„Ovo je prevršilo sve granice, oni Srbiju hoće da vrate unazad“, poručio je Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo srpskog parlamenta komentarišući vandalske ispade srpskih ekstremista na kosovskim lokalnim izborima. Novinari koji su se zatekli na licu mesta u Kosovskoj Mitrovici i tvrde da su u poslednjih dvadesetak godina pratili razne izbore kažu: „Ovo još nismo videli“.
Mučna predizborna atmosfera zastrašivanja, pretnji, uličnih tuča i pozivanja na izlazak i bojkot izbora, preslikala se na ona birališta gde su glasali Srbi i rezultirala razbijanjem glasačkih kutija na tri mesta u Kosovskoj Mitrovici. Da li će izbori na tim mestma biti ponovljeni još se ne zna, ali ako se to i dogodi ne znači da su se Srbi južno (gde su izbori uspeli) i severno od reke Ibar pomirili i da su razumeli političke poruke Beograda koji ih finansira.
Batine i politički zahtjevi: „Mi dole Srbi i ovi sa severa moramo da se dogovorimo“, tvrdi Goran Bogdanović član Demokartske stranke i nekadašnji ministar Vlade Srbije za Kosovo.
Bogdanović ocenjuje da je najveći razdor među kosovske Srbe učinila vlast i Beograda odnosno oni njeni predstavnici koji su u predizbornoj kampanji, forsirajući samo jednu listu „Srpska“, poručivali da će svi ostali ostati bez posla. Bez obzira na to da li je proradio inat, neobaveštenost ili loša politička procena da će bojkot - na koji je pozivala stranka Vojislava Koštunice i deo srpske crkve oličen u mitropolitu Amfilohiju - uspeti, kosovski Srbi su Beogradu poslali poruku da baš mnogo ne haju za Briselski sporazum.
Sa druge strane, ekstremisti su opovrgli poruke političara iz državnog vrha Srbije da „niko nije jači od države“. Oni su kroz vandalske akcije razbijanja biračkih kutija, slikanja i pretnji onima koji su izašli na izbore pokazali da se brže i bolje organizuju od države, da batina ima dva kraja i da je deblji kraj ovoga puta za dlaku izbegla da izvuče srpska vlast.
Hoće li ova akcija konačno pokazati da je prošlo vreme kada su i vlast i opozicija očijukali sa Obrazom, navijačima, bivšim pripadnicima Žandarmerije i ostalim „jakim momcima“ koji pravdu dele tradicionalnim srpskim sredstvima za pritisak - pesnicama, sekirama, eksplozivnim napravama i bakljama - videćemo vrlo brzo. Ako svi izgrednici budu oštro kažnjeni, kao što zahtevaju čelnici srpske vlasti, ali i EU i premijer Kosova Hašim Tači, to znači da se okončava vreme samozvanih delilaca pravde i da je Srbija rešila da postane ozbiljna država. U tom kontekstu se može posmatrati i zahtev Aleksandra Vučića, na dan izbora, upućen EU preko medija, u kojem se ističe da bi – da se Srbiji daju odrešene ruke – za samo 45 minuta zavela red u Kosovskoj Mitrovici. U pojedinim zapadnim ambasadama je protumačeno da se taj zahtev najviše odnosi na domaću javnost.Naravno, posle svega ponovo je postavljeno pitanje: zašto je država do sada čekala sa odlučnom akcijom i zašto su zaboravljene slike od pre pet godina kada je Beograd ruiniran, nakon proglašenja samostalnosti Kosova, kada su polupane zgrade mnogih ambasada, a SAD zapaljena, i kada su na sportskim priredbama huligani bili važniji od takmičara?
Sukob interesa: Da se na kosovkim lokalnim izborima prelamaju mnogi interesi Srba koji žive u Srbiji, ali i na Kosovu, znalo se već dan uoči izbora kada je Krstimir Pantić, favorit Vlade Srbije i kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, dobio batine. Prema njegovim rečima napali su ga nepoznati napadači. Međutim, prema rečima prof dr Slobodana Samardžića i Demokratske stranke Srbije koja je pozivala na bojkot, Pantića su prebili oni koji lepili plakate za bojkot, a Pantić ih je sa svojim pristalicama cepao.
Zbog dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, Srbiji je veoma stalo da se izbori proglase uspešnim, dok drugoj političkoj opciji koja je i protiv izbora i protiv EU odgovara neposlušnost kosovskih Srba. Tako je Pantić na sam dan izbora optužio Marka Jakšića, republičkog poslanika DSS-a sa Kosova, da radi u Tačijevom interesu, dok je Jakšić odgovorio da je izlazak Srba na izbore imao cilj „da opere vlast u Beogradu od Briselskog sporazuma, ali im to nije uspelo“.
Ko se pere od Sporazuma, a ko od ekstremista, sada u širem kontekstu i nije bitno jer su EU i OEBS nakon jednodnevnog ćutanja objavili da su izbori uspeli, samo se još ne zna da li će oni biti ponovljeni u celoj Kosovskoj Mitrovici ili samo na tri mesta na kojima su razlupane biračke kutije. Ipak, unutarsrpski nesporazum koji potiče iz Beograda, a preliva se na kosovske Srbe, biće nastavljen. Iako su pojedini predstavnici vlasti najavili neophodnost promene Ustava Srbije, DSS se i dalje poziva na važeći Ustav koji je donet u vreme njihove vladavine i po kojem je Kosovo u sastavu Srbije.
(Ne)sporni rezultati: U takvim uslovima preliminarni izborni rezultati pokazuju da u većini opština sa pretežno srpskim stanovništvom vode kandidati sa lista „Srpska“ koje je podržavala Vlada Srbije. Prema tim rezultatima, od 34 opštine u kojima su bili izbori u deset su izabrani gradonačelnici, dok će se u ostale 24 održati drugi izborni krug 1. decembra.
Kosovski analitičar Iljir Deda ocenio je da je severu Kosova zakazao bezbednosni međunarodni sistem, ali i da je na izbore izašlo 800.000 ljudi što je najveći odziv od 2001. godine. Komentarišući izborne rezultate, Deda je rekao: „Oni pokazuju političke situacije i na samom Kosovu“.
Naime, preliminarni rezultati su pokazali na pad popularnosti Demokratske pratije Kosova koju predvodi premijer Hašim Tači kao i na pad popularnosti Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Tačijeva stranka je dobila četiri gradonačelnika od deset opština gde su završeni izbori.Birači su veće poverenje dali Demokratskom savezu Kosova na čijem čelu je Isa Mustafa (ranije je tu partiju vodio Ibrahim Rugova), oni za sada imaju tri od deset gradonačelnika, ali u odnosu na Tačijevu stranku vode u mnogim opštinama gde će biti drugi izborni krug. U drugi krug su ušli i kandidati Alijanse za budućnost Kosova koju predvodi Ramuš Haradinaj i Alijanse za novo Kosovo čiji je prvi čovek Bedžet Pacoli.
Nagrade i kazne: Nakon svega, i Beograd i Priština mogu da odahnu jer sudeći prema reakcijama iz međunarodne zajednice obema stranama je čestitano na uspešnom izbornom procesu. Iako su ceo izborni proces pratile brojne nepravilnosti, datum otpočinjanja pregovara Srbije sa EU niko zbog izbornog procesa nije doveo u pitanje, kao ni pregovore Kosova o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema rečima prof. dr Predraga Simića EU hoće ovaj ceo proces da vidi kao svoj uspeh. „Proglasiće da su izbori uspeli i možda će ih ponoviti na par biračkih mesta. Priština je pokazala zrelost, a Srbi su pokazali šta su pokazali“, rekao je on.
Ipak, na kraju opet ostaje pitanje kako Srbi sa severa Kosova nisu videli interes da treba da izađu na izbore. Jedan odgovor je njihova egzistencijalna ugroženost, a drugi je neshvatanje da se promenio pravac politike u Srbiji prema Kosovu. Oni koji su izbore bojkotovali, poslali su poruku Vladi Srbije da ne veruju u politički koncept koji ona zastupa i da srpsko političko rukovodstvo nema autoritet koji priželjkuje među Srbima na Kosovu.
Ponavljanje izbora na tri biračka mesta u Kosovskoj Mitrovici značiće da je Srbija dobila još jednu šansu, pošto u EU vladaju dva mišljenja kada je u pitanju napredak Srbije ka EU. Jedno predvodi Nemačka koju zanimaju samo rezultati, a drugi su spremni da podrže sadašnju vlast jer veruju da će ispuniti data obećanja. Ipak, izbori su pokazali da su ovoga puta ostali u manjini oni koji profitiraju u haosu, a čiji predstavnici se nalaze i u političkim partijama, ali i u crkvi.
Violeta CVEJIĆ
