U Srbiji još nema odluke o vanrednim parlamentarnim izborima, a atmosferom iščekivanja u zemlji i pozicijama najvećih stranaka bavi se i britanski "Ekonomist". List navodi da se u Srbiji političari međusobno bore, umjesto da slave početak pregovora sa EU, i da bi inspiraciju iz svega što se dešava mogao da crpi i Šekspir. List navodi da bi čuveni pisac da je živ svakako mogao da crpi inspiraciju iz Srbije, gdje se "stari neprijatelji rukuju, bivši prijatelji zabadaju jedni drugima nož u leđa, stvaraju neprirodna politička partnerstva, a zatvor priziva one koji su doskora cvjetali".
Piše: Beba KAPIČIĆ
"Kako urbano društvo mogu izgraditi samo intelektualci, veza između njih i politike je nužna. Proces uspostavljanja i održavanja te nužne veze, pogotovo u priprostim sredinama kakve su nove države Srednje i Istočne Evrope i Balkana, mogu pokrenuti samo intelektualci, stvarajući time kod političara potrebu da ih uključe (a time uključuju znanje) u upravljanje ljudima, što je suština politike. Ukratko, samo intelektualci mogu prisiliti politiku da urbanizuje (intelektualizuje) svoje delovanje. U politici, kao veštini vladanja, reč je o svakodnevnoj upotrebi moći; za intelektualca je važnija legitimnost (opravdanost) upotrebe moći. Zbog toga mislim da su za vezu između politike i intelektualaca – što nije ništa drugo nego održavanje stalne napetosti između vlasti i civilnog društva –odgovorni intelektualci. Mislim da je to važno znati zato što se u urbanom društvu kultura ne može odvajati od politike."
Iztok Simoniti -"Historia magistra mortis: eseji o zlu".
Prođoše blagdani, tradicionalno uz pucnjavu sličnu "Topovima sa Navarona" proslavljeni su zakasneli Božić i Nova godina po starom Juijanskom kalendaru, kao i sve drugo što kasni u ovoj zemlji koja hoda natraške, zvanoj Srbija! Porodični praznik čestita se sa; Mir Božiji (dok trešte petarde), Hristos se rodi, a odgovora sa: Vaistinu se rodi; u svetu samo: Srećan Božić!
Predsednik svih građana na drugi dan Božića (radnog dana) upriličio je proslavu istog u odajama Predsedništva i kao što reče protojerej Milančević, tom prigodom činodejstvujući na Andrićevom vencu; "Nema pisanih tragova kada su ovim povodom dolazili sveštenici u ovaj dom. Danas smo prvi put došli u ovaj najvažniji srpski dom", ako nema pisanih možda su tragovi nađeni u Resavskoj pećini koja datira iz perioda pre ledenog doba!
Život u zanimljivim vremenima: Zanimljiva je ova zemlja, a mi prokleti po kineskoj poslovici živimo u zanimljivim vremenima.
Predsednik vuče ka večito nazadnom istoku, tradicionalizmu, crkvice niču ko pečurke posle kiše, zdravstvo nam najgore u Evropi, o obrazovanju da ne govorimo, građane koji jedva sastavljaju kraj sa krajem jure da im uzmu i poslednju paricu, dok su tajkuni najveći poreski dužnici!
Izmileli monarhisti hoće da ruše republiku, Javni servis posle Ravne gore emituje Bitku na Neretvi, malo desno, malo levo sluđivanju nikada kraja, prekraja se istorija po nahođenju gmizavaca, kameleona, profitera na nesreći regiona, nekad zvanog Jugoslavija! Na političkoj sceni razgrnuta zavesa, ogoljenu borbu "Titana", tragikomediju sa pucanjem i skvičanjem, publika u vidu pučanstva zemlje Srbije nemo posmatra, depresivna, zgrožena, zgađena i ojađena!
Ko s kim, ko protiv koga: U Srbiji još nema odluke o vanrednim parlamentarnim izborima, a atmosferom iščekivanja u zemlji i pozicijama najvećih stranaka bavi se i britanski "Ekonomist". List navodi da se u Srbiji političari međusobno bore, umesto da slave početak pregovora sa EU, i da bi inspiraciju iz svega što se dešava mogao da crpi i Šekspir.
List navodi da bi čuveni pisac da je živ svakako mogao da crpi inspiraciju iz Srbije, gde se "stari neprijatelji rukuju, bivši prijatelji zabadaju jedni drugima nož u leđa, stvaraju neprirodna politička partnerstva, a zatvor priziva one koji su doskora cvetali".
Tako o našim Hamletima iz Donje Mrduše piše svet, odslikalvši realno političku scenu čije se bolesno stanje vidi i iz ptičije perspektive, isti likovi vrte se godinama, važno im je samo ko će biti kalif umesto kalifa jer vlast u Srbiji poslovično donosi korist samo onima koji u njoj participiraju!
Tabloidi licitiraju sa vanrednim izborima, kao da oni mogu bilo šta promeniti u ovom trenutku, mogu samo zaustaviti proces koji je kako god to nekome izgledalo pokrenula aktuelna ekipa koja se trenutno nalazi na čelu zemlje! Pitanje premijera, ako je to toliko bitno onima koji se zaklinju da nisu tu zarad fotelja, mogu rešiti i u skupštini, a nisam sigurna da će bez obzira na rejting sa kojim se javno hvale postići bolji rezultat dok god ne prevale veći deo puta kojim su krenuli, jer nestrpljivo građanstvo prevareno toliko puta, počinje sumnjati u ishod reformi, obećanih privodjenja pravdi tajkunsko-političko-kriminalnih ekipa koje su orljale Srbijom decenijama ! Na vlast su došli isključivo zahvaljujući besramnoj vladavinu tzv. DOS, pre svega DS, što je prouzrokovalo bele listiće i apstinenciju biračkog tela!
Borba “Titana”: Bitka za Beograd počela je unutarstranačkim obračunom u DS gde bivši ruši aktuelnog, sredstva se ne biraju, broje se odbori, lobiranja, spinovanja, korumpirani mediji naginju onoj strani koja da više, zavesa polako počinje da se spušta, tragikomedija obećava tužan kraj!
Dva netalentovana političara za čije su vladavine izneverene sve nade proevropske Srbije, za čije su se vladavine desile pljačkaške privatizacije, a zakoni prilagođavali pohlepnim politikantima, bez ikakvih skrupula, bez samokritike, bestidno pokušavaju da se preporuče kao nove snage sa novim ljudima!
U pauzi borbe "Titana" javlja se večiti poslanik visokog doma, punačak i osedeo u skupštinskim klupama sve u borbi za demokratiju, upozoravajući nas da u Srbiji nema života bez DS, ističući da svako kome je stalo do demokratije mora da nastoji da se po svaku cenu DS održi, jer to je veli, interes društva u celini i čak, dodaje, patriotski stav..! Prema njegovim rečima stranke i pojedinci moraju se držati svojih uverenja i programa i da se rukovode opštim dobrom! Nešto je trulo u državi Srbiji!
"Odnos između intelektualaca i politike je, prema tome, nužan, ali može postati svojom suprotnošću ako intelektualac dopusti da bude potkupljen večerom, ministarskom foteljom, dobro plaćenom sinekurom u diplomatiji, privredi, kulturi… bilo gde i bilo kako. Potkupljivost intelektualaca ovde nas ne zanima, iako je to uvek aktuelna tema, već i ato što sva nerazvijena društva potcenjuju intelektualce, pa ih u skladu s tim i plaćaju. A da nema podmitljivih intelektualaca, ni ovaj tekst ne bi bio potreban. Za intelektualca je, dakle, najvažnija reč NE!"
Iztok Simoniti "Historia magistra mortis: eseji o zlu".
