Ministar finansija Radoje Žugić rekao da je cilj tog programa da kroz dva scenarija - osnovni makroekonomski i scenario nižeg rasta, prepozna osnovne ekonomske potencijale, mogućnost valorizacije, ali i finansijsku realnost javnog sektora u smislu njegove održivosti.
"Pretpristupni ekonomski program je naša potreba da definišemo ekonomske standarde u funkciji većeg nivoa životnog standarda, ali i naša obaveza prema EU kao ključni dokument države kandidata u okviru multilateralnog fiskalnog nadzora", saopštio je Žugić nakon sjednice Vlade.
On je dodao da je Vlada u samom programu definisala i osnovni ekonomski okvir, kojim se ukazuje da je Crna Gora izašla iz recesije na osnovu parametara da je za deset mjeseci prošle godine ostvaren rast ekonomije od 3,1 odsto, ili prema podacima Centralne banke (CBCG) 3,5 odsto.
"Polazeći od dostupnih makroekonomskih indikatora o sektorskom rastu možemo zaključiti da ćemo godinu završiti sa nešto većom stopom rasta od prvobitno planirane od 2,5 odsto", tvrdi Žugić.
Prema njegovim riječima, makroekonomska kretanja se prate kroz osnovni makroekonomski, ali i kroz scenario nižeg rasta.
"Osnovni makroekonomski scenario podrazumijeva stopu rasta u ovoj godini od 3,6 odsto, u narednoj 3,5 odsto i u 2016. godini u nivou od 3,8 odsto", precizirao je Žugić.
Ključni elementi rasta su, kako je saopštio, nastavak procesa poreskog prilagođavanja, ali i snažno pokretanje ciklusa investicija.
"Drugi makroekonomski scenario se odnosi na niži rast i on je za ovu godinu projektovan na nivo od 1,6 odsto, za narednu dva odsto i za 2016. godinu četiri odsto", dodao je Žugić.
Taj scenario se, kako je objasnio, temelji na nešto drugačijim elementima u odnosu na osnovni makoekonomski scenario.
“Pretpostavlja se da će se usporiti, smanjiti ili odložiti investicioni ciklus sve do 2016. godine, što smatramo manje izvjesnim u odnosu na osnovni makroekonomski scenario”, kazao je Žugić.
Strane investicije su, prema njegovim riječima, važan faktor. U Vladi smatraju da će se kroz listu projekata koja je navedena u samom programu ostvariti u narednom periodu oko četiri milijarde eura ulaganja.
Žugić je na pitanje da li će Zakon o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru, poslanika Demokratskog fronta (DF) i na koji će se Vlada žaliti Ustavnom sudu, biti prepreka u procesu prodaje Kombinata aluminijuma (KAP), odgovorio da taj akt ne vidi kao nikakvu prepreku.
"Ne vidim prepreku zakona, već smatram da ekonomska detaljna i višeslojna analiza i ekonomska logika nameće potrebu rješavanja važnog ekonomskog pitanja kakvo je pitanje KAP-a. Sačekajmo da se otvore ponude i da vidimo da li možemo sačuvati još nešto od proizvodnje što imamo u Crnoj Gori ili ne", poručio je Žugić.
Mina biznis
