160 GODINA OD CRNOGORSKOG TRIJUMFA NA GRAHOVCU

Zar da se paša boji od šake crnogorskih golaća

Kadri-paša je 29. aprila ujutro napao sa dijelom vojske na Crnogorce na Omutiću. Zametnula se krvava borba. Crnogorci su se junački branili. Najposlije je brojno nadmoćnija turska vojska počela nadjačavati. U odlučujućem trenutku iskočio je naprijed Miloš Androv Krivokapić. Na junački poklič cuckoga kapetana Crnogorci su jurnuli na Turke koji su stali bježati u pravcu pašinog glavnog logora
Objavljeno: 27. 04. 2018 - 06:35 Promjenite veličinu teksta: A A A

Piše: Slobodan ČUKIĆ

Čitavi posao raspoređivanja crnogorske vojske završen je noću između 28. i 29. aprila, u takvoj tišini da Turci nijesu ništa primijetili ni čuli. I tek ujutro, u samu zoru, 29. aprila Husein-paša opazi crnogorsku vojsku na Omutiću. Ona mu se nalazila u neposrednoj blizini, upravo više samog logora, na rastojanju od oko jednog kilometra vazdušne linije. On je na prvi pogled pomislio da se tu okuplja ona šačica Crnogoraca, koju je juče razbio i rastjerao u Riječanima. Za vojvodu Mirka i ostalu crnogorsku vojsku, koja ga je opkolila sa svakoje strane, paša nije imao ni na kraj pameti. Začuđen i iznenađen onim što je vidio na Omutiću, pozvao je Dedagu Čengića, komandanta bosansko-hercegovačke konjice, koja se iz Trebinja pridružila pašinoj vojsci i skrenuo mu pažnju na vojsku na Omutiću, pa ga upitao: „Ko to može da bude? Da li su to ostaci od one šake Crnogoraca, koju su oni juče potukli i razbili u Riječanima“.

NAREDBA

Đuro Batrićević piše da je na pašino pitanje Dedaga Čengić uzeo dvogled i pogledao vojsku na Omutiću, u kojoj je prepoznao neke od crnogorskih glavara.

 Zatim se obratio paši riječima: „To nijesu ostaci od onoga malog dijela crnogorske vojske, koja ih je prije dva dana dočekala, nego je to jedan dio crnogorske vojske, koja je opkolila sa svake strane Grahovac i koja će sigurno napasti tursku vojsku sa sviju strana“.

Tom je prilikom predočio paši svu opasnost koja im sa te strane prijeti. Na Dedagine riječi paša je u ljutini odgovorio da se carska, tako spremna i odvažna vojska, kakva je ova njegova, ni najmanje ne boji šake crnogorskih golaća, a zatim Dedagi reče, ako ih se baš tako boji „neka ide u svoje Gacko, pa neka se tamo sakrije buli pod feredžu“. Odmah zatim naredio je da Livaj Kadri-paša sa tri hiljade odabranih strijelaca udari na Omutić, da s njega stjera Crnogorce i da na njemu postavi topove.

MILOŠ ANDROV Kadri-paša je napao sa dijelom vojske na Crnogorce na Omutiću. Zametnula se žestoka i krvava borba. Crnogorci su se junački branili i odupirali turskoj navali. Čak su nekoliko puta i suzbijali tursku vojsku. Najposlije je brojno nadmoćnija turska vojska počela nadjačavati, te su Crnogorci stali uzmicati. U tom teškom i po crnogorsku vojsku odlučujućem trenutku iskočio je naprijed kapetan cucki Miloš Androv Krivokapić. Stao je sokoliti i koriti Crnogorce zašto uzmiču s junačkog megdana. Nakon što je mladi kapetan to izustio prvi je krenuo s golijem nožem u ruci i riječima: „Juriš, braćo; ko je Crnogorac za mnom, ko je junak“. Na taj junački poklik cuckoga kapetana Crnogorci, svi kao jedan, s isukanim noževima, jurnuli su na Turke, suzbili ih i razbili tako, da su Turci odmah okrenuli leđa i stali bježati u pravcu pašinog glavnog logora. Crnogorci su ih gonili i sjekli do samoga logora.

Od Crnogoraca je ranjeno i poginulo 186, među kojima i tri dobra junaka: pop Luka Jovović iz Markovine, komandir pogranične crnogorske dobrovoljačke straže u Riječanima, kapetan bjelički Boro Stanojev Milić iz Bjelica i knjažev perjanik Risto Manojlović iz Korjenića.

NOŽEM NA KONJICU

Branko Pavićević o tom događaju piše malo drugačije. Desno krilo crnogorske vojske, kojim je komandovao vojvoda Petar Vukotić, držalo je položaje blizu turskih šančeva i od njih ih je dijelilo samo korito jednog potočića koji je bio potreban i jednoj i drugoj vojsci.

Čim je započela bitka na lijevom krilu crnogorskog rasporeda, turski komandanti su napali na Vukotićev odred, šaljući istovremeno “dva bataljona da ga opkole”. Kad je uočio da su oba krila crnogorske vojske uvedena u borbu, vojvoda Mirko je krenuo u pravcu Grahovca. Tamo je stigao u devet časova i zaustavio se na odstojanju van domašaja turske pješadijske vatre.

Tu je primio raport od vojvode Iva Rakova Radonjića. Tada je donesena odluka da se na Vukotićev sektor uputi pomoć. U međuvremenu, izdata je zapovijest da krene u napad i crnogorski centralni odred. „Ova kolona, koju je sačinjavala garda ... napala je nožem konjicu“. Napad centralne kolone crnogorske vojske predvodio je komandant knjaževe garde senator Đuro Kusovac. Baš tada je prispio glasnik od Vukotića da mu pomoć nije neophodna. Tada su već bile pristigle snage sastavljene od boraca iz Riječke nahije i približile se na pola puškometa od turskih šančeva, obrazujući „pravi ugao sa Crnogorcima pod komandom Petra Stevanova“.

 U tom metežu jedan crnogorski odred „zauzeo je put za Klobuk“, a druge crnogorske jedinice nekoliko strategijski značajnih brežuljaka iznad jedne ravnine na domak samog Grahovca. Ove položaje Turci su uzalud pokušavali da sačuvaju. Položaj turskih trupa su pomagale Husein-pašine baterije, koje su kartečnom vatrom sprečavale prodor crnogorskih odreda kroz turski odbrambeni raspored.

DIM NAD POLJEM

 Opisujući bitku toga dana, vojvoda Mirko ističe da se u tom „opštem metežu“ podigao dim „od turske artiljerije i pušaka ... na bojno polje kao gusti sloj magle“. Na kraju, „pri zahodu sunca Turci bijahu skrhani na cijeloj liniji i skloniše se u svoje šančeve“ - zaključuje vojvoda Mirko svoj prvi ratni izvještaj. On je odmah poslije prvih večernjih časova izdao naredbu da se crnogorska vojska povuče sa zauzetih položaja. U bici od 29. aprila 1858. turski gubici su iznosili 320 mrtvih, dok su Crnogorci imali 55 mrtvih i 110 ranjenih. Među smrtno ranjenima nalazio se i komandant garde, senator i vojvoda Đuro Kusovac. Narednog dana, 30. aprila, na frontu je vladalo primirje.

 Vojvoda Mirko je obišao sve jedinice i snabdio ih hranom i vod o m . O n s e s a g l a s i o s prijedlogom da se i Huseinpaši dozvoli da svoje jedinice opskrbi vodom. U tu svrhu bilo je proglašeno četvoročasovno primirje. Povlačenje crnogorskih jedinica s položaja zauzetih 29. aprila zbunilo je Husein-pašu. Baš toga dana, na putu iz Hercegovine stigao je u glavni štab Husein-paše knjažev sekretar Delari koji je turskom komandantu saopštio da je spor trebalo rješavati diplomatskim putem, a ne oružjem.

KOBNA PORUKA

Ali, crnogorski komandant je već bio donio odluku da turske trupe ne pusti nekažnjene sa crnogorske teritorije. Zato je u toku noći 30. aprila preduzeo neophodne mjere da se dobro drže strategijski najznačajnije tačke na pravcu odstupanja Husein-pašine vojske. Pri tome je naročitu pažnju poklanjao položajima što ih je držao vojvoda Petar Vukotić, kao i onima koje je posjeo crnogorski odred koji je imao zadatak da kontroliše put od Grahovca za Klobuk. 

U noći 30. aprila, mušir Ćani-paša poslao je poruku Husein-paši da napusti položaje na Grahovcu i organizuje povlačenje trupa ka Klobuku. Poruku je donio klobučki juzbaša Gavrilo Popović. Popović je ovu muširovu poruku prethodno ponio vojvodi Mirku koji je iz nje saznao pravac kojim se planiralo odstupanje Husein-pašinih trupa, ali nije znao kada će odstupanje početi.

Zbog toga je vojvoda naredio Mirku Dragišinu Mirkoviću iz Petrova dola, koji je odlično znao turski jezik, da otprati Gavrila Popovića do štaba Husein-paše. Tu je Mirković razumio da je paša izvijestio mušira da će se sa odstupanjem započeti sljedećeg jutra, u zoru.

Komentari: 27

Deki

27. 04. 2018 - 07:38

„Juriš, braćo; ko je Crnogorac za mnom, ko je junak“. Ne bi me čudilo da u Budvi postave bilborde sa ovom rečenicom. Naravno, umjesto Crnogorac da napišu srbin!
Будва

27. 04. 2018 - 09:45

А не вала, ставиће ко што ви оћете: Јуриш браћо Монтенегрини или Дукљани.
@ za budvu

27. 04. 2018 - 12:26

Ni jedan jedini gram ponosa nemas nego si zastidje porodicno rodjacko i nacionalno.Prasica je ono sto ti se ne smije dirati inace sestru majku babu sve ali prasicu nikako.U ovo vrijeme tvoja baba je PRVU BRACNU NOC PROVELA KOD TURSKE STRAZE JER JE BILA RUZNA ZA AGU.Nevjerovatno je da se narod koji je za 500 godina dva puta pokusao da zastiti ponos sprda sa slavnom istorijom mojih predaka.
Будва

27. 04. 2018 - 15:12

Славни су ти преци колико и твоја митска бића и сцене које су покуљале из тебе. Но, добар психоаналитичар би у твоме гађењу на прасицу открио да си ти онај чији преци су на Граховцу добили по пркну. Побједу на Граховцу изнијели су моји преци, као и на Вучјем Долу, али шта имам сада да машем са тим тријумфима. Уосталом и Петровићи су добро знали у кога су се уздали. Наравно, у оне који су их први дочекали као браћу када су стигли из Невесиња. Са Невесиња, дабоме, а не као твоји из Измира. Па чија је Црна Гора - твоја или моја?! Буди мене миран.
Tako je Koprivica, Sovereign,

27. 04. 2018 - 20:04

Miroslav Đukić, Stanislav... i kako se sve predstavljaš, udri kad ti se pružila prilika na ovom portalu.
Sputnjik na domaći način

27. 04. 2018 - 08:53

Ovaj novinar Čukić postade domaća verzija Miroslava Lazanjskog.
Veselin

27. 04. 2018 - 09:30

DEKI :Miloš Androv Krivokapić mi je prađed , i ne postoji dokument od ovih što ja posjedujem da se nacionalno izjasnio sem Crnogorac pa ga je zaobišao i Jovan Erdeljanovic kad je pisao onu lažnu istoriju.Nije nađeno ni u dubrovačkom bečkom i cetinjskom arhivu ,ali povremeno pokušavaju da ga upakuju kao Srbina .Izvjesni mislim da se zove Miroljub Petrovic iz Srbije je napravio emisiju o vojvodi i pominje ga kao srpskog vojvodu pa me ne bi ništa iznenadilo da na bilborde jednog dana osvane suprotno od onog što se on nacionalno izjasnio!!!!Vojvoda je bio pismen kao mladića Njegoš ga je uzeo za tjelohranitelja đe je ostao do Njegoševe smrti i bio je đak cetinjskog manastira.
XY

27. 04. 2018 - 09:53

Svaka čeast KRIVOKAPIĆU , današnji ,,CRNOGORCI,, od 2006 koji se izjasnjavavju za lične interese A sve do tada VELIKOSRBI ,,
mane

27. 04. 2018 - 09:38

Jel bilo boraca Bosnjaka , Hrvata i Albanaca u redovima crnogorske vojske? :))
Djordje

27. 04. 2018 - 12:31

Zivjele junacke Srpske Cuce.
OrjaLuka

27. 04. 2018 - 13:43

Slican obrt u boju nacinio je i Blazo Bosković na Vucjem Dolu koji ka i Krivokapić nebi za bgd ni prstom mrdnuo akamo li zivot da dok je to vazda bila cas za Montenegro
Орја Лука

27. 04. 2018 - 15:17

Таман тако, али само у твојим сновима. Његов потомак Радосав Бошковић, један од највећих слависта које је свијет видио, писао се искључиво Србином. Имао је обичај глупом човјеку да каже управо тако да је глуп, да те је могао чути за овај Montenegro, лијепо би то казао.
Orja Luka

27. 04. 2018 - 16:41

Posto se uporno forsira da su Srbi i Srbi iz Crne Gore isti narod navedi jednu slinost u obicajima kulturi umjetnosti ratovanju a ja ću ti iljadu razlicitosti a to da su Crnogorci skloni da se pterusavaju kad dođu u Beograd je tacno
Djordje

27. 04. 2018 - 19:32

Razlicitosti medju ljudima u svakoj vecoj drzavi svijeta postoje od grada do grada. Pa tako i medju Srbima u Crnoj Gori i Srbiji. Druga je stvar sto je ovaj projekat Mila Djukanovica udarijo u glavu Montenegrinima tj. Izdajicama Srpstva pa se dovijaju na sve moguce nacine da bi ucvrstili i opravdali svoj Montenegroluk negiranjem istorijske istine. Svoju istinu Montenegrini interpretiraju na svoj nacin, imaju dobre psihologe koji su profesionalno procjenili situaciju. Ali istina stoji. Cigarete su plivale Bokom devedesetih. Biznis se nastavlja projektom MONTENEGRO.
Naša država se zvala

27. 04. 2018 - 20:09

Duklja, Zeta, Crna Gora. Nikad se nije zvala Srbija. Izdajnici ove zemlje su oni koji joj žele krah, a to si ti i tvoji istomišljenici. Ko ne voli Crnogorca očina mu je.em oca.
Тото

28. 04. 2018 - 05:46

Ne bez 250 godina
Smešni Toto

28. 04. 2018 - 11:30

Ne broje se okupatori.
zlire

28. 04. 2018 - 03:40

Kako je moguce da ti srbi iz nevesinja zenice sa kosova hercegovine srbije su tamo raja i kukavice a kad dođu u Montenegro postaju vitezovi mudraci junaci soj od soja ,no vazda se potvrđuje da je srbinu kroz istoriju laz bila najveći saveznik,o kakvom Đukanoviću ti pricas pometino
Gornja Crmnica

27. 04. 2018 - 14:42

Da ne bi komandira Marka Vukanovića i njegovih 6 četa ko zna što bi se desilo na Vučjem dolu. Ono što se zna - svih 6 četa Gornjocrmničkog bataljona dobili su na četni barjak Obilića medalju. To je nezapamćen primjer u istoriji CG.
Тото

28. 04. 2018 - 05:48

A nisu dobili Tacijev pozdrav i Haradinajevu podrsku? Crmnicki je oro svaki Vatda gotov poleceri Dje srpsko.e rodu treba
Vasojević-Crnogorac

27. 04. 2018 - 20:14

Vlasi treba da upamte jednom za navijek, da su u Crnoj Gori samo Crnogorci 9 ratovali protiv Turaka!! Moguće je da su Vlasi ratovali u svoje postojbine iza Planine Karpata, ali to je njihova stvar!
Kontradiktoran

27. 04. 2018 - 23:08

Vrlo si kontradiktoran sa terminom vlasi. Jer upravo Vasojevići, Drobnjaci i dijelom Bjelopavlići imaju solidan broj vlaških gena u sebi. I naravno 2/3 Cetinjana. Inače je poznato da su Crnojevići vlaškog a ne slovenskog porijekla.
Karpati

27. 04. 2018 - 20:23

Srbi su radi pravoslavlja voljeli prepisivati poviest pravoslavni država kao naprimjer Duklje sebi. Nakon što su Turci 500 godina imali pravo prve bračne noći su nakon 25 generacija (à 20 godina) od Srba nastali 100% Turci pravoslavne vjere. Jedino sa trikom Srpske Pravoslavne Crkve da proglasiva pravoslavne Vlahe, pravoslavne Dukljane, pravoslavne Hrvate i druge radi iste religije "Srbima" su tako uspjeli smanjiti dio turske (anadolske) krvi kod Srba na danas 49%. U genetici Srba zato ima sljedeći problem. Ako se uzme genetske analize Srba iz Srbije ispadne totalno drukčiji postotci i haplotipi kao naprimjer u Bosni ili Hrvatskoj. To samo može znaćiti da se danas ne-srpski narodi uračunavaju u Srbe, a za to je u zadnjim stoljećima odgovorna Srpska Pravoslavna Crkva. Ona je hrvatskim pravoslavcima te pravoslavnim Vlasima u Hrvatskoj i Bosni tumačila da su "Srbi" i uspješno ih koristila u ratovima 1990tih protiv vlastiti država i naroda jer više nemaju tu isto nacionalnu svijest.
Karpati -1

27. 04. 2018 - 20:26

Oni se radi pravoslavlja sami sebe uračunavaju u Srbe koji su tek nastali iz Bugarske Pravoslavne Crkve, koju su je napustili u 12 stoljeću i svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu uspostavili. Srbi su radi pravoslavlja voljeli prepisivati poviest pravoslavni država kao naprimjer Duklje sebi. Nakon što su Turci 500 godina imali pravo prve bračne noći su nakon 25 generacija (à 20 godina) od Srba nastali 100% Turci pravoslavne vjere. Jedino sa trikom Srpske Pravoslavne Crkve da proglasiva pravoslavne Vlahe, pravoslavne Dukljane, pravoslavne Hrvate i druge radi iste religije "Srbima" su tako uspjeli smanjiti dio turske (anadolske) krvi kod Srba na danas 49%. U genetici Srba zato ima sljedeći problem. Ako se uzme genetske analize Srba iz Srbije ispadne totalno drukčiji postotci i haplotipi kao naprimjer u Bosni ili Hrvatskoj.
Karpati -2

27. 04. 2018 - 20:27

To samo može znaćiti da se danas ne-srpski narodi uračunavaju u Srbe, a za to je u zadnjim stoljećima odgovorna Srpska Pravoslavna Crkva. Ona je hrvatskim pravoslavcima te pravoslavnim Vlasima u Hrvatskoj i Bosni tumačila da su "Srbi" i uspješno ih koristila u ratovima 1990tih protiv vlastiti država i naroda jer više nemaju tu isto nacionalnu svijest. Oni se radi pravoslavlja sami sebe uračunavaju u Srbe koji su tek nastali iz Bugarske Pravoslavne Crkve, koju su je napustili u 12 stoljeću i svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu uspostavili.
Miljan

27. 04. 2018 - 23:21

Na stranu crnogorsko junaštvo, mene interesuje kako se zna što su pričali turci između sebe kako se piše u ovom i drugim sličnim tekstovima? Kako se znao njihov dijalog i komunikacija? Jel to slobodna procjena tekstopisca ili je bio neki špijun u turskim redovima?
Nema druge

28. 04. 2018 - 06:51

nego da mu je pričala baba - a možeš zamisliti kakva je to istorija i koji je to istoričar kod se na to poziva.
Novi komentar