Ognjenka Lakićević: U džemperu detektivke

Koliko može biti skromna pjesnikinja koja nas ubjeđuje da je ona „jedna od onih koji ne umeju da ne pogreše“?
Objavljeno: 06. 07. 2018 - 14:16 Promjenite veličinu teksta: A A A

U poeziji Ognjenke Lakićević, vokalistkinje beogradskog Autoparka, onaj prvi utisak koji vas ubijedi da se radi o nečemu do kosti ogoljenom, najčešće je uslovljen impresijom da su ti stihovi u potpunoj rezonanci sa njenim javnim nastupima. Ta stidljivost istovremeno je i njen štit i trn okrenut prema svijetu. Tako teška, neizlječiva introspekcija lako postaje snaga dok se osjeća revolucionarno, „nešto bi veliko / da uradi“.

Ipak, dok govori o svijetu fascinacija, emotivnom prostoru koji ju je izgradio kao ličnost, lako je osjetiti da su sve lične kočnice konačno netaknute. I tada je lako zamisliti, da dok Ognjenka ispisuje „pismo / sa citatima ramonsa / osnove upoznavanja“, ili se miješa „s ulicom, vazduhom, / s jaknama prolaznika / s prljavom vodom / s kalenića koja otiče u okolne slivnike“ - u slušalicama treperi upravo Morisijeva „Late Night, Maudlin Street“ sa prve solo ploče „Viva Hate“.

I da je baš to ono „ispod levog plućnog krila / dublje ulubljenje“, koje se lomi, mrvi niz ulice njenih gradova i šapuće: „moramo dalje“...

02-ognjenka

FILM

Film koji Vas čini srećnim?

- „It's A Wonderful Life“ Frenka Kapre, očigledan odgovor. Ili svaki film gde pravda pobedi. Ali, i svaki film koji mi se svidi me usreći – samo jer me oplemeni. „Let iznad kukavičjeg gnezda“ ili „Čovek slon“, to nisu filmovi posle kojih ste srećni, naprotiv. Ali, nekako, srećni ste što vas je dodirnula lepota te umetnosti, jer ste bar malo bolji čovek nego dva sata pre toga.

Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera?

- Obično nemam tako negativne reakcije na išta iz oblasti umetnosti, kao, samo prekinem, ali recimo da ne volim većinu filmova Larsa fon Trira. Ne volim kad osetim da se neko iživljava. Svakako, bolje to da radi na filmu, nego u realnosti, ali naučila sam lekciju, nadam se, pa ga neću više gledati.

Generalno, koliko ne volim imbecilne akcione filmove pravljene samo za zabavu, toliko ne volim apstraktna hipsterska umetničarenja bez ikakvog smisla i ono gde scena traje šest sati, a ništa se ne dešava.

Film koji uopšte nijeste skapirali?

- Načelno obično skontam koja je kao neka poenta, ali ako je preapstraktno i premetaforično, obično se smorim. Neki od poslednjih koji su me smorili su možda bili „Mother!“ i „A Ghost Story“. Ja sam ipak veliki fan zlatnog veka Holivuda i filmovi iz tog perioda su mi najbolji, razumljivi a pametni. I, što je najvažnije, ne guše.

03-ognjenka

Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?

- Uh. Mislim da jedno duže vreme neću imati stomaka za regionalne priče. Previše su bliske i mučne.

Omiljeni filmski rivali?

- Pojedinci iz Peanuts ekipe, pošto tu nema pravog rivaliteta.

Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom?

- Ne volim scene sa životinjama. Kad sam bila mala, strašno bih plakala kada u filmovima ili knjigama postoje scene gde se nešto loše dešava životinjama, a plakala sam i od sreće kad se posle peripetija sve reši. A kad sam malo odrasla, shvatila sam da su, iza toga što životinja nešto uradi što je nama zanimljivo ili slatko, stajali sati i sati ne baš prijatnih dresura, često veoma surove metode. Sada to jeste humanije, ali nekako volim da životinje budu pošteđene nečega u čemu zapravo ne znamo da li bi želele da učestvuju naše zabave radi. Jasno je da bih cirkuse zabranila.

Posebno drag citat iz domaćeg filma?

- „Higijenski optimizam“ i „Tuga kao takva“ iz „Majstori, majstori“. Kakvo remek-delo od filma. I neke fore iz „Dečko koji obećava“ i „Kako je propao rokenrol“.

Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije?

- Uopšte ne mogu da se setim.

Prvi film koji ste gledali u bioskopu?

- Mama me je stalno vodila da gledamo neke crtane, a prvi put kada sam otišla svesna i sama, sa drugarima iz odeljenja u osnovnoj školi, mislim da sam gledala „Ajkulu 3D“.

Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?

- Muzika iz serije „My So Called Life“ i filma „The Singles“.

Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?

- Obično uvek u Kaliforniju, zbog vremena. Mislim, kliše je, ali ko nije poželeo bar u nekom periodu da živi u Kaliforniji. To je kao da ne voliš sladoled.

S druge strane, verovatno najveće ludilo u meni izazivaju britanski i škotski krajolici. Preznojavam se koliko im zavidim. Serija „Midsomer Murders“. Plače mi se od uzbuđenja.

Preselila bih se – ali na vikend – u Tvin Piks, samo kad bih znala šta je tačno to. Posle ove poslednje sezone tek ništa ne znam.

Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće?

- Nemam uopšte želju da izlazim sa ljudima čijem se radu divim osim ako mi već uveliko nisu prijatelji.

Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?

- Uh. Samo zamišljam koliko bi mogao da ima dodatne inspiracije za eksplicitno nasilje koje prati njegove filmove i nije mi dobro.

 

MUZIKA

Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?

- Svaka pesma koju volim podseća me na nekoga koga volim. Na primer, „Here“ benda Pavement podseća me na mamu. Ona je mnogo volela tu pesmu.

Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?

- „Where's My Mind“ od Pixies, predvidivo. Mada, Morisijeva „Earth is the Loneliest Planet of All“ ima najviše smisla.

Pjesma koja je himna slobode/hedonizma?

- „Too Young“ francuskog benda Phoenix.

Jedna od najljepših pjesma sa imenom u nazivu?

- „Goodbye Lucile“ grupe Prefab Sprout. Predivna pesma. Posebno zanimljivo je to što se u tekstu to ime uopšte ne pominje, već počinje stihovima „Johnny Johnny Johnny“. Kasnije se pominje još jedno ime, ali ne ovo iz naziva, već engleske glumice Hayley Mills. Pada mi na pamet još pesama, ali pomenuću samo još dve: „Velouria“ (Pixies) i „William, It was Really Nothing“ (The Smiths).

Vaša pjesma za karaoke?

- „Don't Dream It's Over“. Preambiciozno, znam, ali ne kao da sam izabrala The Queen. Kako bih volela da me neko pozove na neke karaoke, ali izgleda da se družim sa prekul ljudima koji se nikad ne bi usudili da idu na to i da se ponižavaju.

Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?

- Morisi, to je bar lako. Neki Ghibli, verovatno.

Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?

- Uglavnom ne razmišljam o tome, niti bih u javnosti prozivala ljude zbog umetnosti. Zna se ko su pravi neprijatelji, oni koji utiču na tvoj život svojim odlukama, e njih bi trebalo prozivati. Ovi me samo ne zanimaju, pa makar ih ceo svet obožavao, nije da je retka pojava.

Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?

- Pa žao mi je zbog svakog ko umre mlad, a to je pre neke 75. godine. Samoubistva su mi posebno tužna jer razumem da nisu imali više kuda. Nadam se da će Morisi doživeti duboku starost.

Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?

- Pa ima ih... To je valjda nešto kao guilty pleasure, s tim što nemam taj deo sa krivicom. Recimo, Modern Talking. Čak ne mislim da su pesme loše, koliko su trešaste.

Poster koje muzičke zvijezde ste držali okačen na zidu u srednjoj školi?

- Nikad nisam kačila postere zvezda. Imala sam samo kalendar sa Morisijem koji sam, neverovatno ali istinito, kupila u Beogradu.

Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?

- Ne bi bilo loše uopšte, ali ipak mislim da neće.

TV

Serija idealna za kišni vikend?

- Britanske krimi serije. „Midsomer Murders“, „Vera“.

Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?

- „Grizli Adams“, „Šerlok Holms“.

Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?

- „My So-Called Life“.

Serija koju nikada nijeste završili?

- „Lost“.

Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu?

- „Sex and the City“. Genijalna, pametna, duhovita serija koja je poslednjom epizodom, u želji da udovolji publici, pljunula po svemu za šta se zalagala od početka.

Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?

- Džemper detektivke iz danske serije „Ubistvo“. Mada su mnogo veće čežnje bile na temu zaljubljenosti u Šerloka Holmsa (Džeremi Bret), zbog genijalnosti, manira, etike i lepote. Isto važi i za glavnog junaka „Grizlija Adamsa“, jer kako se ne zaljubiti u nekoga ko je toliko topao, human, opušten i pritom ima medveda najboljeg prijatelja.

Najdraži par iz serije?

- Šerlok Holms i doktor Votson.

Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?

- Detektivske serije isključivo. I eventualno nešto ako je pored mora/okeana, i ako se maze životinje. Tu ne pitam mnogo za posao.

Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija?

- Nikad nisam navijala u tučama, čak ni u šali. S. STAMENIĆ

 

FOTO: Sonja Leković

Komentari: 0

Novi komentar