Nutricionistkinja

Mrvaljević: Stroge dijete dovode do značajnih zdravstvenih problema

Nedavno istraživanja, prema kome čak 40 odsto Crnogoraca ima problem sa prekomjernom težinom zabrinjava. Problem gojaznosti je još veći  u svijetu, zbog sve bržeg načina života i unošenja sve nezdravijih namirnica u organizam. Nutricionistkinja Nađa Mrvaljević je za Portal Analitika objasnila koji je najbolji način skidanja kilograma, te “da je najbolja balansirana ishrana”, odgovorila na to koje namirnice treba u potpunosti izbaciti iz ishrane, ali i koje su najčešće zablude ljudi koji imaju problem sa kilažom. Mrvaljević je nutricionizam diplomirala na britanskom Institutu za Optimalnu Nutriciju ( ION) u Londonu i vođa je Detox Centra.
Objavljeno: 01. 12. 2017 - 13:28 Promjenite veličinu teksta: A A A
Mrvaljevic: Stroge dijete  dovode  do  znacajnih zdravstvenih problema

ANALITIKA: Nedavno je Institut za javno zdravlje radio istraživanje, čiji su rezultati da skoro polovina Crnogoraca ima problem sa prekomjernom težinom. Šta mislite o tome?  Da li se javlja puno građana sa problemom gojaznosti?

MRVALJEVIĆ: Svakako   da   su   rezultati   zabrinjavajući,   pogotovo   ako   uzmemo   u   obzir porast  gojaznosti   djece   u   školskom   uzrastu.  Nema   dileme   da  promjene atropometrijskih   karakteristika   djece   utiču   i   na   njihove   kognitivne   i motoričke sposobnosti. To je ono što treba da nas plaši.Nekoliko godina unazad, svjetska zdravstvena organizacija radila je jedno zanimljivo istraživanje i  došla do  zaključka da je obim struka prosečnoj dvanaestogodišnjoj djevojčici 2007. godine veći za čak osam centimetara, nego njene vršnjakinje iz 1981. godine. Gojaznost kod djece može uticati, ne samo na slabije gontivne i motoričke sposobnosti vec i na rani pubertet. Ta činjenica je posebno traumatična za djevojčice.   Rani   pubertet   kod   djevojčica   pored   psiholoških   svakako   da sa sobom nosi i fiziološke posljedice buduće majke. Govorimo o vrlo ozbiljnim poremećajima a kao najčešći uzrok svemu se javlja prekomjerna tjelesna težina i neuredne navike u ishrani. Problem nije samo naš nacionalni, već je globalni. Pozitivno u svemu je što je istraživanje uopšte i bilo sprovedeno, to već govori o podizanju nacionalne svijesti kada govorimo o gojaznosti. Nadam se da nas neće zadovoljiti to što od nas trenutno ima i puno gorih komšija, vec da ćemo se zajedno potruditi da popravimo stanje, edukujemo i pomognemo roditeljima prije svega, pa tako našoj djeci obezbijedimo zdravije odrastanje. Takođe me raduje činjenica i da se baš u Crnoj Gori nalazi prvi Centar za zdravu   ishranu,  Detox   Centar   u  Rafailovicima,  što  opet  govori   da   bez obzira što smo mala zemlja, svijest o problemu gojaznosti i naši koraci u rješavanju iste ipak nisu zanemarljivi.

ANALITIKA: Ko se najčešće javlja sa  problemom gojaznosti, stariji, mlađi, muškarci, žene..?

MRVALJEVIĆ: Logično   bi   bilo,   zbog   opisane situacije da su najčešći pacijenti roditelji sa gojaznom djecom ili pojedinci koji iz zdravstvenih razloga žele promijeniti navike u ishrani. Ima i njih, ali moram priznati da nisu većina. Kod nas se ljepota žene posebno njeguje i cijeni, pa su tako i  moji pacijenti najčešće žene koje prvo iz estetskih razloga traže pomoć nutricioniste ali vrlo brzo otkrijemo da su ih  baš gojaznost ili jos češće neadekvatna borba protiv gojaznosti,  stroge  i  iscrpljujuce  dijete   dovele  do  drugih  značajnih zdravstvenih problema.

ANALITIKA: Gdje ljudi najviše greše i sa kojim problemima vam se obraćaju?

MRVALJEVIĆ: Mislim da griješe bas tu što se olako prepuštaju dijetama koje uopšte ne odgovaraju njihovom organizmu. Svaka godina nosi sa sobom bar jednu popularnu   dijetu,   koja   garantuje   odlične   rezultate, a   kao   potvrdu   daje redom sva imena  Holivuda. To je najveća  greška. Bilo  koja   restriktivna ishrana   kojoj   se   podvrgavate   mora   uzeti   u   obzir   vaše   potrebe   i karakteristike,   krvnu   sliku, vasu anamnezu. Ja vjerujem   jedino   u individualan pristup, ako govorimo o rješavanju problema gojaznosti i tako baš ništa što se preporučuje i prepisuje za sve, ne može biti dovoljno dobro i imati trajan rezultat i za vas.

ANALITIKA: Koji je najbolji način skidanja kilograma? Koje namirnice treba izbjegavati?

MRVALJEVIĆ: Najbolji način skidanja kilograma je da se postepeno balansira ishrana i polako se uvodite zdravije navike. Nema potrebe da se  bilo čega potpuno odričete. Čak i na dijeti sve je u redu, ali umjereno. Svakako bih voljela da budem do kraja   jasna,   ako govorimo o potpuno nezdravim namirnicama kao sto su gazirana pića, industrijski slatkiši tu ne treba praviti nikakve uvode, već ako želimo ostati zdravi i vitki, moj iskren savjet je da zaboravite da takve stvari uopšte i postoje, i to što prije. Sve ono što nosi sa sobom samo prazne kalorije treba izbjegavati. Vidim često da ljudi prave grešku tako  što  se  trude da jedu ‘zdravije’  birajuci‘light’ proizvode, moj savjet je da takve stvari takođe  izbacite iz ishrane. Uzecu  primjer mlijeka ili   jogurta,   mnogo   je   zdravije  punomasno   mleko   i jogurt nego ono sa smanjenom  količinom  masti. Da bi  smanjili  masti, a zadržali približno isti ukus proizvođači moraju koristiti pojačivace ukusa,skrob ili druge aditive sve to što   je   mnogo štetnije, nego što je sama mliječna mast, koja je zdrava i našem organizmu potrebna.

ANALITIKA: Posljednih godina je primjetan rast u svijetu, pa i kod nas ljudi koji izbacuju meso i namirnice životinjskog porijekla iz svoje ishrana, ne samo zbog etičkih, već i zdravstvenih razloga. Šta Vi mislite o tome? Koje su dobre zamjene?

MRVALJEVIĆ: Ja koristim meso u svojoj ishrani, takođe spremem sve   namirnice   svojoj   porodici, ali  pozdravljam   sve   vegane, i  vrlo   rado   i često sastavljam veganske jelovnike pacijentima koji se jave za savjet. Mislim da je to vrlo humana i hrabra odluka. Pokušaću ukratko da objasnim prednosti i mane jedne i druge ishrane. Namirnice životinjskog porijekla sobom nose u manjoj jedinici mjere veću količinu   hranljivih   materija  koje su potrebne  čovjeku  za  pravilnu regeneraciju, prije  svega bolji  izvor proteina, gvoždja, vitamina B12, ali zbog načina uzgoja životinja, namirnice životinjskog porijekla takođe nose i niz mogućih štetnih materija , antibiotici, dodatih hormoni, toksini. Sve ovo svakako da možete naći i u namirnicama biljnog porekla ali u manjoj mjeri,sa   tim   sto   takođe   pojedinačne   namirnice   biljnog   porekla   su   uslovno rečeno   manje   i   hranljive   od   namirnica   životinjskog   porijekla.   Pa   je   kod veganske ishrane raznovrsnost ključ uspjeha. Ako želite biti vegan morate biti dobar poznavalac namirnica biljnog porekla,i   dobro   upoznati   sa   potrebama   svog   organizma.   Veganska   ishrana zahtijeva veću posvećenost i zdrava je jedino ako se sprovodi pametno, idealno  u  početku   uz   stručnu   pomoć.  Svakako  su  prije  svega  važne redovne kontole krvne slike, statusa vitamina B12, kao i serumskog gvožđa.

ANALITIKA: Šta mislite o dodacima ishrani, koje koriste sportisti (proteini u prahu, kreatini..)

MRVALJEVIĆ: Moj muž ima 38 godina, profesionalni je sportista i još uvijek se aktivno bavi sportom, za svo vrijeme bavljenja sportom na profesionalnom nivou nikada nije koristio  suplemente  u  ishrani. Ja sam u svojoj karijeri imala tu privilegiju da radim u Olimpijskom Centru Austrije, i nisam primjetila da se ishrana njihovih olimpijaca previše oslanjala na suplemente. Slažem se da kvalitetan dodatak proteina može pomoći ekstremnim naporima u nekim trenutcima regeneracije i intenzivnijeg treninga. Ali   ako   govorimo   o   rekreativnim   sportistima,   mislim  da  suplemente svakako treba  zaobići.Kad ste već spomenuli kreatin, takođe bih dodala da nikako nisam za upotrebu kreatina pogotovo ne kod rekreativnih sportista. Bilo koji promoter ovakvih stvari sigurna sam da će vas lako ubijediti svim prednostima   koje   upotreba   kreatina   daje,  ali   uprkos   svim   dokazanim prednostima,  takođe   je   dokazano   da   se   prirodna   endogena  proizvodja kreatina u tijelu smanjuje ukoliko koristite suplementaciju. Takodje   se   u   istrazivanjima,  još   uvijek   nedokazano   ali   svakako   često pominje, moguca mutagenst i kancerogenost suplementacije kreatinom. Pa ono što sigurno možemo reći jeste da dugoročni efekti suplementacije kreatina nisu poznati pa se ni njegova sigurnost ne može garantovati.

Komentari: 2

Beba

01. 12. 2017 - 20:21

Svidja mi se tekst ali sam jednostavno navucena na slatkise i grickalice.Preko dana sve okej,onda dodje vece i moja ogromna zelja za nezdravim stvarima,UH.
Dilema

01. 12. 2017 - 20:36

A,sta kad hocu da se udebljam?
Novi komentar