Čovjek za sva vremena

Piše: Beba KAPIČIĆ

I želeći da se zaklonim od srama, pijem, i zaželim da sam pijan dovek; tad ne vidim porok, društvo gde je čama, tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Vladislav Petković Dis

Letu se bliži kraj, sve podseća na poslednje scena Felinijevog Amarkorda gde setno uz zvuke harmonike odlazi jedno doba života, a sa njim i mnogi koji da ima Boga, živeli bi večno!

Menjaju se godišnja doba, promenjeni su ministri u vladi, sve se menja, samo se u Srbiji ne menja svest o onome što se dogodilo devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije! Zbog toga navijači u Jesenicama na Evropskom prvenstvu u košarci, navijačima Bosne upućuju jezivi slogan: Nož, žica,Srebrenica!

Zbog toga su u Beogradu pred utakmicu sa Hrvatskom angažovani helikopteri, konjica i 4.000 policajaca. Ceo stadion je prostački arlaukao i zviždao dok se intonirala himna gostujuće ekipe! Zapaljena Hrvatska zastava na Marakani je zapaljena zastava EU!

Protjerivanje antifašizma: Stabilnost regiona ne može se postići kurtoaznim posetama političara susedima, frazama i veštačkim osmesima, već isključivo i samo istinom, priznavanjem zločina koji su činjeni, kažnjavanjem onih koji negiraju genocid u Srebrenici, sankcionisanjem govora mržnje, edukacijom, poštovanjem različitosti, da se nikada ne bi ponovila krvava balkanska saga! Ne mogu se ratni zločinci posle odsluženja kazne dočekivati kao heroji sa Termopila, oni su učinili zločin protiv čovečnosti koji pretstavlja najteži vid krivičnog dela koji može da se učini prema čoveku!

Probleme ne možemo rešiti ako razmišljamo na isti način kao kada smo ih stvarali, rekao je Albert Ajnštajn!

Srbija je tonula decenijama urušavala se i moralno i materijalno, istorija se menjala i falsifikovala po nahođenju, neke su nezasluženo uzdizali, zaslužne blatili, ljudi-miševi postavljali su norme! Danas usred Beograda živi sama u nemogućim uslovima Jovanka Broz, preko puta kompleksa kraljevskih dvorova, udovica jednog od najvećih državnika dvadesetog veka Josipa Broza Tita, živi u zatočeništvu više od trideset godina i za njenu sudbinu saznajemo kada je u žalosnom stanju kao beskućnika vode u bolnicu!

Bestijalnost zaborava: Tabloidi bestidno opisuju i iznose u javnost njenu intimu, moral, vaspitanje i humanost ovde su postali zaboravljena kategorija! Bivši predsednici Srbije instalirani od Miloševića uživaju sve beneficije, a za njihove smo vladavine uvučeni u rat, zločin i bedu; Karađordjevići koji su odjezdili iz Srbije sa tovarima zlata ostavivši svoju zemlju i narod na početku drugog svetskog rata, dobijaju apanažu, samo je udovica državnika kome se divio ceo svet i čije vreme pamtimo kao Periklovo doba, ponižena i obespravljena!

Antifašizam koga baštini i ponosi se sa njim i Evropa i ceo svet odavde je proteran, herojska borba njenih partizana u Drugom svetskom ratu, rame uz rame sa jugoslovenskim gurnuta je po strani, zato nije ni čudo da se generacije uče na falsifikovanim činjenicama, na istoriji čiju reviziju vrše potomci kolaboracionista sa Hitlerom.

Smrt u Rovinju: Tiho u jednom kutku svoje nekadašnje domovine, daleko od razuzdane gomile, 19. avgusta u Rovinju preminuo je Mirko Kovač! Dok su se Srbijom šetale mošti cara Lazara a sa Gazimestana urlale horde oduševljene novim Vođom Slobodanom Miloševićem, podržanim od SANU, SPC, većine intektualaca i kulturnih poslenika u predvečerje krvavog pira, "Vreme" je objavilo njegov tekst, apel, "Rađa li se naše čudovište", kojim je upozoravao na pakao koji se sprema na Balkanu. Osuđen na progon od kako je sjajno definisao, "elite gore od rulje", nikada se nije vratio u Srbiju - Mirko Kovač - čovek za sva vremena!

"Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek"-Samjuel Beket