Piše: Beba KAPIČIĆ
"Ako ste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet!" (Zoran Đinđić)
Šesnaesti mart Anno Domini 2014 označio je kraj ere vladavine takozvanog DOS-a; i ovoga puta tiha polovina biračkog tela, oličena u apstinentima i nevažećim listićima, otkazala je poslušnost, pokazala građansku svest i poslala jasnu poruku, da ih možeš lagati jedno vreme, ali ne sve vreme, da se sa njima ne može manipulisati, da im vođe ne trebaju i da će ubuduće njihove glasove dobiti samo oni koji delom to zasluže!
A sve su pokušali naši u toj nedelji odluke da pokrenu tihu polovinu, onako pametni, kršeći izbornu šutnju ubacivali su u poštanske sandučiće falsifikovane letke sa najavom poskupljenja struje od 20 odsto, na otiračima ispred stanova kada se kretalo sa nogama od olovo do kutija u koje se ubacivalo ništa, ostao je propagandni materijal koji je tijekom noći onako novodemokratski krišom rasturan ne bi li se neko tog sudbonosnog za njih jutra upecao na jeftine, tužne da tužniji ne mogu biti, šibicarske fore i fazone.
Kukajući nad medijskim mrakom, koji nije bio ništa mračniji od onoga uoči izbora 2012.g. zloupotrebili su i godišnjicu pogibije premijera Zorana Đinđića, nadam se poslednji put, oni koji su zgazili njegovo delo i njegovu viziju Srbije!
Tajac gubitnika: Kada su se na biralištima zatvorila vrata u toj noći odluke nastao je tajac i veliko iščekivanje pretendenata na povoljne kredite, poslove i sve one beneficije koje poslovično donosi vlast u zemlji Srbiji, ulaskom kamera u izborne štabove, na licima portparola mogli ste saznati rezultate, koje je potom CESID obznanio! Za jabukama-URS, komandosima-LDP i srcem Srbije-DSS, zalupili su se vrata parlamenta, tri fragmenta: NDS, i dva u jedan, DS, nadčovečanskim naporom jedva su skrpile cenzus i nešto malo više. Apsolutna većina koju je dobila SNS i 15 odsto SPS, rezultat je koji ćemo, sa dva kraka bivše DS gledati u parlamentu narednih godina - to je volja naroda i to je demokratija!
Neprimereni jauci i leleci koji poslovično odjekuju ovim prostorima poraženih nakon tužne istine koju spoznaju, odjekivali su Srbijom već sledećeg jutra od zblanutih, umišljenih, koji su imali dve godine da promisle i promene nešto! Nastavljena je priča o puzajućoj diktaturi onih koji su jedva dopuzali do par posto glasova, deo građanske elite koji je pokušavao da reanimira DS, vadi iz istorijskog konteksta vreme vladavine Miloševića, kada su orijentisani ka demokratiji, ljudskim pravima i građanskim vrednostima zbrisani sa političke scene. Pričaju da su poraženi srednji slojevi; obrazovane ljude optužuju kao da su maloumni, kažu da su zapali u konfuziju koja je vele namerno proizvedena da bi se razbila građanska Srbija? Građanska Srbija nije poražena, od nje su poraženi lovci u mutnom, koji su mislili da su - pričom o manjem zlu i pozivanjem na Peti oktobar - večiti baštinici glasova građanske Srbije.
Raspad iluzija: Nema osvešćenja, samokritike, poslovično uvek je neko drugi kriv, ne shvataju da je problem u njima i da moraju naći način kako da postanu relevantna snaga na političkoj mapi Srbije! Građansku, onu pravu opciju, koja je u procentima uvek bila ispod cenzusa uništili su oni koji su se predstavljali kao vođe iste, igrajući se politike!
Dobro proisteklo iz ovakve slike u parlamentu je da su svi na istom fonu, da više niko neće ubacivati klipove u točkove kočija koje su bile zaglibljene dok se svi tzv. Dosovci nisu namirili, materijalno; da su retrogradne, rigidne partije - neshvatajući vreme u kome se nalazimo - izbačene iz parlamenta što je i rezultiralo konačno povlačenjem sa scene potrošenog Vojislava Koštunice, nade one ratno-huškačke, proruske populacije, za razliku od crnogorske opozicije gde u parlamentu još uvek borave Srbo-gorci očiju uprtih ka Koštunici, Amfilohiju, pateći za Velikom Srbijom i haškim optuženicima, nadajući se da će opet Crnu Goru vratiti pod njihove skute!
Dobro je i što je predsednik URS, kao moralni čin učinio prvi korak ka poimanju demokratije i sa kotaricama jabuka u naručju otišao u neki drugi film; hoće li još neko krenuti istim putem videćemo u vremenu koje dolazi! Čudno je da tzv. pretendenti na demokratiju ne shvataju šta je demokratija, da Srbija nije krug dvojke i da oni izabrani voljom većine predstavljaju sve građane u toj zemlji. Percepcija Srbije kao zemlje poraženih urbanih, deli gradjane, a često su neurbani i pametniji i pošteniji.
Definicija pobjednika: Što se tiče pobednika, nije pobedio zbog Beograda na vodi već zbog Srbije kojoj treba hleba i pravde. Da li će to ispuniti, da li je nešto naučio iz vremena vladavine palih orlova – videćemo. Da li je demokratija ugrožena apsolutnom pobedom Naprednjaka, nije, što se dokazalo i na primerima borbe građana u slučaju izmeštanja Nikole Tesle, u naselju Stepa Stepanović...
Nisu samo stranke te koje kontrolišu vlast! Reforma medijske scene, oslobađanje medija i od njihovih i naših i stvaranje nezavisnih glasila, građanske inicijative, udruženja gradjana su ti, uz opoziciju (kakva god bila) i pasku od strane evropskih poslenika - dovoljan je mehanizam koji će kontrolisati put kojim smo krenuli!
Najbolju definiciju pobede Akeksandra Vučića dao je Hrvatski predsednik Ivo Josipović. Kao odgovor na pitanje kako komentariše da se Vučić nije baš proslavio "huškačkim" govorom za vreme rata. „To je 'krst' svakog ko se tada služio jezikom sile, a Srbiju ćemo meriti po onome kako izgleda danas, mirno je poentirao hrvatski predsjednik.
Promjena igre: Upravo tako: DOS je bila bajka u koju smo naivno verovali, uložili decenije ovozemaljskog bivstvovanja, snovi koje smo sanjali da bi nam se java ukazala u tužnom i otužnom obliku, devastiranog i poništenog Ugovora sa narodom, ako ga se iko seća iz onog oktobra punog nade i očekivanja!
U martu kada se navršila jedanaesta godišnjica ubistva premijera i predsednika DS, a njegova stranka valja se u blatu...
Nije istina da vlast kvari ljude, istina je da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.(Džordž Bernard Šo)
