Fabris: Neophodno naći model globalne koordinacije

U uslovima kada su krize globalne, a monetarna politika nacionalna, neophodno je naći model globalne koordinacije, odnosno razriješiti konflikt između nacionalnog karaktera i potrebe za globalnim akcijama, ocijenio je viceguverner Centralne banke, Nikola Fabris.
Objavljeno: 14. 03. 2018 - 16:06 Promjenite veličinu teksta: A A A

Fabris je na predavanju za studente doktorskih studija na njujorškom City University, na temu Monetarna politika - savremene tendencije i izazovi, kazao da ključne centralne banke moraju međusobno razmjenjivati informacije o nestabilnosti na domaćim tržištima.

Iz CBCG je saopšteno da je Fabris govorio i o čestim greškama koje kreatori monetarne politike čine ukoliko se previše oslanjaju na makroekonomske modele, koji ih, zbog svojih brojnih slabosti, nerijetko mogu dovesti u zabludu.

„U prilog toj tvrdnji je činjenica da nijedan makroekonomski model koji koriste centralne banke nije najavio globalnu finansijsku krizu. Rješenje je, prema riječima Fabrisa, u značajnijem oslanjanju na ekspertsko mišljenje, uz istovremeno korišćenje makroekonomskih modela, kao korektivnog mehanizma“, navodi se u saopštenju.

On smatra da je monetarna politika, iako konzervativna, podložna evolutivnim promjenama, čije se još veće ubrzavanje očekuje nakon globalne finansijske krize.

Fabris je govorio i o dilemi da li monetarnu politiku treba bazirati na pravilima ili diskreciji.

„Prema mišljenju Fabrisa, za centralne banke sa nedovoljnim nivoom kredibiliteta i lošom istorijom inflacije, poželjno je da se monetarna politika vodi na bazi pravila, kako bi se, na taj način, 'usidrila' inflaciona očekivanja“, saopšteno je iz CBCG.

On je dodao da je za centralne banke sa visokim kredibilitetom potrebno da imaju određen prostor kako bi mogle diskreciono da reaguju na šokove u cilju stabilizacije ekonomije.

Fabris je govorio i o brojnim izazovima u oblasti supervizije, polazeći od činjenice da je bankarstvo postalo globalna industrija, dok je supervizija dominantno nacionalna.

U takvim uslovima je, prema njegovim riječima, teško pravilno utvrditi rizični profil banke. U tom smislu, neophodno je jačati „home-host“ supervizije, ali i preispitati standardne stres testove, s obzirom na to da je veliki broj banaka koji je prošao stres testove bankrotirao nakon pojave globalne finansijske krize.

Fabris je ukazao i na izazove u superviziji finansijskih konglomerata koji posluju u velikom broju zemalja i pokrivaju različite segmente finansijskog sistema. Pravu sliku rizičnog profila tih institucija je, kako je naveo, teško utvrditi, jer su za njihove različite segmente nadležne različite institucije.

Fabris smatra da je značajno sprovođenje supervizije na konsolidovanoj osnovi, i to na globalnom nivou.

„Supervizori treba da povećaju transparentnost bankarskog sistema“, poručio je Fabris.

On se osvrnuo i na dilemu da li je poželjno da u budućnosti postoji nešto viša stopa targetirane inflacije, kako bi se ostavio veći prostor za sniženje kamata zbog stabilizacije ekonomije, u slučajevima kada postoji rizik od recesije.

Fabris smatra da, iako bi takva situacija bila poželjna, malo je vjerovatno da će se desiti, jer bi bilo teško ubijediti javnost, koja je naviknuta na niske stope inflacije.

Predavanje Fabrisa je organizovano u okviru seminara na temu aplikativne ekonomije za studente doktorskih studija njujorškog univerziteta.

Među predavačima na seminaru su, između ostalih, nobelovac Paul Krugman, profesori Jeffrey Sachs i Andres Drenik sa Columbia University, profesor Bojan Jovanović sa New York Stern Business School i Stephen Moris sa Princeton University.

Komentari: 0

Novi komentar