KALENDAR: Danas je 39 godina od razornog zemljotresa u Crnoj Gori

Stihija sravnila, ljudi obnovili

 Desetak nemilosrdnih sekundi petnaestog aprilskog jutra 1979. godine promijenilo je izgled Crnogorskog primorja i njegovog zaleđa. U katastrofalnom zemljotresu, koji se dogodio u 7 sati i 19 minuta, poginula je 101 osoba i povrijeđeno 1.700, dok je razoreno 250 manjih i većih naselja sa više od 60.000 objekata. 
Objavljeno: 15. 04. 2018 - 08:21 Promjenite veličinu teksta: A A A

Sedam jedinica Rihterove skale i devet stepeni Merkalijeve ostavile su pustoš i u infrastrukturnim objektima. Procijenjeno je da je šteta koju je izazvao katastrofalni zemljotres bila veća od 70 milijardi dinara, od čega se više od trećine odnosilo na privredne objekte.

z5

NA MJESTU NESREĆE

Pobjeda je istog popodneva štampala vanredno izdanje na osam strana. Naši novinari i fotoreporteri vrlo brzo su stigli na mjesta stradanja da bi riječju i slikom izvijestili o posljedicama katastrofe koja je bez krova nad glavom ostavila više desetina hiljada žitelja Crnogorskog primorja i okoline.

Naslovi ,,Domovi pretvoreni u ruševine“, ,,Gromade satrle stotine kuća“, ,,Stravič- no jutro“, ,,Stihija je odnijela sve“, ,,Brodogradilište u moru“… prenijele su strahotu zlokobnih stradanja.

– To je bilo strašno, brda su se tresla. Jedva smo uspjeli da se domognemo vrata, a već je sve bilo porušeno. Djeca su skakala kroz prozore. No, velika je sreća da smo svi živi i zdravi – dio je jedne od brojnih ispovijesti ispričane reporteru Pobjede u Starom Baru.

Djevojka iz Kumbora pričala je kako ju je probudila strašna huka, tutnjalo je desetak sekundi, u panici je iskočila kroz prozor i samo što je izašla – kuća se prepolovila…

Mladić iz Bijele kazao je da su stvari oko njega ,,oživjele“, da je krevet počeo da igra, luster da se trese, stvari da se razbijaju...

– Djeca i žena su vrištali, plakali. Mislio sam da je to kraj, jer nijesmo imali kud sa četvrtog sprata. Treslo je toliko žestoko da se čovjek nije mogao kretati nego je padao – prenijela je Pobjeda njegove riječi. O sreći u nesreći svjedoče riječi primarijusa iz kotorske bolnice koji je ispričao da je samo dva minuta prije udara sestra na kolica postavila 22 novorođenčadi i odnijela ih na dojenje. Ta dva minuta su ih i spasla najgoreg...

Stranice Pobjede bilježile su tih dana i mnogo priča sa zlokobnim krajem, a neke od njih potiču iz crmničkih sela i mnogo su više od drame. Braća, dječaci, spavali su u porodičnom domu, dok su majka i baka spremale kolače za rođendan jednoga od njih.

- Uz silnu tutnjavu, zemlja se otvorila, planina naježila, snažno se zatresla kuća od koje je nekoliko sekundi kasnije ostala samo gomila kamenja. Rođendan nije proslavljen, kamenje je poklopilo mala bratska tijela. Nastao je pakao. Rodbina je golim rukama zaronila u kamenje i munjevitom brzinom otkopavala, ali je bilo kasno...

POTONULO BRODOGRADILIŠTE

Strahote aprilskih ruševina uništile su infrastrukturu, oštećeno je 550 kilometara puteva... Sat na ulazu u brodogradilište stao je tačno u 7.19 minuta. Pala je dizalica, kao kule od karata mrvile su se zgrade uprave, stovarište, radionice – od svega što je godinama stvarano ostala je samo gomila kamenja i gvožđa.

- Ogromni talasi krenuli su prema obali i nivo mora se izjednačio sa rivom. Zatim je još jače zatreslo. Trajalo je to ne znam koliko, možda desetak sekundi , možda čitavu vječnost. Sve se njihalo, rušilo. Gledao sam kako tone brodogradilište - ispričao je tih aprilskih dana jedan od mještana Bijele.

Kad se dogodi zemljotres, spašavanje je trka sa vremenom. U borbi sa posljedicama ćudi prirode ostalo je zabilježeno da je crnogorski čovjek ostao uspravan i kad se sve oko njega rušilo. Strahote aprilskih rušenja ujedinile su akcije požrtvovanja, solidarnosti i humanosti. U prvim satima nakon zemljotresa, ljudi su samoinicijativno pomagali, a kolektivna akcija krenula je nakon organizovanja Republičkog štaba civilne zaštite.

Savezna skupština donijela je Zakon o obnovi Crnogorskog primorja, pa su sve republike tadašnje Jugoslavije solidarno učestvovale u obnovi, a pomoć je stizala iz cijelog svijeta… Tragovi prirodne nesreće odavno su izbrisani, a moderna lica crnogorskih turističkih centara godinama su među prestižnim na mapi svijeta. Tragovi i ožiljci su ostali, posebno u srcima onih koji su u katastrofi izgubili najdraže. 

z2

Katastrofa u brojkama

Na sajtu Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju zapisano je da je zemljotres od 15. aprila 1979. godine sa magnitudom sedam jedinica Rihterove skale izazvao katastrofalna razaranja sa intenzitetom od devet stepeni Merkalijeve skale na cijelom Crnogorskom primorju, na dužini od preko 100 kilometara.

Epicentar se nalazio u Jadranskom moru između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 kilometara od obale. U ovom zemljotresu 101 osoba je izgubila život u Crnoj Gori i 35 u Albaniji. Stradali su gradovi: Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je 250 naselja.

Uništen je ogroman dio modernih hotelskih kapaciteta u regionu, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dječije zaštite, 240 školskih objekata.

Posebno su stradali kulturno istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi), koji su koncentrisani uglavnom u najugroženijem primorskom pojasu. Jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave likvifakcije (tečenja tla), klizišta i odroni.

Do kraja 1979. godine registrovano je 90 jakih naknadnih zemljotresa, sa magnitudom većom ili jednakom četiri, preko 100 zemljotresa sa magnitudom od 3.5 do 4, kao i skoro 10.000 slabijih potresa.

Komentari: 15

Eej

15. 04. 2018 - 10:36

Kakva je ovo cirilica u Pobjedi? Ko bi rekao da smo tada bili svoji na svome
ana

15. 04. 2018 - 10:58

Epicentar je bio u Ulcinju, cudo da ste pomenuli Ulcinj u ovom tekstu.
Velika plaža

15. 04. 2018 - 11:36

Ne treba da se zaboravi, kakva god bila Crna Gora u budućnosti, da su ubjedljivo najvećupomoć pružili građani Srbije koji su na nivou zakona izglasali da se u dugom periodu (ne sjećam se koliko je trajalo, ali nije kratko) od njihovih ličnih primanja odvaja procenat za oporavak Crne Gore. Velika žalost je za poginulima, ali mnoge zgrade poslije toga bolje su izgledale no što su bile prije zemljotresa. Hvala ljudi, to se ne zaboravlja.
@ za veliku plazu

15. 04. 2018 - 12:49

Sve i da hocemo ne mozemo zaboraviti te pare nego su nam ih nabili na nos hiljadu puta ali zaboravio si da dodas jednu veoma vaznu stvarPO GLAVI STANOVNIKA NAJVECU POMOC JE UPLATILA SLOVENIJA I NIKAD TO NIJESU POMENULI SLOVENCI ZA RAZLIKU OD SRBA KOJI SU SHVATILI DA SU NAS KUPILI SA TOM BIJEDOM STO SU NAM DALI!!!!!.ZIVJELA NEZAVISNA SLOVENIJA BOSNA HRVATSKA SRBIJA KOSOVO MAKEDONIJA I SVI KOJI SU NAM POMOGLI 1979 GODINE I DA IM DOBRIM VRACAMO.
Velika plaža

15. 04. 2018 - 18:07

Znava sam jednoga koji je da više od Slovenije, računajući po glavi, ali se sa tijem parama nije mogla omalterisatini prosječna kuća. Svejedno, hvala i njemu koliko i Sloveniji. Koliko je mogao toliko je dao, no Srbija donese zakon ne znajući koliko će da može. I ispuni ga do kraja. Može biti da si puno zavatio od te pomoći pa su ljuđi pitali što toliko dadoše, meni niko nikada nije ni pomenuo.
Мирослав Ђукић

16. 04. 2018 - 11:52

Ево, ја ћу рећи: Грађани Србије су издвајали по 0,5% од својих личних доходака, од 1979. до 1993. године, за обнову Црне Горе.
Crnogorci since 1943

15. 04. 2018 - 12:42

Milogorci znate li pismo svojih predaka ili vam trebaju titlovi?
R

15. 04. 2018 - 13:59

Veoma dobro znamo pismo svoih predaka, znamo i to da su nekad bili nepismeni . Znamo i to da se treba sjećati prošlosti i .ići naprijed s vremenom u korak, prošlost poštujemo ali idemo naprijed. Vi ako mislite da je ćirilica budućnost samo naprijed , mi nazad nećemo
@ za R

15. 04. 2018 - 15:17

Cirilica je pismo buducnosti gusle su najbolji muzicki istrument Srbi su narod nebesko i najstariji Punisa Racic nije fukara a Pipun je intelektualac.Je.o te bog pa se cude sto zivimo kako zivimo.
Станислав

15. 04. 2018 - 16:58

Јевреји, Арапи, Јапанци, Руси, Кинези..поштују своје писмо и модерни су, јаки и поносни. Колоније мијењају идентитет како ко затражи.Тако је АУ окупација у Босну довела латиницу, Ататурк у Турску, ркц ,Италија и Аустрија у Албанију. западна масонерија у Румунију... Хрватима је папа укинуо писма у корист латинице.. А у ЦГ су паписти наметнули ЦрноГОРАНЦИМА латиницу, а Црногорцима НИСУ!
Momčilo,Pljevlja

15. 04. 2018 - 17:51

Stanislav, serbski pop na privremenom radu u CG, ovako zbori. Naravno insinuacije i neistine, ali ne ga. I ćirilica pope na privremenom radu u CG, nije serbsko pismo, nego Grčko_bugarsko.Ali serbi nebi bili serbi da ne otimaju tuđe, svojataju, uzurpiraju... Pope kad uskoro bidneš odlazio iz CG, ja častim za kamion ili traktor sa prikolicom, obećavam.
MNE

15. 04. 2018 - 18:05

Kako vas odrasmo sinoć, a Stanislave. Patiš danas, ali tek ćeš da patiš večeras kad se prebroje glasovi. Posrbice i četnici sve iz poraza u poraz!
R

15. 04. 2018 - 19:13

Stanislave sve pomenu a preskoči da su Srbi donijeli srpstvo u Crnoj Gori i promijenili i tebe i ogromnu većinu teko da danas nijeste Crnogorci no Srbi. To su gore i teže promjene nego pismo. Prema tome bolje nemoj o karakteru i promjenama.
Мирослав Ђукић

16. 04. 2018 - 11:54

Станиславе, куд би било лепе среће да су ови и мало налик Горанцима! Они сами себе зову montenegrini, што да им кваримо доживљај и зовемо их друкчије?
Мирослав Ђукић

17. 04. 2018 - 13:31

Ко се једном одрекне своје нације, свога рода, имена, језика писма и предака, тај може све и може бити сваша, ништа га више не обуздава или кочи. Тај и нема куда другде ићи, него да стално срља напред, као гуска кроз маглу.
Novi komentar