(Za Portal Analitika iz Beograda)
Višednevna drama je konačno razrešena: Ivica Dačić je novi mandatar Vlade Srbije i socijalisti su, nakon oktobra 2000. godine, ponovo su zaposeli vrh izvršne vlasti!.
Mnogo je različitih odgovora na brojna pitanja šta se dogodilo pa je Demokratska stranka otišla u opoziciju posle 12 godina vladavine i čime su se stranke rukovodile kada su se dogovarale oko podrške novoj Vladi Srbije. Jedno je sigurno: prilikom dogovora o formiranju nove srpskve vlade političari su se najmanje rukovodili porukama biračkog tela, a više lokalnim, stranačkim apetitima.Reagovanja na prvu loptu: Reakcije na novopečenu koaliciju SNS–SPS izrečene u tvrdnjama: "Sahrana 5. oktobra", "Reanimacija crveno – crne koalicije", "Povratak retrogradno- nacionalističkih i Miloševićevih snaga", "Mali Sloba se vraća" tačno opisuju stranke nove vladajuće koalicije onakvim kakve su one bile pre 12 godina.
Ipak, stvari su se promenile; Ivica Dačić jeste bio Miloševićev čovek ali mu ne pada na pamet da se vraća na politiku Slobodana Miloševića. I Toma Nikolić, nekadašnji poverljivi čovek Vojislava Šešelja, nema namjeru nastaviti putem nekadašnjih radikala.
Socijalste je u politički život vratila upravo Demokratska stranka Borisa Tadića jer ih je pre četiri godine pozvala u Vladu. Osim toga, DS se nije bunila kada je Srpska napredna stranka postala parlamentarna - ne tako što je osvojila glasove na izborima - već su se u parlamentu prosto otcepili od radikala i tako napravili sopstveni poslanički klub.
Različita iskustva: Posle svega toga predsednik DS-a Boris Tadić tvrdi da Dačiću nikada ne bi ponudio da bude premijer, svesno “zaboravljajući” da su njih dvojica – bezuspešno pregovarali mesec i po dana o novoj vladi!
Kako god, sad su pregovori završeni; Nikolić je Dačiću ukazao poverenje da sastavi novu vladu, dok će Tadić i njegovi stranački baroni – u opoziciju.
Onima koji će napraviti novu vladu političko iskustvo sigurno ne manjka, što su pokazali i majskim izbornim rezultatom. SPS je udvostručio broj poslanika u odnosu na 2008. godinu, dok je SNS prvi put izašao na izbore i osvojio najviše mesta u parlamentu - 73 od 250 poslanika. Dakle, iskustvo je zakazalo kod Tadića, a kada se radi o znanju sasvim je jasno da ga je najmanje bilo u Cvetkovićevoj vladi koja je zemlju dovela na ivicu bankrota.Podrška iz Evrope: Nova Vlada Srbije čini se da u startu više podrške ima u samoj EU nego u Srbiji!
Sve ocene koje su dolazile od domaćih tumača političke scene da SPS i SNS nemaju dobre kontakte u EU pale su u vodu onog momenta kada su Tadiću iz EU stizale poruke da bi za Srbiju bila dobra široka koalicija DS–SNS. Ne treba zaboraviti da je Nikolić još u toku predizborne kampanje govorio da kosovske pregovore treba da vodi premijer ili predsednik države, da bi isti taj stav ponovili čelnici EU protekle sedmice. Iluzorno je tvrditi da je Nikolić sam - na svoju ruku - izrekao takav stav, tim pre što je prva čestitka za njegovu izbornu pobedu bila okačena na sajtu Evropske komisije nekoliko sati pre nego što su birališta u Srbiji bila zatvorena. Rečeno je – greškom, ali da li je zaista to i bila?
Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić, sigurno svestan da mu nedostaje proevropskog imidža, prvu posetu inostranstvu u svojstvu šefa države učinio je upravo – Briselu, a tamo je primljen kod troje najviših funkcionera EU – predsednika Saveta Hermana van Rompeja, predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza i šefice diplomatije Ketrin Ešton.Ohrabrenje potencijalnom premijeru i njegovom kabinetu stigla su i od ambasadora zemalja EU u Srbiji. "O vladi će se suditi na osnovu onoga šta bude učinila", rekao je ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio, dok je ambasadorka Danske Mete Kjuel Nilsen izrazila očekivanje da će nova vlada biti dobar partner EU i da će nastaviti veomam blisku i pozitivnu saradnju sa njom.
(Ne)velika očekivanja: Treći koalicioni partner u novoj izvršnoj vlasti - Mlađan Dinkić - prilikom prošlonedeljne posete Briselu posle sastanka sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, rekao je da je Evropska komisija spremna da sarađuje sa novim mandatarom i novom vladom, kao i da nema novih uslova za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU.
-Ti uslovi su odavno definisani i objavljeni u decembru, odlukom Evropskog saveta, rekao je Dinkić.
Ono što najviše nedostaje budućoj vladi svakako je uverljivost da će zaista održati Srbiju na evropskom putu, odnosno da je neće vratiti unazad. Taj hendikep potiče od veoma lošeg imidža, koje dve vodeće partije u koaliciji – SNS i SPS nose još iz 90-tih. Svoju evropsku opredeljenost će, svakako, najupornije morati da dokazuju onima, koji su najviše i trpeli tokom 90-tih, kada su vladale Srbijom – sopstvenim građanima koji žele u Evropu i susedima, koji su takodje trpeli posledice vladavine Miloševića i njegovih saveznika.
Teški zadaci: Izvesno je da će pred novu vladu odmah biti ispostavljeni zahtevi da se u odnosima sa Kosovom učini proboj. Već se uveliko pominju politički - a ne tehnički kao do sada - razgovori Beograda i Prištine. Pominje se i to da će Beograd morati vrlo uverljivo da sprovede ono što je dogovoreno u proteklih godinu dana u takozvanim tehničkim pregovorima.
Moguće je da će od Srbije i Kosova biti zatraženo da otvore neku vrstu predstavništava na drugoj strani, kao i to da se očekuje sastanak na samom vrhu (dvoje predsednika), kao simbolički gest otopljavanja odnosa. Najveći problem će za novu vladu svakako biti ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova, što je od vlasti Srbije zatražila nemačka kancelarka Angela Merkel pre gotovo godinu dana.
Šta se promenilo: Buduća vlada Srbije razlikovaće se od dosadašnje samo u jednom partneru – umesto Tadićevog DS-a u vladi će biti Nikolićev SNS, a ostali partneri su isti. Ta promena može biti, međutim, ključna, ukoliko SNS ne bude praktičnim koracima dokazao svoju deklarativnu privrženost evropskim vrednostima. Okolnosti joj u tome idu na ruku.
Srbija se danas, ipak, umnogome razlikuje od Srbije od pre 12 godina. Postala je kandidat za članstvo u EU, preuzela je obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uspostavila je brojne formalne veze sa zemljama u susedstvu i to u velikoj meri odredjuje okvir za delovanje i buduće vlade.
Čini se da bi bila potrebna velika destrukcija nove vlade pa da se zemlja vrati sa koloseka koji je uspostavljen, bez obzira na to što su prilikom inauguracije Nikolića stizale poruke opreza iz susedstva. Destrukciju takvog obima teško je očekivati od iskusnih političara poput Nikolića i Dačića, koji se tim poslom bave više od 20 godina i za to vreme su izoštrili osnovni nagon političara – da osvoje vlast ili da ostanu na vlasti.
Nova opozicija: Nema sumnje da će im u tome "pomoći" opozicija, oličena u jakim i u parlamentu brojnim proevropskim strankama – Tadićevom DS-om i Jovanovićevim LDP-om. Demokratska stranka će vreme u opoziciji morati da iskoristi za vlastito kadrovsko prestrojavanje i biće intersantno u danima koji slede videti što će se sve dešavati u Tadićevoj partiji koja sada treba da se odrekne svih privilegija vlasti. U tom smislu, Čedomiru Jovanoviću će biti lakša pozicija: njegova stranka nije bila u vlasti.
Ovi gubitnici na izborima svakako će iskoristiti svoj opozicioni mandat da dokažu da su stranke na vlasti slabiji "Evropljani" i u tome će tražiti svoju šansu na nekim budućim izborima. Taj pritisak u parlamentu, u medijima i uopšte u javnosti neće ostavljati mnogo prostora strankama na vlasti da razmišljaju o eventualnoj promeni kursa.
Tko se dolazi do svojevrsnog paradoksa: u ovakvom, novom, rasporedu snaga na političkoj sceni, demokratija u Srbiji možda ima šansu za brži razvoj nego što je to imala do sada u monopolističkom ambijentu DS-ove vladavine na svim nivoima.
Violeta CVEJIĆ
