Stručnjaci koji nisu vezani za interesne grupe i čiji računi mogu da odole naletu tajkunskih ponuda i pritiscima političkih partija – tako bi trebalo da se vladaju strani eksperti koji će biti angažovani u rekonstruisanoj Vladi Srbije.
Oni srpsku ekonomiju treba da podgnu sa nulte tačke što nije nemoguće, međjutim, mogu li da nadoknade nejasne ciljeve vlade i nedostatak političkog konsenzusa oko ključnih ekonomskih ciljeva.
Ponovljena praksa: Svako poređenje sa ekspertima koje je pre više od deset godina doveo Zoran Đinđić u svoj kabinet može biti neumesno, ali nije neumesno podsećanje da je, recimo, tadašnja velika nada srpskih finansija Božidar Đelić iz cele priče izašao finansijski teži za 11 miliona eura. Dakako, Đelić je taj iznos i priču da se radi o kešu demantovao, ali ne i činjenicu da se posle izlaska iz vlade i rada u bankarskom sektoru njegov imetak - znatno uvećao. Na kraju, nije odoleo izazovu svrstavanja i postao je član Tadićeve Demokratske stranke. Kao eksperti tada su iz prestižnih svetskih kompanija došli i Radovan Jelašić koji je bio guverner i koji je kasnije kupio kuću na Dedinju te Kori Udovički, ministar energetike.
Novi srpski izlet oko dovođenja eksperata ne mora da znači ništa negativno, ali sam pomen njihovog angažovanja je već uneo razdor medju koalicione partnere SNS sa jedne i SPS, PUPUS i Jedinstvene Srbije (JS) sa druge strane.Novi ministar finansija Lazar Krstić,(29), diplomac američkog Jejla u vladu ulazi nakon posla u svetski poznatoj konsultantskoj kući Mekenzi. U Srbiju dolazi da radi za ministarsku platu od oko hiljadu eura i već je nekoliko puta citirana njegova izjava iz 2006. godine da se "zbog izopačenih ideala koji ovde vladaju" boji povratka, ali i da bi pre radio za šest hiljada eura godišnje u Srbiji nego za 60 hiljada dolara u SAD.
Čemu se nada Krstić kada su njegove liče finansije u pitanju nije poznato. Najavljujući da je svoj program za opravak finansija već predao Vučiću na šest gusto kucanih strana govori o entuzijazmu mladog čoveka koji je na početku karijere. Međutim, koliko su za promene spremni oni koji treba da za njega glasaju u parlamentu kako bi postao ministar?
Najava opstrukcije: Pomen dovođenja eksperata je, prema starom srpskom običaju, dočekan već sa negativnom reakcijom.
Čelnici PUPS-a i JS su već kroz izjave najavili opstrukciju Krstićevog predloga za stezanje kaiša. Oni tvrde da je srpski kaiš zategnut na poslednju rupu pa mesta za novu nema, što znači da Krstićev predlog za smanjenje plata i penzija ne dolazi u obzir. Jer, ipak, političare nakon svih reformi uvek čekaju izbori."Imali smo mnogo eksperata koji su postali članovi stranaka. Ako su eksperti bolji od političara treba da se kandiduju na izborima. Ne treba od bilo kojeg pojedinca da pravimo fetiš", poručio je premijer Srbije preko Javnog servisa, konstatujući da Vlada Srbije ima svoj koncept i da njega ne može da poremeti program jednog ministra.
Krstić traži čvrstu političku podršku, i najavljuje velike pomake u zavođenju poreske i monetarne discipline i novu politiku za privlačenje stranih investicija i povratak mladih stručnjaka iz sveta u Srbiju.
Kao jednu od prvih i najvažnijih mera on predlaže zavodjenje nulte poreske tolerancije. Drugim rečima: porez će svi morati da plaćaju, a posebno navodi problem tajkuna koji zbog političke zaštite godinama nisu plaćali porez. On predlaže uvođenje progresivnog oporezivanja što znači da bi najbogatiji plaćali veće poreze, formiranje posebnih kancelarija za brz i efikasan rad na izradi dokumentacije potrebne stranim investitorima, hitno rešavanje problema preduzeća u stečaju i restruktuiranju, pronalaženje strateški partnera za javna preduzeća…
Što se poreskog sistema tiče, njega već vodi stranac. Ivan Simič, Slovenac srpskog porekla kojeg je kao nezavisnog eksperta doveo Mlađan Dinkić. Simič se zavetovao na nultu tačku tolerancije na neplaćanje poreza. Međutim, kada je trebalo blokirati račune dve velike firme Simpa i Galenike Simič je rekao da će sačekati da se Vlada o tome izjasni. Tek nakon nekoliko dana povlačenja po medjima, računi ovih firmi su blokirani zbog neizmirenih poreskih dugovanja.
Želje i mogućnosti: Jedno od najčešćih pitanja koji se pominju kada se radi o dovođenju stranih eksperata koji bi savetovali ministre je - način na koji će oni biti plaćeni. Prema Zakonu o državnim službenicima, za savetnička mesta predviđena je plata oko 800 eura. Sa druge strane među ekspertima pominju zvučna imena svetske politike i ekonomije koji zaradjuju milione eura godišnje.
Tako, recimo, bivši kancelar Austrije Alfred Guzenbauer koji se pominje kao Vučićev savetnik za evrointegracije je sopsoban lobista koji je vešt da otvori vrata koja se teško otvaraju. Milion evra je bio njegov godišnji prihod za savetničke usluge predsedniku Kazhstana Nursultanu Nazarbajevu.
Od ekperata za finansijski sistem pominjani su pregovori sa nekadašnjim čelnikom MMF- a Dominikom Stros Kanom uz čije ime je išlo i 15 njegovih saradnika, ali pregovaralo se i sa Piterom Lilijem, oštrim zagovornikom privatizacije koji je bio ministar u vladi Margaret Tačer, zatim Stivenom Bajersom, ministrom u vladi Tonija Blera.
Pominjanje zvučnih stranih imena izazavalo je dosta negodovanja među domaćim ekonomskim ekspertima, a glavno pitanje je bilo način na koji će oni biti plaćeni jer angažmani takve vste prema zakonu podrazumevaju ispatu iz budžeta.Da u budžetu uvek može da se nađe novca za one koje je vlast namerila da dovede govori i primer angažovanja lobističke kuće Podesta grup iz Vašingtona sa kojom je Vlada Srbije 2011. godine sklopila ugovor za lobiranje o Kosovu i evrointegracijama. U ugovoru je stajalo da ova kuća za svoje poslove, lobiranje u SAD Kongresu - dobija sto hiljada dolara mesečno.
Političke nevolja: Novac za pomenute eksperte ako se odluče da rade na savetničkim poslovima u Srbiji možda i ne bio tolika muka; problem može da predstavlja - njihov učinak. On će zbog sadašnjeg ustrojstva srpske ekonomije i finansija zavisiti najvećim delom od političke volje koalicionih partnera SNS-a. Tu političku volju stranci ne mogu da promene onako efikasno kao što bi mogli savetima menjati rupe u oblastima za koje su eksperti.
Bez obzira na sve pomenute opstrukcije Vučić je rešio da Srbiju izvede "na pravi put". On kaže da su Srbiji potrebni ljudi koji znaju više od nas pa će naši ljudi i od njih da nauče još po nešto. "Ja ću to da guram i baš me briga kome to smeta", rekao Vučić.
Da li se radi o njegovom inatu prema koalicionim partnerima ili zaista sprovođenju vizije da kako je rekao Srbija ne bude samo hit u atletici, već i u ekonomiji i politici. Njegova rečenica - bolje stranci u vladi nego priučeni partijski kadrovi i ne zvuči toliko optimstički, ako se zna da te strance treba da izabere parlament u kojem rukovodeći se stranačkim i ličnim interesima poslanici najmanje misle svojom glavom.
Violeta CVEJIĆ
