Prema podacima iz Predloga zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, primarni deficit budžeta iznosio je 4,15 odsto BDP-a.
Konsolidovani primici, odnosno tekući sa primicima otplate datih kredita, prošle godine su iznosili 1,12 milijardi eura i bili su 0,72 odsto manji nego 2011. Tekući prihodi sa primicima od otplate datih kredita u prethodnoj godini činili su 97,47 odsto planiranih, što je 33,58 odsto BDP-a.
- Takvo kretanje prihoda uslovile su vremenske nepogode u prvom kvartalu, koje su paralisale ekonomske tokove, kao i kriza i smanjenje potrošnje u eurozoni koja se osjetila i u crnogorskoj ekonomiji. Eksterni uticaji u kombinaciji sa strukturnim slabostima ekonomije uslovile su niže prihode u ovoj godini, kazali su iz Ministarstva finansija koje je pripremilo Predlog zakona.
U strukturi tekućih prihoda dominatan udio imali su oni od poreza, 61,32 odsto 687,44 miliona eura, dok se na prihode po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje odnosilo 32,31 odsto ili 362,58 miliona eura. Preostali dio tekućih prihoda ostvaren je po osnovu taksi, 18 miliona eura, naknada 12,71 milion i ostalih 35,12 miliona eura.
”Takva struktura jasno upućuje na zaključak da najveći uticaj na ukupne prihode budžeta imaju kretanja poreskih prihoda. Poreski prihodi centralnog budžeta bili su 5,26 odsto niži od planiranih”, objašnjeno je u Završnom računu budžeta.
Najveći pad zabilježen je kod prihoda od poreza na dodatu vrijednost (PDV), 26,51 milion eura, ali je on u dobroj mjeri kompenzovan rastom onih od poreza na dobit preduzeća od 77,33 odsto u poređenju sa 2011. godinom.
Značajno negativno odstupanje zabilježeno je i kod poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije, koje uzrokovano aktiviranjem određenih klauzula Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA). To podrazumijeva ukidanje poreza na međunarodnu trgovinu za određene grupe proizvoda koje dolaze iz zemalja regiona i Evrope, što je svojevrsna priprema crnogorske ekonomije za pristupanje EU.
Prihodi od doprinosa bili su 2,91 odsto veći od planiranih, dok su u poređenju sa 2011. godinom porasli 2,45 odsto, usljed rasta zaposlenosti od 2,1 odsto.
- Ostali budžetski prihodi, kao i oni od povraćaja datih kredita, značajno su porasli, dok su prihodi od taksi i naknada pali. Smanjenje prihoda od naknada u najvećoj mjeri je pruzrokovano ukudanjem ekološke naknade, koja je prepoznata kao biznis barijera u turističkoj privredi, navodi se u Završnom računu.
Budžetska potrošnja u prošloj godini bila je 4,47 odsto veća od planirane i iznosila je 1,32 milijarde eura. Budžetska potrošnja je, kako je saopšteno, bila neštno niža nego 2011. godine i činila je 39,44 odsto BDP.
Najveći dio budžetske potrošnje u prošloj godini odnosio se na socijalna davanja, 481,63 miliona eura ili nešto više od trećine ukupne, što je na nivou planiranog iznosa. Ipak, budžetska potrošnja bila je 5,91 odsto veća nego 2011. godine.
Značajan dio budžetske potrošnje odnosio se na bruto zarade, za koje je izdvojeno 374,65 miliona eura ili 0,51 odsto manje od planiranog iznosa. Rashodi za materijal i usluge dostigli su 153,69 mililona eura ili 11,67 odsto budžetske potrošnje, što je 4,8 odsto više nego što je bilo planirano. Ti rashodi su bili 39,1 odsto veći nego 2011. godine.
Predstavnici tog Vladinog resora kazali su da je značajan dio novca izdvojen za finansiranje rashoda po osnovu kamata, 56,86 miliona eura ili 4,32 odsto budžetske potrošnje, što je 26,1 odsto više nego 2011. godinu. Ostali dio budžetske potrošnje čine subvencije 25,85 miliona eura, transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru 31,52 miliona, tekuće održavanje 22,54 miliona, otplata garancija 24,72 miliona, otplata obaveza iz prethodnih godina 33,11 miliona i tekuća rezerva 18,08 miliona.
Za razvojne projekte u prošloj godini izdvojeno je 67,69 miliona eura ili 5,14 odsto budžetske potrošnje, odnosno 2,03 odsto BDP.
Iz Ministarstva finansija je saopšteno i da je prošle godine otplaćen dug od 135,44 miliona eura, što zajedno sa deficitom uslovilo nedostajuća sredstva od 330,96 miliona eura.
Prema podacima iz Predloga zakona o budžetu, ukupan državni dug Crne Gore na kraju prošle godine iznosio je skoro 1,7 milijardi eura ili 50,91 odsto BDP-a. Strani dug je iznosio 1,29 milijardi eura, a unutrašnji 404,5 miliona.
Iz Ministarstva finansija su podsjetili i da je ekonomska situacija u Crnoj Gori prošle godine bila pod snažnim uticajem krize, praćenim unutrašnjim strukturnim slabostima i ranjivostima fiskalnog sistema. Ekstremno loši vremenski uslovi na početku godine su, kako je saopšteno, dodatno pogoršali makroekonomsku sliku i uslovili pad ekonomije od 0,5 odsto.
Godišnja stopa inflacije je, prema podacima iz predloženog zakona, iznosila je 4,1 odsto, dok je javni dug činio 50,91 odsto BDP-a, a sa konsolidovanim neizmirenim tekućim obavezama 53,11 odsto.
- Ukupna javna potrošnja iznosila je 1,48 milijardi eura ili 44,22 odsto BDP-a. Nakon konsolidacije doprinosa koje plaća poslodavac i komunalnih naknada, javna potrošnja je dostigla 1,43 milijardi eura, što čini 42,8 odsto BDP-a, saopšteno je iz Ministarstva.
Oni su dodali i da je tekuća javna potrošnja iznosila 1,31 milijardu eura ili 39,22 odsto BDP-a.
Predstavnici Ministarstva su naveli i da je prošla godina bila jedna od najtežih kada je riječ o oblasti javnih finansija. Negativni faktori su doprinijeli slabijoj naplati prihoda centralnog budžeta, a dodatni pritisak predstavljalo je aktiviranje dijela garancija za kredite Kombinata aluminijuma u aprilu prošle godine.
