Među biračima je i 5,8 miliona doseljenika, ljudi inostranih korijena sa nemačkim državljanstvom, od čega pola miliona onih koji glasaju prvi put.
Na izborima nastupaju 34 stranke, a građani od 4.451 kandidata treba da izaberu 598 poslanika Bundestaga.
Predizborna kampanja počela je ubjedljivom prednošću stranaka vladajuće koalicije koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP).
Prve pouzdane prognoze biće sutra poznate već u 18 sati kada se i zatvaraju biračka mesta.
Ipak, posljednja ispitivanja javnog mnjenja predviđaju ili pat poziciju vladajućih i opozicionih stranaka ili u najboljem slučaju prednost od jednog procenta za sada vladajući konzervativno-liberalni savez.
Ali, ni poraz sadašnje koalicije ne bi značio pobjedu opozicije. SPD i Zeleni, koji žele da, kao i poslije izbora 1998. i 2002. ponovo zajedno vladaju, nemaju dovoljno glasova. Obje stranke su se izjasnile i protiv koalicije sa trećom opozicionom strankom, Ljevicom, te skoro da i nema šansi da Njemačka dobije vladu lijevo od centra.
CDU i FDP, prema anketama, nemaju ili nemaju komotnu većinu za novo izdanje koalicije. Ona će postati sasvim nemoguća ukoliko u Bundestag uđe partija protivnika eura, Alternativa za Njemačku AfD, sa kojom ni CDU ni FDP ne žele u koaliciju. Njoj ankete daju izmedju četiri i pet odsto glasova, a za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente važi petoprocentni prag.
U tom slučaju jedina mogućnost ostaje za sve partije neomiljena "velika koalicija". Ona je postojala od 1966. do 1969. kada je kancelar bio Kurt Georg Kizinger i izmedju 2005. i 2009. u prvom mandatu kancelarke Merkel.
foto: bundestag.de
