(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Vladajuća VMRO DPMNE nema nikakvu odgovornost za nasilno izbacivanje poslanika opozicije i novinara, potpisaće Dokument ad-hok Komisije, ali nikada neće priznati krivicu i odgovornost za događaje u Sobranju, 24. decembra 2012. godine - sažeto rečeno, ovo je kontroverzna izjava kojom se lider vladajuće partije i premijer Nikola Gruevski obratio građanima ali i svom partijskom članstvu.
U dramatičnom obraćanju iz sedišta partije ipak nije objasnio: zašto je odlučio da potpiše Dokument koji flagratno negira sve ono što mesecima kategorično tvrde on i njegova vladajuća partija?
Nepristojni predlozi: Gruevski je ovaj - za mnoge neočekivan, a po intonaciji i dramatičan stav - saopštio samo nekoliko časova pre isticanja krajnjeg roka za potpisivanje Dokumenta koji je bio dogovoren sa EU. On je, samo dan ranije, pozvao opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) da napiše kakve god hoće zaključke o događajima u parlamentu, te da će on potpisati takav partijski dokument.
Opozicija je ovaj - kao i predlog da se sredinom oktobra ove godine održe vanredni parlamentarni izbori - ocenila kao nepristojne i kategorično ih odbacila. Kao krajnje neprihvatljiv i detinjast je ocenjen predlog da vanredni izbori budu i svojevrstan referendum na kome će obe partije ponuditi svoje viđenje nasilnog izbacivanja poslanika i novinara, pa ko pobedi - važiće njegova verzija.
Istorijski presedan: Poslanici opozicije nasilno su izbačeni iz Sobranja Makedonije 24. decembra prošle godine. Pripadnici specijalne policije u civilu su grubo izgurali opozicione poslanike, a one najupornije su vukli po podu. Samo jednom se u dugoj parlamentarnoj istoriji dogodilo da poslanici opozicije budu nasilno izbačeni. Poznato «Prajsovo čišćenje parlamenta» dogodilo se u Britaniji 1648. godine. Trebalo je da prođe više od tri veka pa da se istorija ponovi «čišćenjem» Sobranja Makedonije.
Prehodno su sa galerije parlamenta, odakle stalno prate sednice, odstranjeni novinari. Kolegama koji nisu hteli da izađu sa galerije zavrtane su ruke na leđa. Galerija je rasčišćena kako novinari ne bi svedočili scenariju izbacivanja poslanika, koji je bio unapred pripremljen.
Poslanici opozicije, koji su, prema svom scenariju, noć proveli u zgradi Sobranja, blokirali su govornicu u nameri da spreče usvajanje državnog budžeta. Zahtevali su da se rashodi smanje za oko 200 miliona eura, podneli su više od hiljadu amandmana, a kada ni to nije pomoglo odlučili su da blokadom spreče donošenje Budžeta.
Posle izbacivanja opozicije i novinara, vladajući većina je u rekordnom roku usvojila budžet, koji je prema tvrđenju opozicije bio rasipnički. Budžet, bez obzira na način koji je usvojen, bio je uslov i osnova za novo kreditno zadužuvanje države.
Dve verzije istine: Tenzije oko Budžeta bile su povod za «spontano» okupljanje pristalica opozicije i vladajuće partije ispred Sobranja. Policija je suprotstavljene tabore držala na bezbednom otstojanju i lako je sprečila manju grupu pristalica opozicije koji su krenuli da «osvoje» zgradu parlamenta.
Upravo to je bio povod da vladajuća partija tvrdi da je policijskom akcijom u parlamentu, ali i izvan njega, sprečen pokušaj državnog udara koji je pripremala opozicija. Od tog objašnjenja ne otsupa ni posle poptisivanja Dokumenta ad-hok Komisije.
Opozicija pak tvrdi da je vladajuća partija izvela policiski puč, te da je primenom sile prekršila Ustav, zakone i Poslovnik Sobranja. Tvrdi da direktnu odgovornost imaju predsednik Sobranja Trajko Veljanovski, šefica policije Gordana Jankulovska, kao i ministar finansija Zoran Stavrevski, koji je snimljen kako požuruje policajce da što pre «očiste» parlament.
Kršenje Ustava: Politička kriza u koju je posle ovih događaja zapala Makedonija bila je povod za posredovanje EU. Na inicijativu komesara za proširivanje Štefana File i izvestioca Evropskog Parlamenta Ričarda Hovita, formirana je ad hoc Komisija sa ciljem da događaje u Sobranju, koje su novinari nazvali i «crnim ponedeljkom» rasvetli najkasnije do 24. avgusta.
Komisija, u čijem je radu učestvovao i pretstavnik EU, predložila je 10 preporuka i 7 pravnih kvalifikacija od koji su samo dve sporne za vladajuću partiju. U njima se indirektno, kroz pažljivo sročene pravne formulacije, ukazuje da su otstranjivanjem poslanika i novinara iz Sobranja prekršeni Ustav, Zakon o Sobranju i njegov Poslovnik.
Upravo zbog toga je lider vladajuće VMRO DPMNE i premijer Gruevski predlagao da opozicija sama napiše izveštaj kakav joj odgovara. Pozivao je i na prevremene izbore na kojima bi građani uz izbor poslanika odlučivali i o tome ko je bio u pravu decembra prošle godine.
Prvi poraz: Na kraju, pretstavnici vladajuće partije su ipak potpisali dokument Komisije, ali su nastavili da osporavaju njegovo značenje i vrednost. Član komisije Ilija Dimovski je u izjavi novinarima, odmah posle potpisivanja, dokument nazvao „paloma papirom“ kojim opozicija može da se obriše.
Lider partije Gruevski odbio je da komentira ovakvo, u najmanju ruku, nepristojno omalovažavanje dokumenta koji je potpisan u dogovoru i pod pokroviteljstvom EU. On i dalje tvrdi da vladajuća partija ne nosi nikakvu odgovornost i da je decembra lane sprečila pokušaj opozicije za državni udar.
Izjavom da je potpisivanjem dokumenta sa kojim se ne slaže vladajuća partija «podmetnula leđa» u ime evroatlanskih integracija Makedonije, Gruevski nastoji da svoje prvo popuštanje objasni članstvu partije. Njegove najvatrenije pristalice, ali i građani, su navikli da Gruevski uvek sprovede svoje namere, bez obzira na posledice.
Poptisivanje dogovora, koji je međunarodno priznati dokument, je prvo javno povlačenje i odstupanje Gruevskog – za sedam godina koliko je na vlasti. Reteriranje premijera može se objasniti samo snažnim, pa i ultimativnim pritiskom EU.
Opozicija, koja optužuje vlast za uvođenje diktature, ovaj ustupak pripisuje sebi kao uspeh. Nelogično je bilo očekivati da će Gruevski primorati opoziciju da prizna da je sama kriva zato što je izbačena iz parlamenta. Tim više što opozicioni SDSM sada predvodi Zoran Zaev, agilni gradonačalnik Strumice, otkako se sa tog mesta povukao Branko Crvenkovski, koji je više od dve decenije vodio partiju.
Rezerevisanost EU: Potpisivanje Dogovora o pravnim aspektima izbacivanja opozicionih poslanika i novinara iz parlamenta, visoki predstavnici EU pozdravili su, ali sa vidljivom uzdržanošću. Jedan od razloga je svakako činjenica da vladajuća partija i posle potpisivanja osporava međunarodno priznat dokument, pripremljen na osnovu dogovora sa EU. Formirana je i Radna grupa koja treba da implementira preporuke i kvalifikacije ad hoc Komisije.
Izvestioc za Makedoniju u Evropskom parlamentu Ričard Hovit, pozdravljajući potpisivanje Dogovora, samo je izrazio nadu da će to možda pomoći da Makedonija zadrži preporuku za prijem u članstvo. Hovit je tako objasnio i glavni razlog zašto je vladajuća partija potpisala dokument kojim (ne)priznaje da je kršila Ustav i zakone.
Makedonija nije ni spomenuta u zaključcima Samita EU juna ove godine, na kome je Srbija dobila poziv za članstvo i datum za početak pregovora. Visoki pretstavnici EU odavno u širokom krugu zaobilaze Skopje, a zamrznuti su i neformalni pretpristupni pregovri započeti na inicijatuvu evrokomesara za proširivanje Štefana File.
Vruća jesen: Sve su to jasna, prema nekima i ultimativna upozorenja vlastima u Skopju da ukoliko ne prevaziđe decembarske događaje lako može da ostane i bez poziva za članstvo. Takva odluka bi bila krajnje nepovoljna za Makedoniju, ali i katastrofalan poraz politike koju vodi premijer Gruevski i njegova partija.
Evroatlansku integraciju Makedonije godinama blokira Grčka osporavanjem ustavnog imena države. Sada Makedoniji, koja je svojevremeno bila lider u regionu, preti oduzimanje poziva za ćlanstvo što bi državu vratilo u daleku 2005. godinu.
Očito, Makedoniju čeka vruća politička jesen. Brisel, koji je samo formalno pozdravio potpisivanje Dogovora, jasno je upozorio da je to samo prvi korak u ispunjavanju obaveza koje Makedonija ima prema EU.
Glavni deo posla implementacija Dogovora u Sobranju Makedonije tek predstoji, izjavio je portparol evrokomesara za proširivanje Štefana File. Pored toga, stavovi EU obavezuju vlasti u Skopju da ostvari preporuke u oblasti slobode medija, partizaciji sudstva, korupciji...
Risto POPOVSKI
