DRAGULJI ISTORIJE

Frederik Ferijer, 1876. godine: Serdar je na svom crnogorskom jeziku govorio

Na današnji dan, 14. juna 1924. umro je švajcarski ljekar Frederik Ferijer (Frédéric Ferrière). Rođen je u Ženevi, 9. decembra 1848. godine. 
Objavljeno: 14. 06. 2018 - 11:27 Promjenite veličinu teksta: A A A

Dr Ferijer je u Crnoj Gori boravio 1876. i dok je bio u njoj vodio je dnevnik. Taj dnevnik o njegovom boravku u Crnoj Gori objavio je CID iz Podgorice, 2007. godine, pod naslovom "Dr Frederik Ferijer: Crna Gora". 

Prevod je uradio Božidar Bojović a knjigu je priredio dr Slobodan Nikčević koji je i predgovor napisao. O Ferijeru dr Nikčević između ostaloga piše:

"U januaru 2006. navršilo se 130 godina od boravka u Crnoj Gori doktora medicine Frederika Ferijera (Frédéric Ferrière). On je zajedno sa apotekarom Šarlom Gecom (Charles Goetz), bio član misije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve, koju je predvodio Alojz Humbert (Alois Humbert), profesor prirodnih nauka. Razlog njihovog dolaska u Crnu Goru bila je pomoć u organizovanju crnogorskog Crvenog krsta i zbrinjavanju ranjenika i izbjeglica iz Hercegovine, koji su, bježeći ispred turske vojske, nalazili utočište u Crnoj Gori. Hercegovački ustanak, koji je počeo 27. juna 1875. godine, bio je izraz iskonskih težnji naroda u Hercegovini za oslobođenje od viševjekovnog turskog ropstva. Politička, organizaciona i vojna uloga Crne Gore u ovom ustanku iscrpno je i višestruko obrađena u našoj istoriografiji. Međutim, manje su isticani natčovječanski napori siromašne, ratom iz 1862. godine iscrpljene Crne Gore, da 1875-78. zbrine 62496 hercegovačkih izbjeglica, 6513 crnogorskih i hercegovačkih ranjenika, oko 12000 bolesnika, 11331 zarobljenog Turčina i ukaže pomoć porodicama 3096 poginulih boraca. Pojedina svjedočanstva o tim pregnućima i bezgraničnom humanizmu ostala su do naših dana manje poznata ili nepoznata široj javnosti. Ovo svjedočenje - dnevnik dr F. Ferijera - do sada u cjelini nije objavljivano kod nas. Blagodareći razumijevanju i ljubaznosti direktora Instituta "Anri Dinan" (Henri Dunant) u Ženevi, Crveni krst Crne Gore dobio je, na molbu tadašnjeg predsjednika Jugoslovenskog Crvenog krsta, primarijusa dr Božidara Raspopovića, fotokopiju rukopisa dnevnika, koji je sa francuskog preveo B. Bojović." (str 7 i 8)

Dan 30. januar 1876. dr Ferijer je ovako opisao:

"Nedjelja, 30. januar 1876.

hercegovacki-zbjegNa ručak pozvasmo načelnika i komandira. Ovom prilikom sa zadovoljstvom smo konstatovali da je naš tumač Đorđije Martinović mnogo interesantniji od momčića koga smo imali do sada. On je sin Martinovića koji je bio zajedno sa Mirkom Petrovićem za vrijeme borbi u Ostrogu. Poslije ručka posjeti nas serdar Šogo Nikolić, ostroški junak o kojem sam govorio prije nekoliko dana. Pošto je proveo na Cetinju nekoliko godina kao senator, povukao se u svoju rodnu Župu, gdje, kažu, ima veliki uticaj u ovom narodu, koji je nedavno prisajedinjen Crnoj Gori i sa kojim se teško izlazi na kraj. 

Serdar je sedamdesetih godina, ali izgleda kao da nema više od pedeset. Nije mnogo visok, ali je građen kao Herkul, oči su mu potpuno plave i imponuje njegov izgled savršeno skladnog čovjeka. 

Na njemu je odijelo starih Crnogoraca: zelena dolama, crveni prsluk sa porubom, plave pantalone i srebrne toke. Krase ga pet ordena i Viteški krst (Danilovog reda). Serdar je izvanredan čovjek i ima neku srdačnost u znatno većoj mjeri od negovih zemljaka. 

Pio je u zdravlje naših porodica - naših očeva, majki, braće i sestara. On je prvi Crnogorac koji nam je tako nazdravljao. Pitao nas je da li smo oženjeni. Na naš negativan odgovor, popi u zdravlje naših izabranica i svakom poželje po tri sina i jednu kćerku. Bio je veseo, a njegovo lijepo lice sijalo je od zadovoljstva. Poslije se zabavljao tako što nas je nosio obojicu, uzduž i poprijeko sobe, kao da bijasmo djeca. Čak je htio još i učitelja da nakrkači, ali ja sam se usudio da mu autoritetom ljekara to zabranim. Uistinu sam se plašio srčane kapi. Svakog momenta nas je ljubio i na svom crnogorskom jeziku govorio: "Kada biste mogli otvoriti moje srce, tamo biste se našli."

U toku popodneva Gec mu je pravio društvo, jer sam ja morao da napravim vizitu. Ostao je poslije 5 sati. "Vi ste došli - kaže nam pri polasku - da spasavate našu zemlju od nedaća, ja sam neuk i umijem samo da ratujem, pa ako vašoj zemlji bude potrebna pomoć, doći ću da se bijem za nu." (str 83 i 84)

Komentari: 27

Теша

14. 06. 2018 - 11:48

Није смео да стави српски језик, јер се плашио од Турака, Турци су на помен српског имена добијали паничан страх, а где је страх ту се ваде и кубуре, опрезан био лекар.
Drug

14. 06. 2018 - 12:42

Ne lupaj gluposti. Srbima smeta više Crnogorsko ime nego Tursko ropstvo.
Ljubitelj tutuša

14. 06. 2018 - 12:43

Pred Turcima su se Servi, iz milošte u Turskoj državi Srbiji zvani rajatini, hvatali za učkur i driješili gaće, moj Ćešo, ne ćešio se. Kubure nijesu pasali jer ih nijesu znali ni upotrijebiti. Barut nijesu smjeli imat da se ne bu uždili... zato nijesu ni smjeli zapalit ni čibuk duvana u tadašnji Biograd; morali su se strpljet da izađu na Palilulu. Toliko o tome, Servoslave...
sto posto

14. 06. 2018 - 16:02

Zato je Biograd oslobođen prije Podgorice...e ako si želio da pokažeš kolko si glup uspio si u tome...kako i mnogo puta do sada...nadam se da će te tvoja zloba izjest..i zaslužio si
Servijaner

14. 06. 2018 - 13:35

Servijaneri su Turke 500 godina udarali nosem u pesnicu. Zbog toga Turci napune hlačice od straha kad im pomeneš Servijanera.
@

14. 06. 2018 - 13:52

Iako samo provociras Teso ipak treba da imas u vidu da si upravo ti proizvod PRAVA PRVE BRACNE NOCI.koji su Turci od straha prihvatili i spremali SRPKINJE za zivot sa junakom SRBINOM.Strah je cudo i ja ne vidim zasto bi to turci radili osim zbog straha.
sto posto

14. 06. 2018 - 16:05

Citat iz Đekne,,Milijana da budeš čestita poštena ,stub kuće a đed Miladin veli-PUŠTI TO DIJETE SVE STE VI BILE POŠTENE A VIĐI CIJELO SELO SVI NALIKUJEMO JEDAN NA DRUGOGA...pošteno reče čoek
nenad mne

14. 06. 2018 - 13:52

I tako 500 godina!
Eh da nije mitova

14. 06. 2018 - 19:07

Ne zaboravite da je 80% Crne Gore takođe bio 500 godina pod turskom čizmom. Ostatak je bio višestruko paljen i silovan dok su junaci bili po brdima. Takođe koliko mi je poznato samo u CG još postoje turski izrazi za srezove i oblasti.
Mišo

14. 06. 2018 - 14:03

Turci su se najviše plašili Miloša Obilića, 9 Jugovića i Kraljevića Marka, a u II svetskom ratu, Nemci i Italijani su se najviše plašili četnika.
@

14. 06. 2018 - 15:06

I KOSOVKE DEVOJKE SU SE PLASILI I VILE RAVIOJLE HA HA HA
gospod bog

14. 06. 2018 - 16:06

Griješiš najviše su se plašili tvoje babe da i ne zarazi!!!!!!
@

14. 06. 2018 - 19:40

A NEEEEEEEEEEE JA SAM CRNOGORAC A NE SRBIN!
ne di

14. 06. 2018 - 15:46

pr.
Sedar Šogo

14. 06. 2018 - 13:49

Bio je sa doktorom i apotekarem i jedan sanitet Srbin. Kad ih je Šogo nosio po sobi, pošto su mu obije ruke bile zauzete Srbina je nataka' na onu rabotu.
Mišo

14. 06. 2018 - 15:41

Nisi dobro zapamtio. Pitaju Srbina i Crnogorca koliko koji maksimum lubenica može da ponese. Srbin kaže 3, dve pod miške i jednu natakne. Crnogorac kaže 5. Eeeeeee, kako pet, preteruješ - kažu prisutni, dok će Crnogorac, lako, dve pod miške i Srbina na .......
sto posto

14. 06. 2018 - 15:59

Koliko vidim tvoja sestra nema ništa protiv Srba čak naprotiv
Станислав

14. 06. 2018 - 14:04

Па читајте цг новине из те године па да видимо који је језик у ЦГ. Испаде да странац боље зна од домородаца,старосједилаца,хахаха...Или се забунио не познавајући народа,државе и језика па је написао цг или није ни написао,па је тако,фалсидиковано преведено,јер не видим оригинал. У оба случаја нема ништа оц цг језика у историји па ни тада! Холечег је описао како је један Чег варалица скупљао помоћ за цг и говорио да говори на цг језику,а он га је изобличио да су Цгци Срби и да говоре на србском.стр 200.ЦГ у миру,Јосеф Холечек.
Станислав

14. 06. 2018 - 14:53

исти аутор на 125 стр на Острогу је био и пише:усљед нашег оскудног знања СРПСКОГ ЈЕЗИКА тешко смо се споразумјевали...
ماركو كرالييفيتش

14. 06. 2018 - 16:21

Kaže li đe autor da su Crnogorci Srbi?
Станислав

14. 06. 2018 - 16:37

Нисам прочитао цијелу књигу па не знам да ти кажем,али Холечек који је доста дуже боравио међу Цгцима то каже! То кажу и сами Цгци тадашњи.
Станислав

14. 06. 2018 - 15:05

аутор на 36 стр дневника спомиње славенски језик јер зна гдје иде,у славенски земљу,на 84 стр цгски,док још није добро упознао стање,јер тај цгски језик приписује сердару из Жупе НК која се прије пар година присајединила цг,а тада нема цг језика ни на Цетињу,још мање код њега..а касније је научио којим се језиком ту говори па на 125 стр на Острогу помиње српски језик...дакле то се зове напредак и учење,а оно цг језик грешком,јер тада топга једноставно нема!
Slobodasn Gluščević

14. 06. 2018 - 19:48

Stanislave je li tada Vuk Stevanović Jovanović Bandulin (Karadžić) već nametnu Srbima jezik koji su im smislili Austrijanci?
Stanislav......

15. 06. 2018 - 08:24

Dubrovčanin Anselmo Bandurij 1712 Konavljanina pripisuje srbski jezik kao i Dubrovčani sami sebi u bezbroj dokumenata,a i Sava Petrović Dubrovčanima piše kao Srbin Srbima,srbskoj gospodi na srbskim jeziku.Sve prije bečkog špijuna Vuka.
Laži lažo

14. 06. 2018 - 18:57

Nijeste obavijestili ćosu da je tzv cg jezik nastao prije cirka jednu deceniju. U ovom periodu o kome piše u CG se priča, piše i pominje isključivo srpski jezik i to među svim crnogorskim narodima osim albanskog. Piskarajte malo o tome poštovani ćoso.
Jahi

14. 06. 2018 - 19:08

Ne zaboravite da je 80% Crne Gore takođe bio 500 godina pod turskom čizmom. Ostatak je bio višestruko paljen i silovan dok su junaci bili po brdima. Takođe koliko mi je poznato samo u CG još postoje turski izrazi za srezove i oblasti.
Dragan

14. 06. 2018 - 20:38

Meni se sve čini da je Srbima malo Srbija. Imaju Vojvodinu koja prije 1918 nikad nije bila srpska. Izgubili su Kosovo zato sto su jurišali preko tastature.. a najveća žal i neprolazna rana im je Crna Gora. Ne zbog naroda, jer su davno pokazali koliko nas cijene kako god se zvali, već zbog teritorije i mora. I njihov cilj je da nas svedu na teritoriju, da se istorija prekroji, sloj bajke sloj laži..poslusnima privilegije i udri po CG.. a lokalni mislioci u službi veliko srpske hegemonije i klerofašizma.
Novi komentar