Crnogorski heroji

Komiti Ilija i Vaso Bećir sa Njeguša (I)

Među istaknutim, afirmisanim, uglednim i značajnim ličnostima iz istorije crnogorskog nacionalno-oslobodilačkog i državotvornog zelenaškog vojno-političkog pokreta u prvoj polovini XX vijeka spadaju i braća Ilija i Vaso Bećiri sa Njeguša (Katunska nahija, cetinjska oblast). 
Objavljeno: 03. 02. 2018 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A
Komiti Ilija i Vaso Becir sa Njegusa (I)

Piše: Novak ADŽIĆ

Ilija i Vaso Bećir su sinovi istaknutog Crnogorca svoga vremena, oficira Nika Đurova Bećira (1839-1892) sa Njeguša, podkomandira Njeguško-Ćeklićkog bataljona u Prvoj brigadi crnogorske vojske i nosioca više značajnih odlikovanja Knjaževine Crne Gore.

U tome vremenu, Niko Đurov Bećir bio je imućan domaćin, posjedovao je prilično veliko imanje u Lovćenu i Njegušima. Ruski istoričar Pavle A. Rovinski, koji je dugo boravio u Crnoj Gori u svojim zapisima, prilikom posjete Lovćenu, opisuje i susret sa Nikom Đ. Bećirom.

Brojna porodica: Niko Đ. Bećir je sa svojom suprugom Krstinjom stvorio brojnu porodicu. Od potomstva ostavio je, iza sebe, četri sina i tri kćeri. Od sinova nasljednici su bili: najstariji sin Jovan-Jovo (1870-1942), školovani oficir, koji je visoku vojnu školu (vojnu akademiju) završio u Italiji, te koji je kasnije postao brigadni general i komandant Crnogorske vojske; Đuro (1874-1966), finansijski činovnik, (protivnik odluka Podgoričke skupštine iz novembra 1918. godine i srpske okupacije i nasilne aneksije Crne Gore, te učesnik Božićnog ustanka januara 1919. godine, zbog čega je uhapšen i zatvoren nekoliko mjeseci u Centralnom kaznenom zavodu “Jusovača” u Podgorici  tokom 1919.g.);  Ilija (1886-1925),  komandir (major) crnogorske vojske, komandir Njeguško-Ćeklićkog bataljona i jedan od vodećih organizatora i prvaka Božićnog ustanka (1919.) i najmljađi sin Vaso (1889-1971), narednik u crnogorskoj vojsci, takođe istaknuti crnogorski zelenaš, patriota i učesnik Božićnog ustanka (1919) i istaknuti gerilac i komita crnogorski za oslobođenje Crne Gore.

001Ilija i Vaso Bećiri, na osnovu rasploživih istorijih izvora i njihovog kritičkog sagledavanja, spadaju u plejadu istaknutih ličnosti, koji su dominantno svoj život posvetili odanosti domovini i otadžbini Crnoj Gori i koji su martirski vodili borbu za njen opstanak, pogažena prava i uskrsnuće njene suverenosti i nezavisnosti.

Ilija Nikov Bećir rođen je 1886, u selu Raićevići, Njeguši (Katunska nahija, cetinjska oblast).

Ilija Nikov Bećir je završio podoficirsku školu u Cetinju (drugi u klasi). Prilično mlad postao je komandir Njeguško-Ćeklićkog bataljona u crnogorskoj vojsci. Učesnik je Balkanskih ratova (1912-1913) i prvog svjetskog rata (1914-1916), do vojnog sloma i raspuštanja crnogorske vojske 1916. godine. U vojničkoj, oficirskoj karijeri hijerarhijski je napredovao od potporučnika, preko poručnika, kapetana do komandira (majora) crnogorske kraljevske vojske. U vrijeme izbijanja Božićnog ustanka (19Na19) protiv agresije Srbije na Crnu Goru i njene okupacije i nasilne aneksije (1918), Ilija Bećir je imao čin poručnika, da bi u sastavu crnogorske vojske u Italiji (1919-1921) avanzovao u čin kapetana i najzad u rang komandira (majora).

Odvažni oficir: Važio je za disciplinovanog, odvažnog i hrabrog oficira i vojnika. Bio je nosilac više službenih, vojnih crnogorskih državnih odlikovanja. U borbama se isticao hrabrošću i razboritošću, a najteže mu je padala, od početka 1919. godine, “bitka sa nebraćom”, kako mu piše u jednom pismu iz Gaete (Italija) njegov kum i saborac, kapetan, odnosno, komandir crnogorske vojske iz Crmnice Risto Hajduković.

Poručnik Ilija Bećir bio je među glavnim organizatorima Božićnog ustanka crnogorskog naroda 1919. godine (po novom, gregorijanskom kalendaru). To potvrđuju brojni, autentični i originalni, relevantni, pouzdani, vjerodostojni istorijski izvori.

Oficiri crnogorske kraljevske vojske s Njeguša, kapetani Marko Popović i Blažo Marićević i poručnik Ilija Bećir, krajem novembra i tokom decembra 1918. godine, vršili su političku akciju i preduzimali organizacione aktivnosti u pripremi vojnog djelovanja, odnosno, podizanja ustanka u Crnoj Gori, sa ciljem obaranja, anulacije, bespravnih, antiustavnih, nezakonitih i nelegitimnih odluka Podgoričke skupštine od 13/26. novembra 1918. godine, kojima je Crna Gora pripojena Srbiji. Oni su vojno-politički djelovali u cilju obnove nezavisne i suverene Kraljevine Crne Gore, odnosno, u pravcu njenog izdvajanja iz sastava KSHS i proglašenja samostalnom državom, te formiranju ustaničkog odbora i planiranju njegovih konkretnih aktivnosti.

U tom smislu karakteristično je pismo, trojice crnogorskih oficira s Njeguša, upućeno 1. decembra 1918. godine kapetanu Đuru Ristovom Draškoviću i Dušanu Stankovom Vukoviću, čiji je jedan od autora i potpisnika i poručnik Ilija Bećir.

003To pismo glasi:Kao što smo vam u izvještaju od prošlog dana javili, da ste stvar preduhitrili bez dubljeg i solidnijeg sporazuma, tako i jest. Mi smo odmah po primljenom vašem izvještaju i postignutom sporazumu i solidarisanju s vama, uputili naročitog poslanika, sa prepisom vašeg i nikšićskog izvještaja, kod mjerodavnih krugova i vatrenih naših pristalica u Cetinju, t.j. kom. Lompara (Petra-prim.N.A) i drugova, dakle tamošnjeg odbora, i hitno smo obaviješteni da se stvar neodložno obustavi, dokle vojvoda Đuro Petrović i brigadir Vučinić (Milutin-prim. N.A.) provedu organizaciju u svojim mjestima, prema ustanovljenom planu na Cetinju, i dobijemo vezu sa njima, a tako isto Rijeka i Crmnička nahija nijesu bile obaviještene o našem planu i odluci, bez kojih nijesmo u stanju ozbiljno preduzeti akciju. Danas su prošli ovuda svojim kućama brigadir Jovo Bećir i serdar Janko Vukotić, te su i oni na svaki način za to da se stvar odloži do sporazuma i promišljenog koraka. Naša organizacija ovdje određena je bila, te smo je sada obustavili, što i vama činimo znati, da preduzmete mjere i narodu objasnite da se za sada zadrži svaki na svom mjestu, dok se stvar uredi i dođe u vezu sa Kučima, Piperima i ostalim preko brigadira Vučinića. Vi ste shvatili za ozbiljno i komordžijsku vijest o događaju u Podgorici, što nije trebalo, jer u stvari nije bilo ništa istina. Ovo zadržite za vas u tajnosti, na svaki način naš sastanak predhodno je potrebit, kao što smo zaludu bili ugovorili, što će te po listodavcu nas obavijestiti.

S pozdravom kap. Marko Popović, kap. Blažo Marićević, por. Ilija Bećir.

Njeguši 1. decembra 1918. godine.“

(Vidi o tome: „Narodna riječ”, Cetinje, godina III, broj 22, od 23. marta 1921. str. 1 i 2. i Novak Adžić, “Politička suđenja u Crnoj Gori”, Cetinje, 2012, str. 134. Dio tog pisma objavio je dr Dimitrije Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd, 1962, str. 340-341).

Iz Katunske nahije, bili su, pored kapetana Krsta Z. Popovića, te Rista V. Popovića - Jabučanina, bivšeg crnogorskog ministra; Jova M. Popovića - Jabučanina, crnogorskog diplomate ustaničke vođe bili su i: komandiri Petar Lompar, Milo Martinović, Petar Gvozdenović, Joko Martinović, kapetani: Đuro Drašković, Marko Zekov Popović, Đuro Kapa i Blagota Martinović, te poručnici: Dušan Vuković, Ilija Bećir, Niko Kašćelan, Andrija Dragutinović, Krsto Vujović, Janko Pešikan, Jovan Nikolić i drugi istaknuti crnogorski oficiri. 

013Bećiri u Božićnom ustanku: Poručnik Ilija Bećir bio je član Odbora za podizanje Božićnog ustanka i u tom smislu bila je intezivna njegova organizaciona aktivnost tokom decembra 1918. godine. Na osnovu sačuvane prepiske ustaničkih prvaka u pogledu priprema za podizanje Crnogorskog ustanka sa geslom „Za Pravo, Čast i Slobodu Crne Gore“, saznajemo, između ostalog, i to da je crnogorski rodoljub, zelenaš, Niko Vučković iz sela Prekornica (Ljubotinj, Riječka nahija, cetinjska oblast) u prvoj polovini decembra 1918. godine pisao crnogorskom komandiru i jednom od ustaničkih prvaka komandiru Đuru Šoću iz ljubotinjskog sela Dubova (ocu crnogorskog ministra dr Pera Šoća), u kojemu navodi da je barjaktar Pero Vučković, iz Prekornice, bio na Cetinju i „prisustvovao sjednici koju je održao naš odbor“.

Dalje, u tome pismu Nika Vučkovića komandiru Đuru Šoću kaže se da je Cetinjski ustanički odbor donio zaključak da Đuro Šoć, Marko Radunović, Mićun Nikolić, Ilija Bećir, Krsto Z. Popović, Petar Lompar, Đikan Vukmanović održe „Rešiteljnu sjednicu u srijedu veče na Bokovo kod Boška Borozana, poručnika, đe će se zaključak donijeti“ u pogledu plana i modaliteta realizacije oružanih akcija koje treba preduzeti. Na istoj sjednici, održanoj na Cetinju, o kojoj piše N. Vučković, barjaktar Pero Vučković je pitao da li će na sjednici, zakazanoj na Bokovu, doći ministar Jovan S. Plamenac, no, rekli su da neće „ali će u sporazumu sa njim biti“.

(Vidi o tome: Jovan Ćetković, „Ujedinitelji Crne Gore i Srbije, Dubrovnik, 1940, str. 344 i Prof. dr Šerbo Rastoder, „Skrivana strana istorije-Crnogorska buna i odmetnički pokret (1919-1929), I izdanje, Tom I, Bar, 1997, dok. br. 6, str. 102 -103).

Podizanje ustanka: Na sastanku jednog broja članova Cetinjskog odbora za organizovanje ustanka, održanog na Bokovu, 13/26/ XII 1918., odlučeno je da se pozovu srpske trupe da do 20. XII 1918/ 2. januara 1919. napuste Crnu Goru, a ako to ne učine da će ih Crnogorci silom protjerati. Tada je dogovoreno i da ustanici osvanu oko Cetinja i opsadiraju ga 21. XII 1918/ 3. I 1919. godine. Utvrđen je raspored ustaničnih trupa i to: Katunjani su bili određeni da posjednu i drže sektor od Đinova Brda, do Donjeg Kraja, Lješnjani i dio Riječana (Ceklinjani, Dobrljani, Kosijeri, Bokovljani i Đinovići) da zauzmu prostor od Donjeg Kraja, do Kabla, a Ljubotinjani i Crmničani od Kabla, do Đinova Brda. Riječani i Crmničani imali su zadatak da Cetinje opkole i da zauzmu pozicije oko njega sa mitraljezima i topovima, pošto prethodno oslobode Virpazar i Rijeku Crnojevića. (Nastavak u ponedjeljak)

 

Komentari: 19

Zoran beograd

03. 02. 2018 - 01:03

Novak adzic je izvrstan istoričar ali los političar cim je ostao u sdp ranka krivokapica.
Crna Gora

03. 02. 2018 - 08:41

A đe ti u ovome tekstu pronađe politiku? On otvara oči ovome nepismenome narodu koji ne zna ništa o svojoj Istoriji. I njegovi tekstovi nemaju nikakve veze sa dnevnom politikom. Mnogo ljudi u CG je "otkrilo" da su Crnogorci zahvaljujući Slavku Peroviću i Novaku Adžiću.
Politiku na stranu, molim vas

03. 02. 2018 - 10:10

Pustite politiku Zorane, ja mu ne zamjeram clanstvo u SDP kada se covjek ovako bori za Crnu Goru i iznosi istinu koja je vecini nas koji ipak znamo dosta o istoriji Crne Gore nesto novo. Ja licno ne poznajem g.Adzica ali postujem njegovnovo. rad i patriotizam. A ako vi kazete da covjek ima mona, to je mozda tacno, jer no vi ni ja nismo savreseni.
Ćalasan

03. 02. 2018 - 11:06

Zar je važno ko je,odakle je i u kojoj je partiji,važno je da govori istinu i da razbija pomračinu kolektivnom biću crnogorskom, koju su Velikosrbi vijekovima nametali Crnogorcima i CG. Kamo sreće da se probude i ostali dremljivi crnogorski umovi?Zeman je!
"nezavisni intelektualac"

03. 02. 2018 - 09:07

Beskompromisno, dosledno i britko pero Adžića ovaj put opisuje vitesku porodicu Becir, koja je ugradila sebe u državu onog vremena...
Casna porodica Becir

03. 02. 2018 - 10:14

Svaka vam cast, gospodine Adzicu, sto neumorno otvarate oci ljudima koji hoce da progledaju!
sto bi rekli Svabe

03. 02. 2018 - 14:47

Cvaj (2) banditen .
2 banditen

03. 02. 2018 - 16:57

Sitzen u kukuruzen
Ma hajte molim vas,......

03. 02. 2018 - 10:37

.....svako ko je u tom vremenu odmetnuo se od zakona (iz bilo kog razloga) dobija danas kvalifikativ patriote, državotvorca, borca za "slobodu i pravo" itd i tome slično. Da nije tužno i žalosno bilo bi komično. Sve su ovo ekscesi, ekstremi, pojedinačni i sporadični slučajevi koji su razumljivi za to još uvijek smutno vrijeme i nesređene unutrašnje prilike i civilizacijsku razinu tadašnjeg društva. A šta bi bilo i kako bi se samo sudilo danas da je to bio masovni pokret, odistinski organska reakcija masa na neku represiju sa strane (tipa okupacije ili sl)? Nebi se moglo od graktanja danas oka otvoriti! Jeli tako ili griješim?
Griješiš!

03. 02. 2018 - 14:23

I kad se već praviš pametan nauči da se ne bi piše odvojeno. Posrbica "intelektualac" je mnogo pametan, ali uglavnom nepismen!
Nepismene sluge

03. 02. 2018 - 14:58

Prvo nauči pravopis. Drugo, u tom periodu su velikosrpski okupataori lako manipulisali sa onima koji su imali manjak vijukga, kao ti. Treće, nijesu to bili incidenti no stalna borba CG protiv srpske okupacije(Božićni ustanak, Belveder....).
Glupani i tupani....

03. 02. 2018 - 16:07

.....baš ste sirovina kojom se lako manipuliše. Prema trenutnoj potrebi. Uvijek možete biti i ovo i ono - i uvijek ćete biti ubijeđeni da ste u pravu. Nećete mi vjerovati - ali ja vas iskreno žalim. Sada konkretnije, da vidimo kako ste vi krivo nasađeni.Vi današnjim aršinima vrijednosti mjerite ono što se nekada desilo - pa donosite vrednosne presude - i ubijeđeni ste da ste u pravu. Do juče mjerili ste drugim aršinima (koji danas ne vrijede) i tada ste bili ubijeđeni da ste u pravu. Sjutra ćete nekim trećim i opet će to tako biti - mada retrospektivno gledano iste stvari potiru jedna drugu - a vi u pravu!!??? a sada Božićni ustanak? Htjeli bi da je to kopija onog ustanka iz istrage poturica ? Žalosno!
Odakle...

03. 02. 2018 - 17:02

....na ovim momcima uniforme italijanske (onovremene), a na glavama kape crnogorske?
buntovnici

03. 02. 2018 - 19:36

Makarone i konzerve talijanske ih digle na ustanak . Srede to zandari i mirna Backa .
Istina

03. 02. 2018 - 23:39

Mi znamo da smo pod jakim uticajem italije,Hrvatske,Bosne i Albanije i pod neprirodnim uticajem Srbije.Sa ove cetri drzave smo jako povezani krvno sa ilirskim narodima albancima,bosancima,hrvatima i politicki sa italijanima jer su oni Dukljansku provinciju kreirali.Sa srbima imamo slabu povezanost iako smo im uvjek pomagali.
Složio bih se sa tobom.

04. 02. 2018 - 05:49

Prilično si ti u pravu.
Djuro

04. 02. 2018 - 10:20

Ja ne bih. Ilija i Vaso Becir bili su Crnogorci slobodarske gorstacke krvi i junaci Crne Gore.
Nemaju pojma o Becirima

05. 02. 2018 - 05:24

Zato lupaju gluposti ili znaju istinu pa LAZU (po Velje Srbskom obicaju) pa im ne odgovra istina! Ovo nije tesko provjeriti tako da nije ovo sto Adzic, Marko, Janko ili ja govorimo, nego je ova istina dostupna svima sa malo truda, ali ja sam siguran da Velje Srbaljima istina nije bitna!
Мирослав Ђукић

11. 02. 2018 - 00:47

Хроника једне побуне се наставља. Г. Аџић и даље тера причу по свом. Да није у текстуобјављене слике гроба једног од побуњеника, рекли бисмо да је исти био прото-члан СДП и као такав задрти непријатељ ћирилице, српског језика и Српства. А сви видимо и знамо, ипак, да није било тако. Него ето, и поред јасне политички пренаглашене матрице, сагласан сам, занимљиво је све ово читати. Сазнајемо, из епизоде у епизоде, како се којем од побуњеника звала супруга и колико је понеко од њих имао синова и кћери.
Novi komentar