti nesrećniče koliko ima dokumenata iz tog perioda? I nijudnom nema slova o tome. Izgleda da si to pokupio od nekog bolesnika koji gostuje kod Milomira Marića. Znaš istorija je nešto što se bazira na istorijskim dokumentima i artefaktima, a romanistika je kad neki fantazira i izmišlja prošlost. Ućuti, majke ti, i ne lupetaj gluposti. Nije ni čudo što mislite da ste Srbi sa tolikim budalaštinama kojim vas kljukaju. Dobro nijeste vanzemaljci.
Dostojevski

29. 08. 2017 - 23:59

Dobrica Ćosić, književnik, član SANU, bivši predsjednik države, „otac srpske nacije“, napisao je sljedeće: „Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“ -„Laž je srpski državni interes.“ -„Laž je u samom biću Srbina“. -„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“ -„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“
Karatuna

30. 08. 2017 - 00:38

Na bosanskoj Wikipediji, Vama toliko dragoj instituciji, ovo djelo cete naci na: https://bs.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Bosansko-turski_rije%C4%8Dnik_1631.jpg... Docim, ako nemate alat za citanje sa ovog sitea, dajem Vam drugu internet adresu sa koje mozete blize i brze spoznati autora ovoga djela kao i one koji su poslije njega pisali na bosanskom - http://www.delfi.rs/knjige/70108_bosansko-turski_rjecnik_knjiga_delfi_knjizare.html... Nema ni pomena Servijanskog, tj srpskog jezika, cak se ne spominje ni omadjijani Medo Pucic (katolik vjekovima a instant/ iznebuha Servian), doveden u takvo egzaltirajuce stanje djelovanjem najcuvenijeg srpskog opsenara Vuka Karadzica i mrezom Vukovih asistenata po Boki.. Nego bih Vas drugo pitao - da li su se u tom 17 vijeku mogli sporazumijeti Servijani izmedju sebe - recimo samo u granicama danasnje Srbije - da ne daj Boze idemo dalje?!
Petrana Todorova Beograd

29. 08. 2017 - 09:08

Ne radi se ovjdje o "sakrivanju i cinjenju nevidljivim' ,radi se o primitivizmu i divljastvu jednog neuredjenog drustva u kome je lopovluk "KULTURNI MODEL"iGDJE NA SCENI UZIVO GLEDAMO BRISANJE INDETITETA JEDNOG NARODA. Sta radi zavod za zastitu spomenika kulture i kada je bilo ko iz te ustanove pozvan na odgovornost?Nije nikada niko jer mnogi od njih kada ih pogleda ,prvo sto se na njima primijeti da su dozivjeli tezak "kulturni udes"U nezavisnoj drzavi imamo galopirajucu asimilaciju kao i u dijaspori ,narocito u Srbiji. Nedavno je odrzana druga sjednica Savjeta za iseljenike na kojoj su dodijeljene nagrade za doprinos afirmacije crnogorske nacije i obnovi drzave. Nagradu iz Srbije ,dobio je bivsi portir izvrsnog vijeca Vojvodine ,dobrovoljac sa Vukovara covjek koji promovise kuvanje kacamaka i cobanske igre!Na celu zirija bio je cuveni Dragan Mitov Djurovic,toliko o kriterijumima i onda se ne treba nicemu cuditi!
Miljan Novi Sad

29. 08. 2017 - 10:00

Kada bi neko izvrsio podrobnu analizu staje opredljivalo ziri u slucaju koji navodi Petrana nasao bi vezu sa svim negativnostima koje se desavaju u Crnoj Gori.Kao da je pravilo da na celu vaznih institucija stoje pogresni ljudi.Slucaj nagradjenog "ratnika sa Vukovara"otkriva mnogo toga sto korenspondira i sa desavanjima u samoj drzavi matici.Neshvatljivo je i nikako ne moze biti slucajna ovakva odluka zirija.U savom obrazlozenju Dragan Mitov DJurovic jos je bio nejasniji sta ih je opredeljivalo da jednom pronosiranom anticrnogorcu "folklornog tipa"daju nagradu.On je samo potvrdio da kao svuda imamo "hod kroz institucije"ljudi koji ne misle dobro Crnoj Gori..Iptice na grani znaju da izvjestan broj Crnogoraca u Srbiji dali ogroman doprinos obnovi drzave i borbi protiv srpskog nacionalizma i odbrani dostojanstva crnogorske nacije.Velko Radovic,Milenko Perovic ,Mihailo terzic,Mirko Zecevic,Miso Radovic,Vukota Babovic,Ljubeta Labovic,Jelena Djurovic i dr.ne vjerujem da ziri nije cuo za nji
rasulo

29. 08. 2017 - 16:52

Da izvineš, ali ovi potonji u borbi za nekakvo dostojanstvo su sve budaletine, svi do jednog, nažalost.
Boban b.

29. 08. 2017 - 14:55

Dozvola je izdata 1998. godine u vrijeme kada je u HN još lokalnu vlast obnašao jedinstveni DPS koji je nakon izbora 96 te imao 22 od 36 odbornika. Predsjednik je bio Dragan Janković.
Станислав

29. 08. 2017 - 15:36

Не знам шта ХН има са Цг сем што је у њеним границама данас,а никада није био,сам назив каже Херцеговина св Саве,као и Дробнњаци, Бањани,Пивљани...
Mirko Banjanin

29. 08. 2017 - 16:17

@Stanislav .Vi ste najobičniji primitivac i neznalica .Ja sam Banjanin i znam istoriju svoga kraja isto tako i Herceg Novog.Ne polemišem sa primitivcima odnosno ne nasjedam
Rogamski

29. 08. 2017 - 17:28

Puno toga ti ne znas nesrecnice! A ti dirni u granice Crne Gore sokole od kompjutera!
Evropa

29. 08. 2017 - 15:34

Sve katolicke crkve po Boki Kotorskoj sto su mogli sravnit sravnili su. U Djenovicima i dole su uvijek katolici Hrvati bili vecina dok ovo posrbice i sarplaninci nisu sljegli na more.
za Evropu

29. 08. 2017 - 17:19

Nijesu to šarplaninci, oni su sa Šar-planine u Makedoniji. Ovi o kojima ti pišeš su STOJSERI.
Neutralan

29. 08. 2017 - 16:07

Bitno je da se dižu veljesrpske megalomanski kičerajski objekti. Ne znam jeste li vidjeli kako su našminkali manastir Ostrog, oće Amfilohije da izgleda savremeno tj moderno. Sigurno ga i savjest grize s obzirom da se godišnje iz manastira Ostrog iznese preko 10 miliona eura. Pa su odlučili koju hiljadu uložit da operu grijehe...
Mirko Banjanin

29. 08. 2017 - 16:34

Administratore,da vas zmolim ako mi ne objavite integralno komentar onda ga nemojte ni objavljivati.Komentar koji sam poslao ili brišite ili ga objavite integralno pa vi čuvajte obraz neprijateljima Crne Gore.
Mirko Banjanin

29. 08. 2017 - 17:21

Vidim da uzgajate ovu četnićku bagru na portalu koja 30 godina sije zlo na Balkanu.Mislim da dolazi trenutak konacnog obračuna..Imamo jasan bez obzira koliko bio mučan izbor,ili cemo u Crnoj Gori živjeti kao slobodni ljudi ili umirati u sramoti. Dozvoljavamo da nam prepravljaju istoriju oni koji je nemaju ,vrijeđaju dostojanstvo crnogorskog naroda bivši turski izmecari.Sve se to dešava pred očima onih koji 30 g na celu države i koji su rušenje države učinili demokratskim pitanjem!.
Слушај јадо...

29. 08. 2017 - 20:39

Незнам од којих си ни чији си. Али кад изађеш на улице Подгорице, Никшића, да не набрајам приморске градове, ако сретнеш пет пролазника знај да су двојица Срби, а три њих се изјашњавају као верници Српске православне сркве. Па онда види шта ћеш и како ћеш и докада ћеш !
zdravlje

29. 08. 2017 - 22:01

stanislave cuvaj zdravlje....drugo nemas sto...gubitnice
Dostojevski

30. 08. 2017 - 00:07

Stanislave,srpski nacionalisto i srpski fašisto,gubitnička vojsko,Crna Gora nezavisna država,Crna Gora u NATO uskoro će se usvojit zakoni da se hapse srpski popovi što otvoreno šire mržnju prema svemu i svakome što je i doktrina srpske crkve,samo ne mržnju prema Američkim Dolarima i Eurima.Srbi u Crnoj Gori nisu ni Slaveni a kamoli Srbi,poslije 500 godina prava na prvu a bogami i na još pokoju bračnu noć na koju su imali otomanci-turci ,možemo govorit samo o turcima srpske vjere koje je srpska crkva-sekta ubijedila da su Srbi.
Novi komentar