Garčević smatra

Ruska propaganda na Balkanu opasnija nego u Evropi

Situacija sa ruskom propagandom na Balkanu mnogo je komplikovanija i teža nego na Zapadu, zato što ima mnogo više proruskih medija, te onih koji podliježu propagandi bez provjeravanja činjenica, smatra bivši crnogorski diplomata i ambasador u Briselu pri NATO-u i u Beču pri OEBS-u, Vesko Garčević.
Objavljeno: 25. 05. 2018 - 22:40 Promjenite veličinu teksta: A A A

Garčević, koji je od jula 2016. profesor prakse u međunarodnim odnosima na Bostonskom univerzitetu, komentarišući Zakon o nacionalnom odbrambenom aktu Sjedinjenih Američkih Država za 2019, kaže da su u tom aktu apostrofirane i ruske aktivnosti na Zapadnom Balkanu, posebno propagandne i medijske, koje, kako je navedeno, izazivaju zabrinutost kod američkih zakonodavaca.

"Što se tiče ruske propagande i njenog uticaja na Balkanu, mislim da je situacija na Balkanu čak i mnogo komplikovanija i teža nego što je to kada je u pitanju neki drugi dio Evrope, na primjer Zapadna Evropa", kazao je Garčević u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Na Forumu "2 Be secure" u Budvi saopšten je podatak Evropske unije da Rusija svake godine troši 1,4 milijarde dolara kako bi dezinformisala javnost širom svijeta.

"Logična je ova informacija koju ste podijelili o tome koliko Rusija troši na te propagandne aktivnosti. Kada je u pitanju Balkan, tu mogu da prepoznam da aktivnosti Rusije već duže vremena idu u dva pravca. Jedan je osnivanje raznih udruženja kao i podružnica poznatih ruskih medija, koji će emitovati program na našem jeziku negdje sa Balkana, odnosno najčešće iz Srbije. Samo u Srbiji, koliko je meni poznato, postoji preko 100 takvih podružnica koje su vezane za ruske medije ili za ruske kulturne grupe, čiji zadatak je upravo to, da se širi jedna vrsta propagande, odnosno lažnih informacija i fabrikovanih informacija o tome šta se dešava", naveo je Garčević.

Kada je u pitanju Balkan, kako je kazao, pored toga postoji jedna druga tendencija koju su Rusi prepoznali i koju efikasno koriste.

"To je da te informacije koje oni plasiraju na našim jezicima naši mediji zatim šire kao potpuno provjerenu, bez dodatnih provjera. Neki čak i namjerno zato što odgovara profilu medija i odgovara onome za šta se ti mediji zalažu", istakao je Garčević.

Bivši nacionalni koordinator Crne Gore za NATO kazao je da takvih medija ima i van Balkana, ali da ih nema baš u tolikom broju kao u našem regionu.

"Takve informacije praktično možete naći bilo gdje, i od štampanih mejstrim (mainstream) medija na Balkanu. Tačno je da se to dešava i u Evropi, prenose se informacije u drugim medijima, a da se provjeravaju i one se dalje interpretiraju u skladu sa onim što bi Rusija željela, da bi se predstavila istina koju Rusija želi da prezentira. Tako da mislim da je situacija dosta komplikovana i ona kao takva zahtijeva jedan mnogo agilniji pristup Zapada na Balkanu. Mnogo agilniji od ovoga što trenutno imamo, a što se može zvati zapadni pristup, ujedno tu mislim i na Ameriku i na Evropsku uniju", rekao je Garčević za RSE.

Velika obećanja EU ali bez konkretnih aktivnosti

Garčević je kazao da je nova Strategija EU za Zapadni Balkan, koja je prezentovana u februaru, probudila dosta optimizma i u jednom momentu možda pokrenula nekakav talas novog entuzijazma na Zapadnom Balkanu.

"Međutim, kako je prolazilo vrijeme, evo sada poslije tri, četiri mjeseca, imamo utisak da je taj entuzijazam splasnuo sa obje strane. Na balkanskoj strani sve više razumiju da ta velika obećanja nisu praćena konkretnim aktivnostima, a na drugoj strani, sa strane Evropske unije to je zapravo bilo ponavljanje one iste priče koju smo imali prilike da slušamo do sada samo malo bolje upakovane o tome da Balkan ima svoje mjesto u Evropi i EU, ali nije praćeno konkretnim načinom na koji EU može da bude mnogo više angažovana na Balkanu", ocijenio je Garčević.

Upitan da prokmentariše skeptičan stav mnogih zemalja o daljem proširenju EU, Garčević kaže da Unija treba da bude mnogo više angažovana kako bi zemljama Zapadnog Balkana dala podstrek da one te reforme sprovedu do kraja kako treba.

"To ne znači da treba da žrtvuje svoje standarde i principe, jer niko ne govori o tome da treba da snizi standarde kako bi primila zemlje Zapadnog Balkana. Treba da omoguće da zemljama Zapadnog Balkana bude jasno da će ako ispune te kriterijume sigurno postati članice EU. Sada je malo to zamagljeno, a i to normalno koriste drugi igrači, kao što je Rusija pa sad i Kina, koja je sve više aktivna na Balkanu i drugi, ali prije svega rekao bih ova prva", smatra Garčević.

Komentari: 0

Novi komentar