Milivoj Bešlin, srpski istoričar

Nacionalistička Srbija se ne miri sa „gubitkom“ Crne Gore

Vijek od završetka Prvog svjetskog rata i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, sedamdeset i pet godina od bitaka na Neretvi i Sutjesci i istorijskog Drugog zasijedanja AVNOJ-a, sedam decenija od Titovog ,,NE“ Staljinu i pola stoljeća od studentskih demonstracija 1968. jubileji su koji će ove 2018. biti obilježeni u državama nastalim raspadom SFRJ. 
Objavljeno: 14. 01. 2018 - 06:10 Promjenite veličinu teksta: A A A
Nacionalisticka Srbija se ne miri sa „gubitkom“ Crne Gore

Po riječima jednog od najznačajnijih srpskih istoričara mlađe generacije, dr Milivoja Bešlina, odgovor na pitanje - što je nama Jugoslavija biće ključno za generaciju kojoj pripada. ,,Nastala kao rezultat racionalno izgrađene istorijske svesti, Jugoslavija je najvaž- niji emancipatorski projekat u modernoj istoriji njenih naroda, koji su, posebno u drugoj Jugoslaviji, prvi put prestali da budu imperijalna periferija i objekat velikih sila i postali subjekti istorije.

Izuzimajući delom Slovence, svi ti narodi su u jugoslovenskoj zajednici prvi put živeli u srednjerazvijenoj, a ne u siromašnoj državi, koja je igrala relativno ravnopravnu utakmicu na međunarodnoj sceni. To nisu mala dostignuća i skoro sva su vezana za socijalistič- ku Jugoslaviju, koja je, posebno Srbima i Crnogorcima, donela i najduži period mira i prosperiteta. Najzad, svi jugoslovenski narodi su u toj zajednici sticali važno iskustvo življenja sa drugima i naučili da razlike prevazilaze dijalogom i sporazumom“, kaže Bešlin. ,,Uprkos svemu, za razliku od Srbije u kojoj se vek od stvaranja prve Jugoslavije nameće kao ključna godiš- njica koju bi srpsko društvo trebalo da obeležava u kulturi sećanja, u ostalim državama naslednicama ovaj se datum ne doživljava na takav način“.

POBJEDA: Zašto?

 BEŠLIN: Pokušajući da konstituiše bilo kakav identitet kako ne bi ostala ono što jeste - poslednji ostatak razorene Jugoslavije koji niko drugi nije hteo – te frustrirana porazom u ratovima devedesetih, Srbija već deceniju luta od Nemanjića do Nedića, od Draže i Karađorđevića do Tita.

POBJEDA: Mislite li da su ti ratovi završeni? Podsjećam da je šef srpske diplomatije Ivica Dačić nedavno rekao da nijesu,,otklonjeni problemi zbog kojih su izbili ratovi na Balkanu“, te da je ovo ,,samo intermeco između nekih novih sukoba, i to ne zbog Nacionalistička Srbija nikada se nije pomirila sa „gubitkom“ Crne Gore Srba, već zbog nerešenih pitanja na Balkanu“.

BEŠLIN: Takozvano srpsko pitanje o kojem Dačić danas govori i početkom devedesetih je rešavano kao teritorijalno, tj. ratnim sredstvima. Očito je da Srbija, nepomirena sa svojim poslednjim ratnim porazom, trenutno stanje na Balkanu smatra privremenim i provizornim, neskriveno zagovarajući drugo poluvreme, i to čim se, u njenu korist, promene međunarodne okolnosti. U tom smislu, Dačićev istup mogao bi se tumačiti i kao priprema javnog mnjenja u Srbiji za ponovno odmeravanje snaga u regionu.

POBJEDA: Koju Jugoslaviju je Milošević ,,branio“? Svakako ne onu avnojevsku, koja se u Srbiji nikada nije doživljavala na isti način kao Kraljevina SHS.

BEŠLIN: Nije se ni mogla na taj način doživljavati. Naime, avnojevska Jugoslavija bila je država ravnopravnih naroda, federalizovana, konstituisana na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde. Bila je to federacija ravnoteže, bez vodeće ,,državne“ nacije. Srpska politička kultura konsekventno je odbacivala ideju složene države, budući da su Srbi, kao najviše disperzovani narod u toj zajednici, usled organicističkog poimanja nacije odbacivali unutrašnje granice koje su doživljavali kao cepanje tzv. nacionalnog bića. Državnost i trostruka konstitutivnost BiH (,,i srpska i hrvatska i muslimanska“), crnogorska državnost i nacionalna samobitnost, makedonska nacionalna i državna emancipacija, kao i autonomije pokrajina kod srpskih nacionalista oblikovale su stav da je druga Jugoslavija ,,antisrpska tvorevina“, da je kao takvu nije ni trebalo stvarati i da se na njenim razvalinama mora konstituisati svesrpska država. Istovremeno, mnogi Srbi i danas veruju da je jugoslovenska država 1918. bila poslednja velika pobeda Srbije.

POBJEDA: Je li?

BEŠLIN:Po rečima političke i intelektualne elite tadašnje Srbije, ta je država bila ,,velika Srbija“, ,,naša proširena otadžbina“. Jedan od vodećih državnih istoričara u Srbiji nedavno je napisao da je Jugoslavija bila ,,srpska država u kojoj su živeli i drugi“, što, ako je reč o prvoj Jugoslaviji, nije sasvim netačno. Naime, Kraljevina SHS stvorena je na temeljima pobede u Prvom svetskom ratu i uz naklonost saveznika koji su Srbiji dopustili da, zajedno sa svojom vojnom silom, zaposedne veliku teritoriju. Iako etnički i konfesionalno heterogena, ta je država nesumnjivo bila pod dominacijom srpske vojske i dinastije.

POBJEDA: Ne čudi Vas onda to što, za razliku do Srbije, Crna Gora vijek od nastanka Kraljevine SHS ne obilježava s pretjeranim entuzijazmom?

 BEŠLIN: Teško je entuzijastično obeležavati istorijski proces koji je Crnu Goru ponizio, na bajonetima ukinuo njenu teško stečenu državnost i uveo brutalne represivne mere, posebno nakon Božićnog ustanka. Sa Hrvatima se u prvoj Jugoslaviji ipak pokušao napraviti modus vivendi: Sporazum Cvetković – Maček (1939) nije došao odjednom i niotkuda; sa Slovencima se konstantno bilo u savezu; boš- njačke stranke više su bile u vlasti nego van nje; i muslimanske i albanske stranke povremeno su potkupljivane: naposletku, sistemom politič- ke korupcije, one su i glasale za Vidovdanski ustav (1921). Prema Crnoj Gori je konsekventno korišćena sila, nipodaštavanje i represija, bez ikakvih pokušaja sporazuma ili uvažavanja. Kao rezultat antifašističke borbe, tek su Trinaestojulski ustanak 1941. i obnova crnogorske državnosti 1944. kardinalno izmenili položaj Crne Gore u drugoj Jugoslaviji.

POBJEDA: ,,Mi smo ovdje, među ovim zidovima, u pobjedničkoj euforiji 1918. zbog Jugoslavije žrtvovali Kraljevinu Crnu Goru onome što smo smatrali višim interesima. Vaš prađed je od samog početka rata 1914. bio saveznik koji se hrabro borio protiv nadmoćnog neprijatelja, ali je na Versajskoj mirovnoj konferenciji to zaboravljeno“, kazala je u maju 2017. direktorka za kontinentalnu Evropu Ministarstva vanjskih poslova Francuske Florans Manžen, dodjeljujući crnogorskom princu Nikoli Petroviću Njegošu francusku Legiju časti. Da li ove riječi razumijete i kao izvinjenje Francuske Crnoj Gori?

BEŠLIN: Apsolutno! To jeste veoma zakasnelo, ali nedvosmisleno izvinjenje Crnoj Gori zbog toga što je žrtvovana usled ,,viših interesa“ evropskih sila. Pojedine države EU povlačile su slične poteze prema Crnoj Gori i u periodu 2000. do 2006, ali, srećom, sa drugačijim ishodom. Kada je reč crnogorskoj sudbini 1918, stvari se ipak moraju posmatrati kontekstualno. Ne zaboravite da je Evropa te godine izašla iz najvećeg sukoba do tada, u kojem su srušena čak četiri carstva - nemačko, rusko, Osmansko, austrijsko; ceo jedan svet je odlazio u istoriju. Silama pobednicama u Versaju bio je potreban bedem spram pokušaja revanšističkih, poraženih snaga da obnove stari poredak. Evropu tih godina potresaju i pokušaji socijalnih revolucija, odjeci Oktobarske revolucije, ali i užasno stanje na čitavom kontinentu iscrpljenom ratom, glađu, bolestima, nemaštinom... Velika država je, dakle, u ovom delu Evrope bila garancija očuvanja Versajskog poretka, ali i brana revolucionarnim pokretima. U takvim okolnostima malena Crna Gora bila je sitan kusur u geopolitičkoj igri i interesima velikih evropskih sila pobednica. Pored toga, činjenica je da ni kralj Nikola nije imao dovoljno kredibiliteta i političke veštine da se nametne kao subjekt istorije i ravnopravni sagovornik velikim silama. Zapad će takvog umešnog i ravnopravnog crnogorskog sagovornika, sa nesumnjivim državničkim karakteristikama, dobiti mnogo kasnije – 2006. i 2016.

Laži o nacionalnim pomirenjima

POBJEDA: Demokratski front je za 27. januar najavio potpisivanje deklaracije o pomirenju partizana i četnika. Otkud u regionu ta opsjednutost pomirenjima, poravnavanjima, izjednačavanjima fašista i kvislinga sa antifašistima, izjednačavanja dželata i žrtava? Čini mi se da na tome posebno insistiraju političke grupacije ili pojedinci čiji je politički i moralni kapacitet prilično problematičan.

BEŠLIN: Na kojim će se to principima miriti ,,četnici“ i ,,partizani“ u današnjoj Crnoj Gori? Na principima partizanskog antifašizma, nacionalne ravnopravnosti i obnove crnogorske državnosti ili na principima četničke velike Srbije, nestanka Crne Gore i pokolja i genocida prema njenom bošnjačkom i muslimanskom stanovništvu?! Može li se na dve ovako divergentne platforme napraviti bilo kakvo pomirenje? I odakle to optuženici za državni terorizam odjednom postadoše zastupnici pomirenja?! Uzgred, ni sama ideja o pomirenju nije ni nova ni originalna. Naime, na našim prostorima je ideju ,,nacionalnog pomirenja“ prvi afirmisao nacionalistički hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Setite se da je upravo Tuđman hteo da pomeša kosti dželata i žrtava u Jasenovcu, što takođe nije originalna ideja. Tzv. nacionalno pomirenje, zapečaćeno zajedničkim sahranjivanjem poginulih fašista i antifašista je, kao pokušaj normalizacije fašizma i zatiranja antifašističke levice, originalna zamisao španskog diktatora Fransiska Franka, memorijalizovana kroz izgradnju monumentalne „Doline palih“ na obroncima Gvadarame. Kod Srba je „pomiriteljsku“ ideju prvi izneo Ljotićev bliski saradnik, emigrant i fašista Stanislav Krakov, i to u romanu-apologiji o Milanu Nediću početkom šezdesetih godina 20. veka.

POBJEDA: Šta je sa najavljenom deklaracijom o očuvanju srpskog naroda, koja će, kažu, u Srbiji i u BiH biti objavljena 15. februara? Je li cilj i tog dokumenta pomirenje?

BEŠLIN: Nije. Baš kao i Crna Gora, Bosna i Hercegovina nikada nije prestala da bude ,,meta“ srpskog nacionalistič- kog projekta. Pritom, Vučićev režim nije prvi koji piše ovakve deklaracije. I Boris Tadić je pisao svoju ,,nacionalnu strategiju“, koja je imala veoma sporan sadržaj i koja je, kao i ova danas, pokazala da je svaki pokušaj Srbije da pod svoj patronat stavi Srbe u regionu i da ih iskoristi je ne samo nacionalizam, nego i jasna teritorijalna pretenzija prema susedima. Verujem da će najavljena deklaracija, potpuno opravdano, izazvati nelagodu i sumorne asocijacije u regionu.

POBJEDA: Kako ocjenjujete politiku Srbije prema Crnoj Gori?

 BEŠLIN: Ta se politika konstantno vodi na dva koloseka: načelno korektni odnosi, a onda se iz budžeta Srbije izdvoji 3,4 miliona eura za nekakvu srpsku kuću u Podgorici. Čemu onda Ambasada Srbije?! Da ne govorim o tome da se taj novac stavlja u džepove ,,kontroverznim“ biznismenima u Crnoj Gori, medijima koji ga podržavaju i ljudima osumnjičenim za pokušaj terorizma. Na teritoriji Srbije planirano je nasilje u izbornom danu u Crnoj Gori, pa nije jasno zbog čega srpske institucije odbijaju da svoja saznanja podele sa crnogorskim institucijama i da izruče osumnjičene. Zašto kontrolisani mediji u Srbiji vode ciklične kampanje prema predsedniku DPS-a?! Sa druge strane, ako pogledate odnos intelektualne elite u Srbiji prema Crnoj Gori, videćete da stavovi Vučićeve vlasti zaista deluju kao dodir Majke Tereze. POBJEDA: Zašto je taj odnos i dalje takav? BEŠLIN: Zato što se nacionalistička Srbija nikada nije pomirila sa ,,gubitkom“ Crne Gore.

Komentari: 10

danilo s.

14. 01. 2018 - 09:24

Istinito. I bolno. Kada se ne nauce lekcije iz istorije, promasaji i lutanja se ponavljaju. To je tragedija Srbije. I njenih vodecih politicara i ideologa. Dacic bi trebao da zna da “velike drzave i mali umovi ne idu zajedno”. CG mora da bude mudra i strpljiva da odoli svim pritiscima. Takodje, mora da bira prijatelje. Neprijateji ce, ionako, izabrati nas. Dokaz je ovo sto (“prijateljska”) Srbija danas cini sa “srpskom crkvom” u CG, “srpskom kucom”, deklaracijama o “zastiti Srba u CG” (od koga?), “pomirenjima” zla (fasizma/cetnika) i dobra (antifasizma/partizana), itd. Nama su potrebna pomirenja na osnovu Ustava, i uspjesnih institucija. Institucija koje gradjane cine srecnim. I lojalnim. Da bi se nesto voljelo, mora biti atraktivano, pozeljno. Zato je neophodno da – svi gradjani zajedno - izgradimo najljepsu (i najbolju) mogucu CG. “Srpstvo” i “crnogorstvo” ne mogu zivjeti zajedno. Ali Srbi i Crnogorci mogu. Ako budu mudri?
Mišo

14. 01. 2018 - 09:40

Čitaću polako sa uživanjem, samo da naglasim onima koji možda ne znaju. Milivoj Bešlin, Srđan Milošević i Milan Radanović, tri veličanstvena čoveka. Verovali ili ne, sudbina srpske istoriografija zavisiće od toga koliko će srpska politika ova tri momka pustiti u javnost. Za sada je situacija jako loša po istoriografiju i Srbiju. Potpunio su, svesno i tendenciozno marginalizovani, pa u Srbiji istorijska nauka ne postoji. Mi ovde strpljivo čekamo da ih čujemo negde u regionu. U Srbiji se čuju samo dvorski istoričari, da ne kažem POTKUPLJENA ČETNIČKA BAGRA.
Sovereign

14. 01. 2018 - 13:53

На фрустрирана трућања овог другосрбијаског шегрта, могу само написати, да бивша СР ЦГ може да постоји као одржива, али не у овим границама. Зашто? Па зато, што када је прављена, оваква каква тренутно јесте, србовало се од Улциња до Бијелог Поља. Стога, Књажевина Црна Гора, пожалуйста, ово овакво, не. Што се тиче његовог пи ара, Глас Чепурака ће га лансирати у орбиту историографске популарности...
Wikiliks,Vrbas

14. 01. 2018 - 14:11

Mišo, ne izostavljaj Dubravku Stojanović
Mišo

14. 01. 2018 - 16:25

Nikako prijatelju, samo, ona je starija i nešto opreznija. Ova trojica se ne ustežu ništa da kažu. Od starijih je bez ustezanja govorio pok. prof. Đorđe Stanković (on im je svima bio šef) i pok. prof. Olivera Milosavljević (klasičan revolucionar, heroj struke i javnog života, iako je bila posleratno dete. Mlada je umrla). Dubravka Stojanović nikada ništa pogrešno nije rekla, ali jasno je da nema volje da se preganja sa lažovima i plaćenicima tipa Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić, Predrag Marković, Slobodan Marković, Čedomir Jovanović, Srđan Cvetković, Momčilo Pavlović, Protić, Đuretić, Krestić, Dimić ... kao ovi mlađi. Čak je pritiscima pod stare dane podlegao Branko Petranović, postao običan lažov i politikant i obrukao se za sva vremena. Od ANTI-lažova treba pomenuti prezimena Končar, Koljanin, Terzić. Pošto su se LAŽOVI toliko kompromitovali da im ješ veruju samo potomci koljača i ratnih zločinaca, sada je taj četnički lobi pronašao nove LAŽOVE. Nisam još zapamtio imena.
CiNick

14. 01. 2018 - 14:44

Srbska nacija je sintetička, utemeljena izključivo na pravoslavlje zapadnoga Balkana. Bilo je pokušaja širenja na istok, ali Bugari su bili prevelik zalogaj. Liše pravoslavlja i onoga što ono znači, ne postoji ni jedan drugi kohezioni faktor. S toga je tako razširena mitomanija. No, i hrvatska i bošnjačka nacija imaju u dlaku isto utemeljenje - religiju. I ništa drugo mimo nje. One što se deklarišu kao Srbi održava mit o moćnome srbskome carstvu i nada da će ga obnovit. Paradoks je da i hrvatska i bošnjačka nacija su oslonjene na istu mitologiju, jer njih na okup drži strah od veljesrbskijeh ambicija.
CRNOGORSLI 007

14. 01. 2018 - 14:48

Zato što se nacionalistička Srbija nikada nije pomirila sa ,,gubitkom“ Crne GoreSKORO DA JE USPJELA U CG SA VELIKOSRPSKU IDEJU ,PODJELILA JE CRNOGORSKO BICE,NA SRECU DJUKANOVIC JE OSJETIO TAJ TRENUTAK I TO JE SPRECIO,OTUDA I TA VELIKA MRZNJA PREMA NJEMU.TO SU POKUSALI I U HRVATSKOJ,BIH,KOSOVU A I BOGOMI I U MAKEDONIJI,NIJESU USPJELI ,DOZIVJELI SU PORAZE ,TAKO DA SU SE NAJDUZE ZADRZALI U CG SA VELIKOSRPSKOM POLITIKOM.CILJ IM JE BIO IZLAZ NA MORE ,PA SU MISLILI NAJLAKSE JE PREKO CG ALI,,TVRD JE ORAH VOCKA CUDNOVATA...............................PA SE VELIKO SRPSKA IDEJA RAZBI U PARAM PARCAD.
CiNick

14. 01. 2018 - 15:00

Zašto se svi snebivaju reć prostu istinu: najveći su neprijatelji Crne Gore naši potuđenici, koji obično pate od kompleksa inferiornosti i na sve načine se žele dodvorit svojijem uzorima, koji su im, baj.d.vej i nametnuli taj kompleks. Najtužnije je što su svoj kompleks nametnuli, tamo đe se ulizuju, kao mentalitetsku i civilizacijsku karakteristiku svijeh Crnogoraca. Tako da nije čudo kad na srbsku TV čujemo: "Da od dva Crnogorca napravim dva Engleza? To je moguće samo EVOLUCIJOM!" Možemo se saglasit da takvi i jesi ovi ulizivači, ali kroz njih gledaju na sve nas, TAMO.
Dubravka Stojanovic

14. 01. 2018 - 18:04

Je 2011 g. Rekla da istorija srpskog naroda počiva na lažima, pogledajte taj tekst ukucate njeno ime i sve ce vam se reći. Znaći ona nije nista oprezna već je svoje tekla kao naučnik, a kulturna.
Ove uporedbe...

14. 01. 2018 - 20:44

..su sijamski blizanci-sa "istorijom" Ivanbegocrnojevića sa slobodarskom lozom Petrovića Njegoša-po kojoj se ni današnja Crna Gora nemere mjeriti-kititi...ne za dovijeka-ja vam jemac!!! Kakve Dubravke i bakrači...to su "ikone" koje su od vazda "krasile" kako Srbijance tako i Crnogorce...dragi vi-sakrili se pa viriš...?
Novi komentar