Dr Božo Mihailović

Uz rast od 2,8 odsto teško ćemo savladati problem

Moramo sve da učinimo da se iz tekućih prihoda vraća dio javnog duga, ali to nije moguće sa ovakvim stopama ekonomskog rasta koje je Vlada u naredne tri godine projektovala od 2,8 odsto. Bilo je osnova da se projektuje veća stopa rasta pod pretpostavkom da se poveća zaposlenost, ubrza prestrukturiranje... kazao je u intervjuu Pobjedi dr Božo Mihailović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta i predsjednik Komisije za doktorske studije. - Crnoj Gori treba stopa rasta od pet odsto koju možemo i treba da dostignemo vrlo brzo. Na taj način ćemo mnoge probleme bolje i brže savladati.
Objavljeno: 14. 01. 2018 - 06:35 Promjenite veličinu teksta: A A A
Uz rast od 2,8 odsto tesko cemo savladati problem

POBJEDA: Po svim unutrašnjim, ali i međunarodnim ocjenama, javni dug je veliki problem za čije rješavanje Vlada pravi strategiju. Možemo li se sa njim izboriti bez većih posljedica?

MIHAILOVIĆ: Javni dug od 2,5 milijardi eura je složen, težak, ali nije nesavladiv problem. Uostalom, mi ga moramo savladati i druge nam nema. Niko nam ga drugi neće savladati. Sad je došlo na naplatu ono kad smo se prije nekoliko godina zaduživali olako po visokim kamatnim stopama od osam odsto. Danas su naš glavni teret euroobveznice, koje iznose milijardu eura. Sav drugi spisak povjerilaca je relativno sitan pri tome. To znači da su 45 odsto spoljnog duga euroobveznice. Posebno problematično je to što ove i iduće godine treba da vratimo više od 700 miliona eura - ove 180, a naredne 529 miliona eura. Ne možemo više da se zadužujemo da bi trošili, jer smo za nekoliko godina za kamate dali pola autoputa. Moraćemo da se zadužujemo da vraćamo postojeće dugove. Toliki dug se odjednom ne može vratiti pa ćemo morati da ga restrukturiramo. To rade i drugi. Novo zaduživanje može biti samo za kapitalne projekte. U prošloj godini tekuće izdatke smo pokrili tekućim prihodima, ali smo ostvarili deficit budžeta za 152 miliona zato što smo imali kapitalne investicije 170 miliona. Ta politika Vlade mora da dobija svu podršku - to znači da se oslanjamo na sopstvene snage i da nema zaduživanja za tekuću operativnu potrošnju. To je Vlada stavila do znanja više puta i ja apsolutno podržavam.

POBJEDA: I inflacija se polako budi. Može li ona postati problem?

MIHAILOVIĆ: Potencijalni problem u Crnoj Gori je inflacija. Mi smo ranije imali i deflaciju, a po nekim pokazateljima inflacija se sada kreće oko 2,3 a po drugima skoro tri odsto. Mjesečna inflacija se povećava. To je već za brigu. Teorijski posmatrano, ne daj bože da stigne do pet odsto, a da ne pominjemo više. To bi izazvalo velike poremećaje.

POBJEDA: Kakva kretanja očekujete u ekonomiji u ovoj godini?

MIHAILOVIĆ: U ekonomiji postoji kontinuitet. Nikada se velike stvari ne dešavaju preko noći. Svi koji su se bavili ekonomijom, bilo u biznisu pa do predsjednika Vlade, znaju da je ekonomija jedna od najsloženijih naučnih oblasti, jer se kroz nju prelamaju sve druge nauke. Ekonomska kretanja u 2017. su nastavak pozitivnih procesa, ali i problema iz 2016. Prošlu godinu ćemo završiti sa relativno visokom stopom ekonomskog rasta od najmanje četiri odsto. Crnoj Gori, međutim, treba stopa rasta od 5 odsto. Mislim da tu stopu rasta možemo i treba da dostignemo vrlo brzo.

POBJEDA: Kako se Vlada premijera Duška Markovića bori sa svim ovim problemima?

MIHAILOVIĆ: Vlada se veoma uspješno nosi sa svim ovim problemima. Ima kritike i dobro je da postoji, ali bih postavio pitanje šta bi uradili ti koji kritikuju pod pretpostavkom da su na mjesto premijera i njegove Vlade i koje bi to ekonomske efekte imalo i kako bi se moglo organizovati. Ne ideališem ni jednu pa ni ovu Vladu, jer nema ni idealne vlade, ni uslova, ali se uvijek mora postaviti obrnuto pitanje. Ne smijemo zaboraviti da najbolje kritikuju oni koji najmanje rade i koji najmanje znaju. Mi smo specijalisti da se najbolje razumijemo u tuđi posao. I, ne zavisi sve od Vlade jer ona ne može sama. To je splet spoljnjih i unutrašnjih faktora i ograničenja. Mnogo je potrošačkih grla, zahtjeva a malo proizvođačkih jedinica. To je veliki problem. Ja zaista želim da nastave i slušaju ljude od struke i nauke. Ministri moraju biti stalno na terenu, a ne u kabinetima. Treba da bude više rasprava gdje će se čuti argumenti i kontraargumenti šta i kako raditi da bi se problemi rješavali. Crna Gora je stabilizovala javne finansije i dalje na tome treba da radi. Vlada treba da bude strašno oprezna – da ne čekamo MMF i Svjetsku banku šta će da nam kažu. Ja spadam u ekonomiste koji kažu – u se i u svoje kljuse - jer nam niko naše probleme neće riješiti. Dobro je da idemo ka EU, jer ćemo dobiti tržište od 500 miliona stanovnika, ali to zahtijeva druge navike i ponašanje. Sve drugačije nego što smo do sada radili.

Komentari: 2

Libero

14. 01. 2018 - 11:54

Ne znam iskreno o čemu oričate profesore-da naolate poreze u velikoj mjeri-a ne kao sad da je poreski dug milijardu,da suzbiju rad na crno-a ne kao sad da je 40.000 ljudi zaposleno na crno,da provjere i pritisnu poslodavce da uplacuju prave poreze o doprinose-a nekao sad sto je navodno 60.000 radnika na zakonskom minimalcu,da suzbiju sverc razne robe,garderoba,elektronski uredjaji a prije vega cigareta-napravili bi cca 70 miliona eura godisnje samo na to od poreza i akcize.Da ne ori amo o 6000 sluzbenih vozila koja se vozaju naokolo,ili o ogromnom bronu nepotrebnih radnika u oosti skoj i drzavnoj administraciji....
Mila K

14. 01. 2018 - 19:57

Zasto se pridaje vaznost podatku Svjetske banke, kada se treba vratiti godinu unazad i vidjeti koliko su projektovali rast za 2017-u i uvidjeti da nisu bili bas precizni jer su tada izvjestavali inostrane povjerioce o veoma tmurnoj slici. Sada su opet umjereno pesimisticni, jer im se moze i to im se trazi. A, rastuca ekonomija nema razloga da vraca kredite ukoliko placa redovno kamatu i ukoliko stvarno otpocne ozbiljan investicioni ciklus. Pa je pitanja kako ce privrednici stvarno ulagati u proizvodnju, kada politiska i neoliberalna "ekonomska politika" CG mrzi stvarne projekte kreiranja i rada, a ohrabruje papiroloske i projekte pranja stvarnog izvora novca.
Novi komentar