Optužbe da je lider VMRO DPMNE i makedonski premijer Nikola Gruevski za posredovanje prilikom prodaje Makedonske banke navodno dobio 1,5 milion eura na koje nije platio porez od 225.000 eura, izneo je novi lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev. Ova optužba ilustrovana je snimkom telefonskih razgovora u trajanju od oko 17 minuta u kojima se dogovaraju finansijski i tehnički detalji oko prodaje banke.
Makedonsku banku svojevremeno je kupio kontroverzni biznismen iz Srbije Jovica Stefanović, poznatiji kao gazda Nini. On je, kako se navodi za preuzimanje 51 odsto akcija banke trebalo zvanično da plati 900.000 eura, te da još 1,5 miliona eura u gotovini isplati posredniku. Banka je prodata 2004. godine, a većinski vlasnici su postale četiri ofšor kompanije i dve firme iz Makedonije. Makedonska banka je radila samo do 2007. godine kada je otišla u likividaciju.
Afere u predizbornom periodu: Premijer Nikola Gruevski i vladajuća VMRO DPMNE kategorično su odbacili ove optužbe kao neistinite i tendenciozne. Vladajuća partija i njen lider najavili su da će tužiti za klevetu lidera opozicije Zaeva koji je na konferenciji za novinare objavio snimak telefonskih razgovora. Izvor je za sada tajna i može samo da se nagađa.
Navodni telefonski snimci su klasična montaža sa mnogo grešaka i protivurečnosti, tvrdi se u saopštenju VMRO DPMNE. Vladajuća partija optužuje opozicione socijaldemokrate i njihovog lidera da manipulacijama i lažima nastoje da dobiju neki glas više na prestojećim izborima, ali i tvrde da im to neće uspeti.Optužba na račun premijera Gruevskog je najnovija u nizu afera u predizbornom periodu povezanih sa vladajućom partijom i njihvom čelnicima, koje je otvorila opozicija. Ona tvrdi da se ofšor kompanije bliske vlastima involviraju u biznise u Makedoniji, uključujući i medije. Otkrivene su i afere o pranju novca od strane kompanije koja gradi deonicu autoputa prema Grčkoj, kao i nameštanje tendera za nabavku medicinske opreme. Agilna opozicija objavila je i podatke o stanovima koje su stekli visoki funkcioneri VMRO DPMNE od kada je ova partija na vlasti.
Ambiciozna kampanja: Ovakva predizborna uvertira svakako je uticala na kampanju za vnaredne parlamentarne i redovne predsedničke izbore, koje se uporedo odvijaju. U već viđenom mitingaškom dekoru kampanje protiču u atmosferi oštrih često i neprimerenih verbalnih optužbi i omalovažavanju protivničkih partija i kandidata. Ovakva retorika dominira i očito privlači više pažnje javnosti od programa koje nude politićke partije i kandidati.
Predstojeći parlamentarni izbori su treći vanredni za redom u samo šest godina. Poslednji redovni izbori za poslanike Sobranja održani su, sada već daleke 2006. godine, od kada su premijer Nikola Gruevski njegova partija na vlasti. Vanredni su bili izbori 2008. i 2011. godine, a njihov glavni i jedini cilj je bio da se VMRO DPMNE učvrsti na vlasti i produžiti mandat za još 4 godine
Ciljevi koje su pred ove izbore postavili Gruevski i njegova partija su najambiciozniji do sada. Od građana traže podršku za 62 poslanika kako bi imali apsolutnu većinu u Sobranju u kome ima 123 poslanička mesta. Objašnjenje je da samo tako neće trpeti ucene koalicionih partnera i mogu dosledno da sprovedu svoj obiman program.
Ovom, po mnogima preambicioznom, cilju podređena je veoma agresivna i skupa, verovatno do sada najskuplja kampanja. Mitinzi se održavaju svakodnevno, a reklamni spotovi sa porukama Gruevskog i Ivanova bukvalno su ugušili televiziski program. Uz to, najuticajniji mediji, koji su pod kontrolom vlasti, izuzetno opširno izveštavaju o njenoj kampanji, zanemarujući i ignorišući ostale partije i kandidate.
Primijenjeni nacionalizam: Ambicioznim izbornim ciljevima podređena je i retorika u kampanji. Uz stalno, već poslovično, omalovažavanje opozicionih socijaldemokrata, nacionalizam i zaoštravanje međunacionalnih odnosa je jedna od glavnih tema. Poruka da VMRO DPMNE ne želi da bude ucenjivan od koalicionih partnera, kojom je počela kampanja, odnosi se na partiju albanaca DUI, sa kojom je šest godina koalicioni partner u vladi.
Kao po dogovoru i Demokratska unija za integraciju (DUI) na, čijem je čelu Ali Ahmeti, koristi nacionalističku retoriku u kampanji. Postalo je već uobičajeno da se na izborima - a oni se u Makedoniji održavaju gotovo svake godine - koriste nacionalistička retorika i «kontrolisano» zaoštravanje međunacionalnih odnosa. Građani su već navikli da partije u trci za glasove umesto saživota i tolerancije nude nacionalizam. Na sreću nema, barem za sada, nekih ozbiljnih posledica po međunacionalne odnose.
Takozvani «konsenzualni» sukob između koalicionih partnera u vlasti, koji ima i međunacionalnu dimenziju bio je neposredni povod za raspisivanje ovih vanrednih izbora. DUI je tražio da se kanidat za šefa države odredi konsenzualno i da to bude ličnost koja je će biti pretsednik svih građana Makedonije. Dosadašnji pretsednik Ivanov, prema oceni ove partije Albanaca to bije bio, ni izdaleka.
Insistiranje DUI na konsenzualnom kandidatu za pretsednika države je kontroverzno i nejasno i izazvalo je različite komentare. Ono ne podrazumeva izričito da kandidat za šefa države bude Albanac, mada to nije isključeno, već konsultacije partija pri određivanju kandidata. To je i teško izvodivo jer partije kandidate biraju na konvencijama.
Bojkot Albanaca: Premijer Gruevski, ne samo što je glatko i kategorično odbacio ovaj predlog, već je, kasnije, kandidovao Ivanova za drugi mandat i pruža mu izuzetno snažnu podršku na predizbornim mitinzima. Otvoreni sukob koalicionih partnera bio je povod da DUI podnese predlog da se Sobranje samoraspusti i raspišu vanredni izbori, što je partija Gruevskog oberučke prihvatila. Za ovaj predlog glasali su i opozicioni poslanici.
Ima ocena da je postojao tajni dgovor VMRO DPMNE i DUI da se raspišu treći po redu vanredni parlamentarni izbori. Redovni je trebalo da se održe dogodine. Nezadovoljan što nije prihvaćen njegov predlog i ponovnim kandidovanjem Ivanova za pretsednika Ali Ahmeti je pozvao članove i simpatizere svoje partije da bojkotuju pretsedničke izbore.Prvi krug glasanja na predsedničkim izborima (13.aprila) bojkotovao je dobar deo albanske populacije iako je među četvoricom kandidata bio i univerzitetski profesor Iljaz Halimi. Njega je predložila opoziciona Demokratska partija albanaca (DPA) na čijem je čelu Menduh Tači.
(Ne)izvesno. Halimi je u prvom krugi, između četvorice kandidata bio na trećem mestu. Najmanje glasova imao je univerzitetski profesor Zoran Popovski, malo poznat široj javnosti, koji je bio kandidat novosnovane partije Građanska opcija za Makedoniju (GROM). Glavnu bitku vodili su Đorđi Ivanov i kandidat opozicionog SDSM Stevo Pendarovski, koji su ušli u drugi krug.
Penadrovski (51) je, isto kao i Ivanov, univerzitetski profesor, a široj javnosti je poznat kao uticajan analitičar. Prethodno je u dva navrata bio savetnik za bezbednost u kabinetu predsednika države – kod tragično poginulog Borisa Trajkovskog i kasnije kod Branka Crvenkovskog. Iako je kandidat opozicione partije Pendarovski je odlučio da u kampanji nastupa sam, za razliku od Ivanova, koji na mitinzima ima izuzetno snažnu podršku vladajuće partije i premijera Gruevskog.
Ivanov je uverljivo, sa razlikom od preko 120 hiljada glasova više od Pendarovskog, pobedio u prvom krugu. Velika razlika je dobrim delom i posledica bojkota. Krajnji rezultat bojkota, prema oceni analitičara, je upravo podrška Ivanovu, čiji je prvi mandat DUI krajnje negativno ocenila. Ova partija ne podržava ni kandidata opozicije i pozvala je na bojkot i drugog kruga pretsedničkih izbora. Zbog toga je, kako se ocenjuje i rezultat izvesan, iako Pendarovski i opozicija koja ga je kandidovala ne odustaju.
Četvrti mandat: Vladajuća VMRO DPMNE je čvrsto, prema nekima čak i poluvojnički, organizovana partija, koja ima i stabilno glasačko telo. Na osnovu toga se ocenjuje da će pobediti i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. U prilog tome govore i ankete, iako se ispitivanja javnog mišljenja nekih agencija nisu pokazale uvek kao verodostojna.
Opozicione socijaldemokrate optužuju vladajuću partiju da raznim manipulacijama i pritiscima nastoji da ponovo, po četvrti put, pobedi na izborima i obezbedi još jedan mandat. Ukazuje se na neregularnost biračkog spiska u kome ima 1,8 miliona glasača od oko dva miliona stanovnika, zatim na dvostruko glasanje i druge izborne marifetluke koje je vladajuća partija razradila i uhodala na prethodnim izborima.
Poseban problem, na koji se na svim izborima ukazuje, je ucena i pritisak vladajuće partije na zaposlene u državnoj administraciji da glasaju za nju. Ne samo oni, već i da dostave spiskove članova porodica i prijatelja koji će glasati za VMRO DPMNE. Ova partija već je upotrebila sve poznate metode korumpiranja poljoprivrednika, penzionera i drugih ranjljivih kategorij, a pred ove izbore je otišla korak dalje. Obećala je određenoj kategoriji socijalnih slučajeva da će preuzeti i isplatiti njihove dugove za komunalne usluge i neplaćene rate za kredite.
Posmatračka misija OEBS-ODIHIR, koju i na ovim izborima predvodi Gerd Asrens, ocenila je da je u prvom krugu glasanja za izbor pretsednik bilo neregularnosti. Misija je ponovo ukazala na preteranu pristrasnost medija koji favorizuju vladajuću partiju. Uticajni «Berliner cajtung» u analizi izbora ocenio je da se Makedonija kreće ka diktaturi.Hoće li ove ocene kao i otvaranje krupnih afera koje su povezane sa vladajućom partijom dovesti do «Promena za novi početak» što je slogan sa kojim na ovim izborima nastupaju opozicioni socijaldemokrati, teško je reći. VMRO DPMNE samouvereno veruje da će, ne samo pobediti, već i da će osvojiti 62 poslanička mesta u Sobranju.
Risto POPOVSKI
