Pljuvačina, psovke, neosnovane optužbe, prozivanje, pogrdna imena, nešto je po čemu je poznat Nebojša Medojević.
Međutim, gospodin Nebojša Medojević i gospodin Koča Pavlović su prešli svaku granicu dobrog ukusa odavno, a posebno juče kada su političkim nasiljem nasrnuli i na medije.
Da li njih dvojica žele da ovoj zemlji zaista bude bolje ili nešto sasvim drugo, pitanje je u koje ne želim da ulazim, ali šta joj rade me se i te kako tiče. Zato mislim da je krajnje vrijeme da neko jednom javno kaže da se radi o ljudima koji su opasni po demokratiju. Ovi ljudi bi iz opozicije da gase medije, pa se pitam šta bi tek radili da su u vlasti.
Ovakav primitivizam je ravan vremenu devedesetih na koje se gospodin Pavlović poziva pišući na partijskom sajtu da je urednica portala CdM plaćenik kriminalne ekipe i da je gora nego novinari iz "Rata za mir". Treba li posebno primijetiti da gospoda na sajtu svoje partije rade upravo ono zbog čega traže zabranu CdM-a? Pa, misle li onda da treba da zabrane i svoj sajt?
Bijes i zloba često dovedu do toga da čovjek ponajmanje vidi sebe.
A upravo je ta gospođa Obradović prva objavila da je Medojević napadnut i prva je prenijela izjavu gospodina Pavlovića o tome šta se desilo na aerodromu. Prenijela je stavove svih političkih partija i na kraju kolumnu u kojoj autor ima neki drugačiji, kontroverzniji i provokativniji pogled, kritikujući ne samo Medojevića, već i državu koja građane ne štiti od takvih kao što je on.
Gospodin Medojević, koji se toliko poziva na demokratiju, zaboravio je da je, kao i drugi u parlamentarnom životu, javna ličnost koja treba da trpi kritike na mnogo tolerantniji način.
Međutim, njegov politički primitivizam je izašao na vidjelo čim se gospodin našao na meti kritike jednog kolumniste. Tada demokratski duh umre i iz dubina jedne ličnosti se javlja apsolutizam. I dobro je što je tako, jer bi se možda neko dao prevariti da se radi o demokrati. Koliko je kolumna društveno korisna vidi se i po tome što je njen efekat otkrivanje jednog autokrate, jednog novog Janukoviča. I šta bi bilo kada bi gospodin Medojević osvojio vlast? Šta bi se desilo? On bi nas malo hapsio, pa bi nas zabranio, pa bi nam sudio, pa nas bacio u samicu.
Na veliku žalost gospodina Medojevića i gospodina Pavlovića, mi ćemo nastaviti da radimo i neće nas zabranjivati nijedan diktator.
Nastavićemo i da izvještavamo o svim njegovim aktivnostima, iako on ne želi da odgovara na pozive ni Dnevnih novina, ni CdM-a. On je za nas dio političke svakodnevice. Informacije o njemu će i dalje biti tačne, napisane profesionalno, a komentari onakvi kakve zasluži.
O stavovima gospodina Pavlovića neću predugo jer mi dostojanstvo i druženje iz nekih ranijih dana ne dozvoljavaju da budem previše grub.
Jedino mogu reći da je potpuno pomiješao teze u svom saopštenju i da se upravo on pretvara u one novinare-političare o kojima je pravio film "Rat za mir".
Svoje duboko uvjerenje ponovo ću izraziti kroz Volterove riječi "Ne slažem se sa tim što govorite, ali ću se do smrti boriti za vaše pravo da to kažete".
