Gostujući na TV E osvajači brojnih medalja u džudou sa domaćih i svjetskih takmičenja, sestra i dva brata, Tamara, Nikola i Nebojša Gardšević, kazali su kako je najljepši osjećaj nakon osvojene medalje slušati himnu svoje zemlje.
“Kada osvajite zlato, popenete se na postolje i slušate himnu. Meni najljepši trenutak u sportu je slušanje himne Crne Gore. To je jednostavno neopisiv osjećaj, ne može se objasniti riječima, treba ga doživiti”, kazala je Tamara.
Međutim, kažu da pored ponosa koji se osjeti kad osvoje medalju, ipak zaboli nekad nedostatak pomoći države i Saveza.
“Budi nekad negativne emocije ali reći ću samo jedno, moje mišljenje je da tog momenta treba da se zacrvene oni koji vode taj sport. Dokle god bude išlo više delegata nego takmičara na ozbiljna takmičenja, gran prijevima, grand slamovima, siguran sam da će za rezultat trebati još dosta vremena”, kazao je Nikola.
Iz porodice Gardašević, iako su izuzetno uspješni džudisti, kazali su da nemaju podršku ni od Crnogorskog olimpijskog komiteta, ni od opštine Nikšić, ni od Ministarstva sporta, ni od Judo-saveza.
“To su neke jako ružne stvari. Sve što radimo, gdje god idemo, idemo o svom trošku. Naravno, koliko smo mogli. Mi smo se trudili, išli, pravili rezultate. Međutim, zadnje dvije godine najveću zahvalnost brat, sestra i ja ali da kažem konkretno ja, pošto sam možda najviše putovao i radio takmičenja, zahvaljujemo gospodinu Ranku Uboviću, bez čije podrške, vjerujte mi, sigurno se ne bih bavio profesionalno ovim sportom. I tada sam napomenuo i rekao, dokle god budem imao podršku od tog čovjeka, ja ću se baviti pprofesionalo sportom i sebe davati maksimalno. Momenta kada to prestane, sigurn sam da će prestati i profesionalna karijera”, jasan je stariji od braće Gardašević.
Bez obzira što izostaje podrška, čak se i dešavalo da na takmičenjima nemaju fizioterapeuta, oni dobijaju na tatamiju borce koji dolaze iz zemalja kojima su njihovi savezi sve obezbijedili.
“Nama je dosta što se moramo pojaviti na samo borilištu, da ne pričamo o treninzima koji su izuzetno teški, i fizički i psihički, i pripremama koji zahtijevaju ogromna finansijska sredstva. Džudo je jako skup sport.Tu postoje gran slamovi, gran prijevi, olimpijski kampovi, koje smo mi, ajde da kažem, zaboravili, koliko već na njima nismo učestvovali.Apelujem ovim putem na institucije, apelujem na Džudo savez. Sljedeće godine najveći sportski događaj u Crnoj Gori je prvenstvo Evrope u Podgorici, u džudou. Smatram da je glavni cilj džudo Saveza da se posveti seniorskoj ekipi džudista. Jer to je jedina ekipa koja može da se nada nekom rezultatu na tom prvenstvu. Koliko je bitna sama organizacija, mislim da je najbitnije napraviti rezultat na tom prvenstvu”, poručio je Nebojša.
Nikola je kazao da sa nestrpljenjem čeka Evropsko prvenstvo u Podgorici i da se naporno priprema.
“Najviše bih volio, konkretno na prvenstvu Evrope u Podgorici, da napravim rezultat, ne zbog moje egzistencije, nego zbog nečega što sam radio, uložio trud i rad posljednjih 20 godina, da to dođe na neku naplatu. Još u svojoj državi, pred svojom publikom”, zaključio je Nikola.
