-Izuzetno, organ lokalne uprave može da podnese zahtjev Ministarstvu finansija za odobrenje prekoračenja limita, odnosno budžetskog deficita iznad navedenog nivoa, najkasnije do 31. marta tekuće godine za narednu godinu, samo ako isto ima za cilj finansiranje kapitalnih izdataka.
Ministarstvo finansija je dužno da najkasnije do 30. aprila organu lokalne uprave odgovori na zahtjev za prekoračenjem limita. Ako organ lokalne uprave prekorači limit za budžetski deficit u određenoj godini bez odobrenja Ministarstva finansija, ministar je dužan da obustavi prenos pripadajućeg dijela sredstava iz budžeta države organu lokalne uprave za iznos prekoračenja- navodi se u amandmanima Šehovića, u koje je Portal Analitika imao uvid.
U obrazloženju se ističe da fiskalno pravilo ima za cilj da osnaži budžetsku disciplinu organa lokalne uprave, unaprijedi koordinaciju između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, i smanji nesigurnost ukupne fiskalne politike države, koja jednako zavisi od centralne i lokalne vlasti.
-Organ lokalne uprave, jednako kao i centralna državna vlast, moraju voditi računa o fiskalnoj stabilnosti i racionalnom upravljanju budžetskim sredstvima kojima raspolažu. Usvajanjem amandmana se na direktan i konkretan način uvodi fiskalna odgovornost i za organ lokalne uprave putem preciznog i jasnog definisanja limita vezanog za visinu njenog budžetskog deficita. Pomenuta odgovornost je u pojedinim slučajevima u Crnoj Gori često izostajala s obzirom da se nerijetko iste na "komotniji" i manje odgovoran način odnose prema sredstvima poreskih obveznika, što još očigledinijim čini potrebu usvajanja amandmana- naglasio je Šehović.
„U paketu“ sa uvođenjem novog fiskalnog pravila Šehović cijeni da je neophodno zakonom propisati i odgovarajuću kaznu za prekoračenje limita budžetskog deficita.
"Novčanom kaznom od 400 do 4000 eura kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu lokalne uprave, ako bez odobrenja Ministarstva finansija izvrši prekoračenje limita definisanog članom 26a ovog zakona. Amandmanom se uvodi kazna za odgovorna lica u organu lokalne uprave koji prekši fiskalno pravilo za organ lokalne uprave o visini budžetskog deficita koji ne može biti veći od 10 odsto njenih prihoda u toj godini, čime se se stvaraju pretpostavke za veću motivisanost odgovornih lica u organima lokalnih uprava da poštuju fiskalno pravilo“, istakao je Šehović.
Osim preciziranja normi u članovima sedam i 20, Šehović amandmanom na član 17 nacrta zakona predlaže da Skupština donosi fiskalnu strategiju za period trajanja mandata Vlade. Ukoliko Šehovićev amandman postane sastavni dio teksta zakona, Vlada će pripremati predlog fiskalne strategije i dostavljati ga Centralnoj banci, koja je dužna da mišljenje o tom strateškom dokumentu dostavi u roku od 30 dana. U konačnom, Vlada bi, uz predlog fiskalne strategije, Skupštini dostavljala i mišljenje CBCG.
-Fiskalna strategija je strateški dokument koji se donosi za period trajanja mandata Vlade, zbog čega je, po uzoru na države iz najbližeg okruženja, treba usvajati na krajnje transparentan način uz puno uključivanje javnosti, što skupštinska procedura svakako obezbjeđuje. Zbog toga se amandmanom predlaže da istu usvaja Skupština, na predlog Vlade, uz mišljenje Centralne banke. Ovo iz razloga što se na osnovu fiskalne strategije usvajaju Smjernice fiskalne politike na godišnjem nivou za period od tri godine, koju inače usvaja Vlada, a koja sadrži srednjoročne strateške ciljeve ekonomske i fiskalne politike, osnovne makroekonomske i fiskalne pokazatelje i projekcije, limite potrošnje i slično, a u konačnom i godišnji zakoni o budžetu. Stoga bi se usvajanjem amandmana stvorili preduslovi za obezbijeđivanje pune kontrolne uloge Skupštine. U konačnom, ako Skupština usvaja godišnje zakone o budžetu, logično je da usvaja i strateški dokument koji se odnosi na period trajanja mandata Vlade, a na osnovu kojeg ista i priprema godišnje zakone o budžetu- pojasnio je Šehović.
