Aleksandar Plamenac

Programiranje je poziv budućnosti, Crna Gora malo kaska ali će stići svijet

Završiti studije i naći posao u Crnoj Gori i nije toliko loše kada je programiranje po srijedi jer su kod nas računarske nauke u ekspanziji. Dolaze nove firme, otvaraju se nova radna mjesta sa sigurnim poslom i dobrom platom, a opet za zdrave stilove života nema bolje od Crne Gore - tvrdi Aleksandar Plamenac, magistrant na Prirodno-matematičkom fakultetu.
Objavljeno: 25. 11. 2017 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
Programiranje je poziv buducnosti, Crna Gora malo kaska ali ce stici svijet

Aleksandar Plamenac je diplomac računarskih nauka na Prirodno-matematičkom fakultetu. Živio i radio kraći period u Italiji i odlučio da se vrati na naš krš kako bi nastavio studije. Uz to drži privatne časove matematike i programiranja. Plamenac je odlučio da dio svog znanja koje je stekao prenese ostalima kako bi pomogao da lakše napreduju na fakultetu i sjutra prilikom pronalaska posla.

Plamenac je osnovao kurs za studente PMF-a na kojem mogu da nauče o Riekt Džej es-u a interesantno je što vam  za sam kurs  nije potrebna novčana nadokanada.

''Što se tiče samog kursa on je vezan za jedan  frejmvork iz veb tehnologije znači za pravljenje veb aplikacija i slično i zove se ReactJS, (Riekt Džej es). On je konkretno za pravljenje korisničkih interfejsa što znači da vam daje mogućnost da na lijep način uredite kako vam izgleda sam sajt. Na tu ideju smo nekako došli ja i moj kolega Seid Kršić koji je predstavnik studenata da probamo studentima da predstavimo nešto novo. To je frejmvork koji polako hvata zalet i primijetili smo da veliki procenat poslova zahtijeva znanje ili makar djelimično znanje iz tog frejmovrka posebno van Crne Gore”, objašnjava on.

Frejmvork velika šansa:  Naravno, kako dodaje, može se desiti da taj frejmvork ubrzo zaživi i kod nas tako da je dobra varijanta da studenti nauče nešto što trenutno nemaju priliku nigdje da nauče što se tiče fakultata i kurseva kod nas.

“Tako da je to počelo odatle, ja sam imao volju da to radim a imao sam sreću što je ovaj kolega povjerenik isto čovjek od akcije pa je uspio da sredi salu, logistički dio. Ostalo je bilo na meni da vidim koliko ćemo ljudi i na koji način će se sam kurs organizovati. Prvo smo zamislili da to bude nekih 30 studenata i za sve njih je to besplatno. Međutim taj broj se ispunio za par sati i dogovorili smo se da otvorimo još 30 mjesta pa ćemo podijeliti u dvije grupe. Danas prijavljenih ima oko 80, ali nekoliko njih je odustalo ili nemaju vremena tako da kurs pohađa 60-70 ljudi. Kurs traje pet nedjelja. Plan je da izdamo i sertifikat za svakog ko nešto nauči. Možda nije bilo korektno da svako ko se prijavi dobije sertifikat pa smo smislili model da svako od njih polaže jednostavan test na kraju kursa i ko položi dobiće sertifikat. Taj sertifikat je od nevladinog udruženja koje drži povjerenik sa sve pečatom i potpisima tako da će biti validan tokom prijave za posao’’, kazao je Plamenac.

plamenacPlamenac u razgovoru za naš portal pojašnjava da su se za besplatan model orpedijelili kako bi privukli što više ljudi. Kaže, moguće preneseno znanje je mnogo bitnije od simbolične finansijske nadoknade.

‘’Smatram da kada studenti čuju cijenu da bi odmah odustali pa makar ta cijena bila i simbolična: Takođe sam primijetio da je našim ljudima dodatna motivacija kada je nešto besplatno. Ideja je bila da napravimo nešto što je korisno i to nas je povuklo. Nismo htjeli da uletimo u priču sa namjerom da zaradimo već da uradimo nešto što će studentima da koristi jer nam je značajnije što će makar jedan od njih da dobije posao negdje jer je bio na našem kursu nego da smo od njega uzeli 10 ili 20 eura. Fokus nam je bio na tome. Takođe tih pet nedjelja nije ni toliko naporno da se ne može izvesti. To je ok okvir da se ne potroši previše vremena a dovoljno da se studenti nauče da rade sa tim programom a naravno da se kasnije usavrvšavaju’’, istakao je Plamenac.

Planovi: Još puno toga je u planu za ovog budućeg magistra, ali je želja da nastave da pomažu studentima i fakultetu.

‘’Imamo dosta toga u planu. Definitivno će biti kurs suprotnog  tipa. Ovaj kao što smo rekli je frontend koji je za sami izgled aplikacije. Međutim sva logika programiranja se radi na frejmvork koji se zove bekend i želimo sljedećeg semestra da probamo istu stvar sa tim. Ima dosta besplatnih frejmovaraka koji su fini i par njih smo smislili koji bi bili ok primjer da se radi sa studentima. Nadam se da ćemo uspjeti da napravimo isto ali sa drugom tehnologijom. Takođe smo imali u planu da napravimo slično ali većih razmjera - veliki kurs koji ne bi bio samo za studente i pet nedjelja već koji bi bio otvoren za široke narode mase i koji bi se u tom slučaju možda plaćao. Ostaćemo dosljedni ovome da napravimo kurs za studente koji će biti besplatan’’, priča Plamenac.

Za zdrave stilove života nema preko Crne Gore: Plamenac je iskusio život u inostranstvu. Međutim kada je njegova sfera u pitanju pravo je vrijeme za napredak kod nas, te kako dodaje za sam život nema bolje zemlje.

''Programiranje jeste budućnost. Skoro sve oko nas polako postaje digitalno i sve više tih operacija i informacija čovjek sada može da završi preko interneta ili računara. Računarske nauke će sigurno biti nešto što je izuzetno traženo u narednim godinama i u Crnoj Gori.

Njemačka, Amerika, Francuska, Holandija, Engleska, tamo su računarske nauke već razvijene dok su u Crnoj Gori veb tehnologije u ekspanziji. Kada se nešto nalazi u razvitku imate dosta otvorenih mogućnosti. Sada dosta firmi sa strana dolazi i otvaraju firme ovdje i nude dobar posao i solidne plate. Za dobar posao i solidne plate puno je ljepše da ste kod kuće gdje vam je sve na dohvat ruke nego da se nalazite vani. Takođe što se tiče zdravog stila života nema preko Crne Gore. Tu nam je sve, ljudi su drugačiji, otvoreniji, topliji za razliku od inostranstva gdje je rad red disciplina. Ipak odlazak povodom prakse preporučujem svima. Sada da odete da radite u Finskoj, Danskoj, Njemačkoj, Americi vi ćete pokupiti veliki dio znanja, zašto onda ne dovesti to znanje u Crnu Goru da idemo i mi malo naprijed'', priča Plamenac.

Iskoristili smo priliku da pitamo kako studenti gledaju na obrazovanje kod nas da li je na adekvatnom nivou naročito uporedivši sa konkurentnim zemljama.

plamenac1Plamenac smatra da postoji dosta segmenata koji bi mogli da se poprave. Plamenac nam je kao primjer dao njegov smjer - Računarske nauke.

''Ja volim matematiku i meni nije problem da je pola godine matematički dio. Međutim ima dosta ljudi koji su upisali to čist ozbog računara. Za nijansu smanjiti matematičke predmete, uvesti nove modernije računarske predmete. Imamo mi predmeta koji se rade dovoljno moderno da mogu da isprate tokove dok su ostali predmeti tu da pokažu neku samu logiku programiranja ili same principe što je sasvim dovoljno da bilo ko od nas može bilo gdje da ode da radi. Ko isprati fakultet kako treba kod nas ima dovoljno znanja da se priključi bilo gdje da počne da radi. To naravno nije ni primaći onome što nas stvarno čeka kada završimo fakultet ali smatram da daje dovoljnu osnovu. Ipak za bilo koji predmet koji imamo super bi bil oda profesor može da zainteresuje studenta da on radi dalje jer generalno i kada se nađete pred problemom u firmi imate kolege koji mogu da vas usmjere ali sve ono što treba da savladate morate to uraditi sami. U programiranju morate biti spremni da stalno radite i učite nešto novo. Onaj ko to voli definitivno je onda ovo poziv za njega jer tehnologija stalno ide naprijed, računari stalno napreduju i vi jednostavno ne možete da stagnirate. Ako stanete na jedno mjesto i da čekate tu. Za pola godine vi ste pregaženi. To je pozitivna strana programiranja jer se stalno nešto radi. Ima ljudi koji to ne vole već da nauče posao i da ostanu ušuškani tu ali to ovdje ne može.'', govori Plamenac.

Naš sagovornik svršenim studentima predlaže da se prvo okušaju u nekoj lokalnoj firmi, kako bi radom u timu stekli neprocjenjivo iskustvo i znanje, te tek onda se mogu okušati u popularnom frilensingu.

''Kada ste frilenser to vam daje neizmjernu prednost u pogledu radnog vremena i organizacije vašeg dana. Imate projekat i imate rok i to je sve. Hoćete li vi da radite danas dva sata a sjutra 15 to je na vama. Ipak rad u firmama je neprocjenjiv. Tu radite u timu i imate mogućnost da upijate znanje do vaših kolega. Sam princip razvijanja softvera se zasniva na timskom radu i takvo iskustvo je neophodno. Dodatno, ako sjutra postanete frilenser i zapadne vas da radite u timu koji je raštrkan po čitavom svijetu, kako ćete moći da sarađujete sa njima ako prvo niste naučili da sarađujete sa nekim ko je u vašoj kancelariji?'', smatra Plamenac.

Organizovao studentsko prvenstvo u šahu: Kako bi dodatno motivisao studente Plamenac je sa Kršićem (koji je osnivač nevladinog udruženja Savez studenata Pirordno-matematičkog fakutleta) organizovao i jedno studentsko prvenstvo u šahu. Oni se nadaju da je to samo početak i da će eventualno pokušati idući semestar da organizuju još jedno.

Kao i na ostalim smjerovima ni programiranje nije strano bježanju naših studenata kako bi svoje obrazovanje našli van naše države. Kako popraviti situaciju? Upoznavanje od osnovne škole, takmičenja i stipendije.

''Dobra polazna tačka bi možda bila i osnovna škola da se djeci od malena daju smjernice o samom progrmiranju, da im se naznači šta su algoritmi na koji način oni fukncionišu. Ima toliko alate preko kojih oni mogu da prave programe čak i sa nekim osnovnim znanjem. Da li preko izbornih predmeta ili obaveznih to je već pitanje za ministarstva ali ne bi bilo loše da djeca mogu da probaju da vide kako to izgleda. Dok smo djeca mnogo lakše upijamo znanja nego kad smo stariji. Ako dijete od malena učite programiranje njima će to mnogo lakše da legne nego nama koji smo krenuli od srednje ili od fakulteta. Jedna varijanta preko koje bi studente privoljeli ovdje su takmičenja. Kao što organizuju hakaton. On je pogodniji za ljude koji imaju iskustva”, navodi on.

Predlaže da se napravi takmičenje u kojem bi mogli da učestvuju svi studenti, nezavisno od znanja.

“Možda da ta nagrada bude djelimično novčana ili da bude u prestižnoj firmi ovdje. Ili hajde da ministarstva odobre stipendije van Crne Gore ali da student nakon istih vrate kod nas. Oni će steći iskustvo i znanje vani, proći će taj život i onda hajde da to znanje donesemo fino u Crnu Goru. Čim imate veći kvalitet i veće znanje, u stanju ste da dižete standard. Čim dižete standard to znači da će veći broj studenata razmišljati o tome da ostanu u Crnu Goru. Ono što njih privlači su plate a softverski inženjeri su jako dobro plaćeni u svim razvijenim zemljama, hajde da onda i mi dižemo taj standard. Pošaljemo studente van, oni pokupe znanje, mi ih vratimo i njihovim znanjem polako gradimo bolju i napredniju sredinu'', zaključuje razgovor za naš portal Aleksandar Plamenac.

Luka ĐURIĆ

Komentari: 6

Mila K

25. 11. 2017 - 10:45

Sjajan intervju i sagovornik. Hvala. Medjutim, izostala elaboracija zasto CG kaska: pa zato sto je ova ukupna profesija, ICTevaca (sve uveznae profesije toboz digitalizacije), najrazmazenija profesija godinama u CG, fokusirana samo da kolektuje zarade i na radnom mjestu kontribuira na najminimalniji moguci nacin. Dok je tako, nece CG samo da kaska nego da bude pojedena razmazenjacima koji imaju vrhunsku inteligenciju, eventulano znanje, koje su svjesno samostalno stavili u sluzbu fuserisanja i smandrljavanja.
TV

25. 11. 2017 - 17:18

Nema programe koji se koriste u Crnoj Gori a da naši mladi IT stručnjaci nijesu mogli da naprave. Da je novac koji je dat stranim firma usmjeren mladim našim programerima to bi bio najvažniji izvozni posao, daleko veći od turizma. Završeni studenti elktrotehnike, matematike su prirodno talentovani u oblasti programiranja. Ne uvozimo tuđu softversku "pamet" izvozimo našu!
Hm

26. 11. 2017 - 00:01

Ne razumijes se u problematiku iako ti je namjera pozitivna. Stvar je mnogo kompleksnije, vjeruj mi.
Program.

25. 11. 2017 - 18:10

Vjrerovatno pod programiranjem podrazumjevate IT (engleski), informatica (ital.) informatique (fr.) Programiranje je jedan uzi dio te branše koji se smanjuje u toku godina jer firme sve manje razvijaju applikacije lokalno a sve vise kupuju gotove softverske pakete koji se implementiraju, integriraju , testiraju i odrzavaju, tako da se potreba za profilima unutar informatike mijenja. Ali sadrzaj je jasan svakako i bez terminoloskog objasnjenja
Jos jedna stvar

25. 11. 2017 - 18:14

Nevjerovatno je koliko je informativni sistem drzavnih sluzbi nepovezan. Bar do nedavno je bilo moguce kupiti stan a da kasnije mafijas gradjevincki stavi hipoteku na stan uz pomoc svoje prijateljice mafijasice notarke. Jedan povezan informativni sistem izmedju drzavnih sluzbi bi ovo onemogucio. Kosta ali se visestruko isplati !!
pljevaljski jalias

25. 11. 2017 - 19:47

Kaskamo pa kaskamo, običnom čovjeku tesko je objasiti novu elektroniku a I kako bi kad je ne opipljiva.Ali zato :Imamo rude pojedinih metala, kamen, šumsko bilje I rastinje , I dali CG ima jednog stručnjaka da inovira nekakav proizvo sa znakom MADE IN CG oder MADE IN MNE.Zalosno je slusati CG nadrimenadzere koji se bogate na pozajmicama drzavnog novca a reklamne etikete CG ni na cemu sto je gotov proizvod.
Novi komentar