Države regiona - Zapadnog Balkana, takođe, bilježe slabije performanse od očekivanih. Visoka izloženost i tijesna ekonomska povezanost Zapadnog Balkana sa širim okruženjem Evropske unije (oko 75 odsto robne razmjene, bankarski sektor čiji su vlasnici dominantno banke iz Evropske unije i značajne investicije iz evropskih zemalja) čine ovaj region vrlo osjetljivim na negativna kretanja u Eurozoni i opštem međunarodnom okruženju. Svi rizici kojima su Crna Gora i region Zapadnog Balkana bili izloženi tokom 2012. godine su se, u većoj ili manjoj mjeri, materijalizovali kroz: manje dostupne kredite; niže investicije; smanjenje izvoza i pogoršanje uslova finansiranja.
I naredne godine pratiće rizik i neizvjesnost: Nekonsolidovan bankarski sektor, usporavanje Kine i značajni fiskalni izazovi u SAD i Evropi podrivaju izglede za značajnije poboljšanje u srednjoročnom periodu. Evropska komisija je, za sljedeću godinu, projektovala slab rast država Evropske unije i Eurozone, dok će ekonomije periferije ostati u dubokoj recesiji. Projekcije Evropske komisije predviđaju niske stope rasta država regiona, dok su za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju projektovane negativne stope rasta.
Dostignuća i izazovi ekonomske politike: Objavljivanje podataka i projekcija ekonomskog rasta u Crnoj Gori izazvalo je brojne komentare - od priznanja i pohvala sa važnih međunarodnih adresa do nepovjerenja u tačnost statistike i mogućnost crnogorske ekonomije da bude dinamičnija. Nesporna je činjenica da je crnogorska ekonomija u 2011. rasla brže od većine evropskih, kao što je nesporno da, po prvi put objavljeni, kvartalni podaci o kretanju BDP-a upozoravaju da je obnovljeni rast nestabilan i ranjiv.
Realnim ekonomskim rastom u Crnoj Gori koji je 2011. godine iznosio 3,2 odsto, zajedno sa rastom od 2,5 odsto iz 2010. godine, kompenzovan je pad iz 2009. godine. Tako je, nakon dvije godine, ekonomska aktivnost, u realnim veličinama, premašila predkrizni nivo, a prema izvještaju MMF-a, Crna Gora je jedna od država u Evropi sa nominalno najbržim oporavkom.
Pri tome je važno imati u vidu dostignuća ekonomske politike u prošlom periodu koja definišu sadašnji kontekst za budući privredni rast. Prvo, mnogo veće i jače privrede od crnogorske u Evropi su u ozbiljnoj recesiji i teškoćama. Mi smo ovakve probleme uspjeli da amortizujemo, prije svega stabilizacijom bankarskog sistema, značajnom fiskalnom konsolidacijom i strukturnim reformama sprovedenim u prethodne tri godine. Kao rezultat toga, Crna Gora primenjuje značajno fiskalno prilagođavanje sa ciljem da obezbijedi budžetske viškove i fiskalne rezerve na srednji rok, što bi dalje poboljšalo njen rejting, pristup spoljnjem kapitalu i uslove njegovog dobijanja.
Crna Gora je i aktivan partner međunarodnih finansijskih institucija, ima pristup spoljnjem finansiranju i uredno servisira svoje eksterne obaveze. Ove godine otvorili smo formalan proces pregovora za članstvo u EU i postali članica Svjetske trgovinske organizacije. Naše reforme se prepoznaju u regionu i od strane međunarodnih analitičkih agencija. U novom Doing Business izvještaju, Crna Gora ja napredovala 5 mjesta i sada zauzima 51. poziciju u svijetu po povoljnosti opšte poslovne klime, što je svrstava u prvih 25 odsto privreda u svijetu, koje uključuju mnoge razvijene zemlje. Izvještaj Evropske komisije o Crnoj Gori je eksplicitan o ovom i drugom progresu učinjenom u prošlom periodu.
Istovremeno, treba prepoznati izazove koji se ogledaju u visokoj nezaposlenosti, sporom rastu kreditne aktivnosti i potrebi daljeg jačanja institucija i snaženja domaće, preduzetničke i izvozne, aktivnosti i investicija iz svih izvora. Ekonomska politika u narednom periodu biće fokusirana na ove izazove.
Kratkoročna perspektiva privrednog rasta: Shodno projekcijama Ministarstva finansija, ove godine crnogorska ekonomija zabilježiće realni rast od 0,5 odsto. Na usporavanje rasta, osim pogoršanog međunarodnog okruženja, uticale su vremenske nepogode početkom godine (koje su donijele manju trgovinu, saobraćaj, investicije i poljoprivrednu proizvodnju), remont Termoelektrane Pljevlja i manja proizvodnja hidroelektrana, te smanjena proizvodnja i niže cijene aluminijuma.
Nestabilno međunarodno okruženje negativno će uticati na crnogorsku ekonomiju i u narednom periodu. Uzimajući u obzir i unutrašnje slabosti crnogorske ekonomije, zavisnost od kreditiranja i stranih direktnih investicija, Ministarstvo finansija je zadržalo konzervativan pristup u projektovanju i razvilo dva makorekonomska scenarija. Projekcije Ministarstva finansija pokazuju da će doći do ubrzanja ekonomskog rasta, ali značajno ispod potencijalnog.
Prema osnovnom scenariju, projektovan je realni rast BDP-a: 2,5 odsto u 2013, 3,0 odsto u 2014. i 3,5 odsto u 2015. godini. Stopa rasta BDP-a od 2,5 odsto u 2013. podrazumijeva da će se prirodni (klimatski) uslovi kretati u granicama normale (ovaj rast uključuje efekat normalizacije klimatskih prilika, što bi po sebi obezbijedilo rast od 1,3 odsto, koliko je procijenjen negativan uticaj ekstremnih vremenskih nepogoda u 2012). U 2014. i 2015. godini predviđeno je blago ubrzanje rasta crnogorske ekonomije, uz pretpostavku dodatnog angažovanja domaćih potencijala, prvenstveno turističkih i energetskih, i umjereno povećanje kreditne aktivnosti i izvoza. Strane direktne investicije su u sve tri godine planirane konzervativno, ali na nivou stabilnog učešća od 10 odsto, koliko je iznosio prosjek posljednjih godina.
Scenario nižeg rasta baziran je na pretpostavci o produbljivanju negativnih trendova u eurozoni: produžena recesija, smanjenje kreditne aktivnosti i povećanje nezaposlenosti. Takav razvoj događaja u eurozoni odrazio bi se na crnogorsku ekonomiju kroz nižu potrošnju, koja bi imala direktan uticaj na izvoz, SDI i turizam. Pri ovim okolnostima, stope realnog rasta BDP-a u Crnoj Gori bi iznosile: 1,0 odsto u 2013, 1,5 odsto u 2014. i 2 odsto u 2015.
U oba scenarija procijenjenog ekonomskog rasta dvije komponente su najvažnije: investicije (javne, domaće i strane) i novo kreditiranje. One će bitno determinisati makroekonomski okvir. Zato je prevashodni zadatak ekonomske politike da se, nastavkom fiskalne konsolidacije i restrukturiranjem bankarskog sektora, obezbijedi neophodna stabilnost za investicije i novu kreditnu aktivnost. Istovremeno, strukturnim reformama, investicijama u infrastrukturu, unapređenjem poslovnog ambijenta, znanja, institucija i administracije, rast treba da bude podstaknut i ubrzan. Pospješivanje domaćeg preduzetnistva i malog i srednjeg biznisa će, takođe, biti važno za apsorbovanje dijela visoke nezaposlenosti.
Zahtjevi dinamičnog dugoročnog rasta: Ukupan cilj ekonomske politike u dugom roku treba da bude ostvarivanje potencijalnih stopa rasta koje za crnogorsku ekonomiju iznose preko 5%, što je najefikasniji put da se rješavaju pitanja nezaposlenosti, deficita i duga. U postojećim ekonomskim okolnostima, ekonomski rast od 5 odsto uz ispravnu ekonomsku politiku, nije nedostižan na duži rok.
Narednih nekoliko godina koje će odlikovati teška situaciju u okruženju bi, stoga, trebalo iskoristiti za dalje snaženje budžetske stabilnosti, unapređenje investicione klime i jačanje efikasnosti javnog sektora. Istovremeno, biće važno da Crna Gora aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama za jačanje infrastrukturnog povezivanja sa susjedima i svijetom, putem transportne, lučke, željezničke i energetske infrastrukture.
Konačno, u skladu sa progresom u pregovorima sa EU, Crna Gora će imati progresivno veći (i po povoljnijim uslovima) pristup raznim oblicima finansijske, tehničke i analitičke podrške EU — daleko više nego što je to bio slučaj u prošlosti. Kombinacija jačanja kapaciteta, institucija, znanja i vještina, uz kvalitetne ekonomske politike, može obezbijediti osnovu za daleko dinamičniji rast i porast zaposlenosti. (Autor je ministar finansija u Vladi Crne Gore)
