Ministarka u ostavci, privremeni upravitelj Beograda i patrijarh SPC namerili su da urnu genija iz Muzeja Nikola Tesla, gde stoji već 57 godina, premeste u portu Hrama Svetog Save i podignu mu spomenik. Potpisali su i sporazum. Međutim, pošto su naučnici i deo javnosti digli glas protiv tog čina, prva dva potpisnika su reterirali uz obrazloženje da će se o tome raspravljati nakon izbora, a predstavnici „božje administracije” mudrijaški ćute. Valjda se ponovo bave Teslinim duhom ili njegovom dušom a koje Tesla veruje da prestaju kada nestane i život.
U jednom naučnom tekstu 1937. godine Tesla piše: „Tokom svih ovih vekova, razvijali su se beskonačno složeni mehanizmi, međutim, ono što mi zovemo ’duša’ ili ’duh’, nije ništa više od zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu, takođe nestaju i ’duša’ ili ’duh’“.
Predizborni trikovi: Akcija za premeštanje Tesline urne dobro se uklopila u predizbornu kampanju Vučićevih naprednjaka čija su dva predstavnika ministarka u ostavci - Zorana Mihajlović i privremeni upravitelj Beograda Siniša Mali prilikom susureta sa patrijarhom i potpisivajem sporazuma najavili da se to čini za - dobrobit mladih naučnika, nauke i Beograda. Odnosno, da će tim činom Hram Svetog Save predstavljati istorijsku celinu jer se tamo već nalazi spomenik Karađorđu. Patrijarh akciju vidi kao prirodan čin jer će se na istom mestu naći Sv. Sava, Karađorđe i Tesla, tri velika imena srpske kulture, istorije i nauke, ali i da će to biti novi razlog da još više ljudi ubuduće poseti hram.
Crkva je u ovom činu svakako dobro procenila i svoj ekonomski interes ako se uzme u obzir činjenica da je ovaj hram počeo da se gradi 1935. godine i da njegova unutrašnjost još uvek nije završena. Dakle, više posetioca, više para za crkvu.
Iako ideja SPC o premeštanju Tesline urne saopštena još od 2006. godine, ona iz nepoznatih razloga nije realizovana, ali je ni jedna partija do sada nije koristila u predizborne svrhe. Suočivši se sa odijumom naučne javnosti, ali i građana, naprednjaci su zaključili da im negativne akcije u kampanji nisu potrebne pa je ova akcija odložena dok se ne formira nova Skupština Beograda.U međuvremenu, povela se priča da li je Tesla bio vernik, gde je želeo da bude sahranjen, ima li testament, zašto se o ideji preseljenja urne ne pitaju njegovi potomci koji su je 1957. godine i doneli u Srbiju, šta je SPC radila svih ovih godina….
Crkveni i naučni razlozi: Namere SPC oko preseljanja urne objasnio je portparol SPC vladika bački Irinej Bulović uobičajenom rečenicom da svako ljudsko biće zaslužuje sahranu dostojnu čoveka - pa i Nikola Tesla. Vladika Irinej tvrdi da Tesla ne može biti muzejski eksponat, jer je on bio pravoslavni hrišćanin.
„Sin sveštenika, sam je izjavio da je njegova vera ista kao i vera njegovog oca. Nije tražio da bude spaljen, još manje je tražio da bude izložen u muzeju“, smatra vladika Irinej uz podsećanje da su dvojica Teslinih rođaka bili vladike.
O tome šta je Tesla tražio - niko ne zna, jer on testament nije ostavio. Prema rečima Vladimira Jelenkovića, direktora Muzeja Nikola Tesla, oni su dužni da poštuju želju Teslinih naslednika. Jelenković je ispričao da je dr Milica Trbojević, kćerka Tesline sestre Angeline Trbojević i naslednica Teslinog sestrića Save Kosanovića, donela odluku da se urna prebaci iz Njujorka u beogradski muzej još 1957. godine.
„Želju da Teslina urna ostane u njegovom muzeju u Beogradu, iskazao je u nekoliko navrata i Vilijam Terbo, praunuk Tesline sestre Angeline i danas najbliži živi rođak Nikole Tesle“, rekao je Jelenković.
I dok je na društvenim mrežama povedena akcija „Ostavite Teslu na miru“ kojoj se pridružilo oko 26 hiljada ljudi, pokret „Spasimo nauku“ koji okuplja mlade istraživače za celu akciju oko premeštanja urne kaže da je sporna pravno i etički, i predstavlja nepoštovanje nauke i naučnika.
Sa druge strane okeana, Teslina naučna fondacija (TNF), sa sedištem u Filadelfiji, najavila je hitnu sednicu Upravog odbora da bi se dogovorili o načinu suprotstavljanja odluci srpske države i SPC. Večernje novosti su objavile da je direktor TNF-a Sem Mejson uputio pismo predsedniku SAD Baraku Obami u kome traži da se u ovo pitanje uključi i SAD, jer je srpski naučnik bio američki državljanin.
Prema rečima Nikole Lončara, osnivača i predsednika TNF-a, muzej je svetinja svih teslologa sveta i niko nema pravo bez prave diskusije da ga dira. „Njegovi rođaci Vilijam Terbo iz Čikaga i Nik Tesla iz Australije nisu pitani za prenos urne u Hram Svetog Save. Muzej je njegov mauzolej, u kome je ispunjena poslednja želja velikog naučnika i ona ne može da se menja“, objasnio je Lončar.
Uprkos naučnicima, u kampanju oko premeštanja urne uključili su se i pravnici, savetnik predsednika države, akademik - pesnik koji Teslu još nije opevao. Svi oni tvrde da je Tesla bio pravoslavac i Srbin, što je za sve one koji poznaju delo ovog velikana nebitno, jer ni Tesla tome nije pridavao naročitu pažnju.
Nekonvencionalni spiritualista: Jedan od dobrih poznavalaca Teslinog života, pisac Vladimir Pištalo, koji je doktorirao u SAD na temi srpskih iseljenika, a za knjigu „Tesla, portret među maskama“ dobio je NIN-ovu nagradu 2008. godine, kaže da je laboratorija bila za Teslu – sveto mesto.
„Tesli je potpuno prirodno bilo da bude sahranjen u svojoj laboratoriji koju je on smatrao sakralnim prostorom. Čini mi se da je ovo povezano sa inicijativom za koju smo čuli da se Tesla proglasi za sveca. On je bio jako spiritualan čovek, ali na nekonvencionalan način. Ako bi ova inicijativa bila nešto ozbiljno, onda bi to bila pobeda suštine nad formom“, rekao je Pištalo.
Svoja razmišljanja o životu i religiji Tesla je februara 1937. godine objavio u časopisu „Liberty“: „Mada nisam vernik u ortodoksnom smislu, oslanjam se na religiju: prvo, jer svaki čovek mora da ima neki ideal – religiozni, umetnički, naučni ili humanitarni – da bi njegov život imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadrže mudre preporuke za dobar život, a koje važe danas kao i u doba kada su nastale. Ne postoji sukob između ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teološkim dogmama, jer se nauka zasniva na činjenicama“, napisao je Tesla.
Crkva je, naravno, prešla preko ovih Teslinih stavova, ne zbog toga što za njih ne zna, nego da bi već jednom ostvarili svoj naum o preseljenju urne. Sa druge strane, srpska država se ponaša kao da je Teslino nasleđe za nju teško breme i da ga što pre treba trajno rešiti bez angažovanja onih koji su Teslu i njegova naučna dostignuća promovisali svih ovih godina. Kuća u kojoj je smešten Muzej Nikola Tesla treba da se vrati potomcima nekadašnjeg ministra Đorđa Genčića, tako da je ideja o pemeštanju urne u Hram Sv. Save na neki način spas za državu.Tesla je samo jednom nekoliko sati boravio u Srbiji. Sahranjen je 10. januara 1943. godine. Na sahrani koju je prenosio Radio Njujork gradonačelnik tog grada Fjorelo la Guardija pročitao je govor koji je napisao pisac Luj Adamič i odsvirana je pesma „Tamo daleko“.
Teslini posmrtni ostaci su kasnije spaljeni i urna je 1957. godine, uz odluku njegovih potomaka, doneta u Srbiju.
Sve ove godine, Teslina urna je mirno počivala u muzeju koji nosi njegovo ime. Svi oni koji se sada javljaju povodom premeštanje urne, decenijsko nezanimanje za sudbinu ovog naučnika pravdaju Titovim režimom i nemoći crkve da Tesli organizuje dostojnu sahranu. Da je crkva htela, mogla je to da uradi ako ne one godine kada je Tito umro, ali barem 2007. godine kada je Dušanu Čkrebiću, Titovom funkcioneru, dodelila Orden Sv. Save, jer je 1985. potpisao akt o daljoj gradnji Hrama Svetog Save.I, na kraju, vraćamo se Tesli i njegovom promišljanju o religiji: „Danas su budizam i hrišćanstvo najveće religije, i po broju vernika i po značaju. Verujem da će njihova suštinska shvatanja izgraditi novu religiju ljudske duše u dvadeset prvom veku“.
Violeta CVEJIĆ
