U danu kada je Aleksandar Vučić saopštio odluku o izborima i populistički se obratio biračima dirljivom porukama da je posao SNS-a da „isključivo razmišlja o narodu", ali i da, nakon izbora, mogu "brže i bolje u reforme", ministar privrede Saša Radulović, podneo je ostavku pod obrazloženjem da država upravo odustaje od reformi. Nekako u isto vreme, ključni koalicioni partner SNS-a, premijer Ivica Dačić sastao sa američkim ambasador u Srbiji i razgovarao o skoroj poseti SAD - odnosno odlasku na molitveni doručak.
Na prvi pogled: stanje redovno. Zašto su se onda naprednjaci odlučili na vanredne izbore?
Radulović, sindikati i tabloidi: Reforme, depolitizacija i departizacija javnih preduzeća su bile ono za šta se SNS zalagao od početka dolaska na vlast. Sada i sami priznaju da nisu uspeli mnogo toga obećanog u stavrnosti realizuju.
Međutim, nespremnost da se uhvati u koštac sa tim problemima nadomeštena je međunarodnim uspehom Srbije. Briselski sporazum i otpočinjanje pregovora sa EU kao i obećanja da su strani investitori na pragu Srbije omogućili su porast popularnosti SNS-a na čak 45 odsto. To je svakako odličan signal Vučiću da izađe na izbore i kapitalizuje trenutnu popularnost. Prema ocenama istraživača javnog mnjenja, naprednjaci su na vrhu popularnosti i ona će uskoro početi da pada zbog loše ekonomske situacije. Zato su u SNS-u procenili da su izbori u martu idealna šansa za overavanje moći, pre nego što ta moć počinje da se kruni zbog ekonomskih problema.
Naime, reforme u Srbiji su tek u naznakama, mnogi će reći da i nisu počele, jer je opstruisano donošenje tri ključna reformska zakona: o radu, privatizaciji i stečaju. Njihovo donošenje su tražili i strani investitori kako bi brže i bolje poslovali u Srbiji.
Od obećanog arapskog novca za preporod srpske privrede o kojem se priča već godinu ipo dana - u Srbiju do sada nije stigao ni jedan cent, ali dolazili su šeici sa kojima su potpisivani ugovori o namerama. Svaka kritika takve posete, uz obrazloženje da novac nije došao, od SNS-a je dočekana na nož uz optužbe da su kritike zapravo opstrukcije budućih projekata.
Višemesečno slamanje ministra Saše Radulovića koji iza sebe nije imao partijsku podršku, (jer je nestranačka ličnost, ali ni podršku Vučića i Dačića) počeli su tabloidi, a završili - sindikati.
Prvo je objavljen tekst da je Radulovićeva ćerka dobila batine i da joj je pomoć ukazana u Urgentnom centru. Čitalac je trebalo da zaključi da je to - uradio otac. Međutim, ministar nije odustao od namere da reformiše državnu upravu, uvede red u poslovanje i omogući malim privrednicima da lakše dišu pod teretom 781 hiljade državnih činovnika. Iako je bio proglašen za reformatora godine, sindikalni aktivsti su, upravo zbog zakona o radu, organizovali štrjak a neki su došli i pred zgradu Vlade tražeći Radulovićevu ostavku.
Sada sindikalci mogu da kažu da su izdejstvovali ostavku ministra boreći se za prava radnika. Međutim, ti sindikalci gotovo ništa nisu preduzeli onog momenta kada su radnici sebe čak i fizički kažnjavali da bi skrenuli pažnju na loš materijalni položaj: u Novom Pazaru jedan radnik je odsekao dva prsta zbog stečaja firme, drugi je zakucao ekser u ruku zbog neisplaćenih zarada, treći je u Gornjem Milanovcu puzao tri kilometra do zgrade opštine...
Predizborne igre: Priča o izborima zapravo je počela još u septembru prošle godine, kada je Vlada rekonstruisana. U naletu narodne podrške prvo je plasirana vest da bi Vučić i Dačić mogli da rotiraju funkcije. Kampanju za izbore vodili su čelnici SNS-a pod izgovorom da su izbori potrebni i da oni zaslužuju mesto premijera što se ne može sporiti jer su najveća stranka. Vučić je odgovorio: "Nikada fotelja, moja sujeta i taština nisu bili razlog mog političkog delovanja niti će to biti ubuduće".
Nastupilo je zatišje, zatim se krenulo u kampanju protiv ministarstva policije odnosno premijera Ivice Dačića.
Predsednik države Tomislav Nikolić je saopštio da mu MUP nije zamenio zimske gume na službenim kolima, zatim da cure vesti iz policije prema dilerima droge pa zbog toga poslednja akcija njihovog hapšenja nije dala željene rezultate. Usledila je nova Dačićeva ponuda Vučiću da njih dvojica rotiraju funkcije, ali Vučić se odlučio - za izbore.
Pritom, Aleksandar Vučić ne dovodi u pitanje rad Vlade, što bi bio normalan razlog za raspisivanje izbora, ali izražava nevericu u veliku popularnost svoje stranke jer kaže da anketama ne veruje i najavljuje da će u budućoj vladi okupiti veliki front onih koji su spremni da rade za Srbiju. I dok naprednjaci trče za biračina, u red za mesto na njihovoj izbornoj listi naprednjaka već su stale partije Rasima Ljajića i Vuka Draškovića dok su liberali Čedomira Jovanovića saopštili da razmišljaju o koalicijama posle izbora.
Jedino je Demokratska stranka jasno rekla da vlada nije dala nikakve rezultate što se tiče ekonomije i da su zbog toga izbori neminovni. Samo je pred demokratama velika dilema: ko će voditi stranku kojoj pada rejting, Dragan Đilas ili Boris Tadić koji u poslednje vreme pokazuje aspiracije da se vrati na čelo DS-a.
(Ne)ispunjenja obećanja: Vučić nije poslušao reči mnogih ekonomskih stručnjaka da se najbolnije reforme moraju sprovesti u prvoj godini mandata, kako bi nakon toga vlada nesmetano radila. Umesto toga, on je angažovao strane stručnjake od Dominika Stros Kana do Franka Fratinija koji u domaćoj javnosti nisu baš dobili očekivanu dobrodošlicu.
Problem Kosova jeste počeo da se rešava što je nagrađeno i otpočinjanjem pregovora sa EU, medjutim, uspeh za to svako zaslužuje i Dačić koji je bio ključni čovek za pregovore izmedju Beograda, Brisela i Prištine.
Sa druge strane, borba proitv partijskog zapošljavanja i deljenja partijskog plena na ključnim mestima u javnim preduzećima i dalje je ostala samo u domenu obećanja. Na primer: Jorgovanka Tabaković je zamrzla funkciju u SNS-u kada je izabrana za guvernera NBS, ali je ista Tabaković u subotu ladno učestvovala u radu Skupštine SNS-a i ponovo izabrana za zamenika predsednika SNS-a.
Ono što nije urađeno do kraja, a obećano je i borba protiv kriminala, korupcije, hapšenje Darka Šarića kao i ispitivanje 24 sporne privatizacije koje je EU dala za zadatak Srbiji još pre dve godine.
Krajem godine je objavljeno da su 24 sporne privatizacije rešene kao što je obećano, ali one nisu dobile sudsku završnicu već je policija svoja sananja o njima predala sudu. Iako je deo obećanja bio i borba protiv onih koji su se mimo zakona obogatili od svih bogaratša jedino je počeo proces protiv Miroslava Miškovića.
Što se tiče kažnjavanja onih koji su učestvovali u državnom terorizmu odnosno koristili državne resusrse za obračun sa političkim neistomišljenicima 90-tih godina medju kojima su ubijena tri novinara, jedan sudija, jedan bivši predsednik Srbije ispalo je da ključni svedok tih obračuna Milorad Ulemek Legija. Kako verovati čoveku koji je već osuđen zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića.
Kao veliki uspeh naprednjaci su predstavili hapšenje dvojice osumnjičenih zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije i za trećim je raspisana poternica, ali istraga o tom slučaju nalazi se na početku. Dakle, puno je započetog posla čija je završninica neizvesna ako se ne otkrije ko je naredio ta ubistva.
U atmosferi neispunjenih obećanja i slabe i razjedinjenje opozicije naprednjaci se nadaju pobedi i prljavoj kampanji. "Na nas će udariti sila kakva do sada ni na koga nije udarila", rekao je Vučić.
Iako se do sada pokazalo da sve staje u kampanji naprednjaci obećavaju da to sada neće biti slučaj i da počinju razgovori sa MMF-om, da nas čekaju teške reforme i sve ono što je već obećano u kampanji 2012. godine.Socilog Vesna Pešić i profesor dr Srbijanka Turajlić smatraju da samo opozicija može da obuzda naprednjake. Pešić ocenjuje da SNS nije najavila novu i drugačiju politiku. "Ovi izbori su čista računica, da se partijski drugovi još više razbaškare, da se nastavi borba za moć, a da sve ostane po starom", rekla je ona.
Konstatujući da SNS pokušava da profitira na olako stečenoj popularnosti bez pokrića Turajlić navodi: "Ne vide se reforme i izgradnja insitucija". Ona navodi da su Srbiji potrebna nova lica neopterećena balastom prošlosti, i preporučuje opoziciji da povede takvu kampanju. U protivnom, tvrdi da će se građani Srbije "valjati u blatu populizma koji će kod jedne grupe ljudi izvesno probuditi beznađe da se izborima ništa ne može promeniti", zaključila je Turajlić.
To je zaista moguće, ali je jedino za sada izvesno da u martu Srbiji predstoje još jedni izbori.
Violeta CVEJIĆ
