Piše: Beba KAPIČIĆ
"Ako ne verujemo u slobodu govora ljudi koje preziremo onda uopšte ne verujemo u slobodu govora." Noam Čomski
Međunarodni praznik rada Prvi maj, koji se obeležava u spomen radničkih demonstracija održanih u Čikagu ( SAD) 1886.g. zemlje bivše Jugoslavije uz roštilj i pivo dočekale su sa javnim dugom od 90 milijardi eura, tj. dužničkim ropstvom koje im je pred vratima, niko od političara u Srbiji nije čestitao ovaj praznik, za razliku od verskih koje nikada ne zaborave, drugim rečima - radničkoj klasi samo Bog može pomoći! Pre tridesetak godina radnici su na spontano-organizovanim mitinzima gladnih, sa platama od tisuću maraka srušivši Antu Markovića zaplovili rekom bez povratka... Nažalost: tražili ste i ( čast izuzecima) - gladujte!
Nova realnost: Beograd je dobio novi parlament koji dočekuje Ketrin Ešton aplauzom, možda prvi put u istoriji ove zemlje svi poslanici su konačno za evropski put Srbije, nema više u skupštini majica sa likom haškog optuženika, nema više u klupama kočničara, licemernih, prorusko- tajkunskih zagovornika!
I dok Srbija okreće kormilo zaplovivši prema zapadnoj civilizaciji u maleckoj sali hotela, naravno Moskve, Risto Radović i Srbogorci-Crni-Srbi, izgubivši uporište u aktuelnoj vlasti nahvatali su nekog Rusa da u sadejstvu sa njim bace kletve i valjda čini na premijera susedne države, u pokušaju da zaustave euroatlanski put Crne Gore! Da nije tužno bilo bi smešno, a tužno je da je patrijarh SPC odlikovao tog Rusa za nešto! Mnoga su zla izvesni montanjeri terazijski naneli Srbiji poslednjih desetleća. Među prvima su krenuli u krvavu demontažu Jugoslavije, naslonivši se na srpske memorandumce i Balkanskog kasapina porijeklom iz Lijeve rijeke, prizivajući Ruse-gusle, u pokušaju da budu veći Srbi od Srba, da bi to naravno naplatili što sinekurama, što većim audiotorijumom za njihove lokalne stihoklepačke umotvorine!
I ovaj kišni početak maja prepun sećanja, godišnjica, asocira na naslov poslednjeg dela Mirka Kovača " Vrijeme koje se udaljava." Pre dvadeset dve godine 2.maja počela je opsada Sarajeva, sa brda ubijan je grad i njegovi stanovnici,deca, žene,starci 1460 dana, bez vode, hrane i struje!
Majski susreti: Prošle su 34 godine prošle od 4. maja kada je umro Josip Broz Tito, njegov doprinos antifašističkoj borbi zabeležen je u svim svetskim enciklopedijama, a njegovo NE Staljinu Amerikanci svrstavaju uz poraz Japana kao najvažniji događaj dvadesetog veka!
Na komemoraciji povodom 69. Godišnjice proboja zatvorenika iz logora u Jasenovacu govorili su predsednik, premijer i predsednik Sabora Hrvatske sa jasnom porukom da se genocid, zlo koje se dogodilo ne sme nikada zaboraviti, da nisu poražene ideje fašizma i da će one koji ih recikliraju osuditi istorija!
U Srbiji jedino nas je predsednik podsetio na proleća za nama, napadnuvši NATO, ovog puta verbalno, zbog, kaže, nepravednog bombardovanja, a možda će ispostaviti i zahtev za otštetu! Koliki bi samo bio otštetni zahtev da su radikali vladali tada umesto Balkanskog kasapina, Kumanovskog sporazuma ne bi bilo, žustro su se protivili potpisivanju istog, ne bi bilo predaje koja je usledila povlačenjem vojske sa tri uzdignuta prsta sa Kosova... Ne bi bilo ni Srbije a ni nas u njoj!
Vrijeme podsjećanja: Zemlja u kojoj nije bilo lustracije, u kojoj se citiraju očevi zahvaljujući njima devastirane nacije, gde u bankrotiranoj zemlji od gladne raje, rehabilitovana a tradicionalno posvadjana Žikina dinastija potražuje nešto "mukom" stečeno a ostavljeno kad se bežalo dok je nad Jugoslavijom grmela Hitlerova armada, gde se u centru grada priređuju performansi i zamenjuju teze, da bi kolaboracionisti, zločinci i izdajnici postali žrtve, a antifašisti i heroji dželati, nema budućnosti!
Stasaće nove generacije, istina se ne može sakriti ispod bestijalnog tepiha revizionista, jednoga dana kada se na Kalemegdanu tu negde pored heroja iz NOB-a, upriliči Aleja ljudskih Velikana sa bistama Koče Popovića, Radomira Konstantinovića, Bogdana Bogdanovića, Mirka Kovača, Srđe Popovića i dragog Mirka Đorđevića našeg Erazma Roterdamskog, znaćemo da Srbija kakvu su oni voleli ima budućnost!
"Zahvaljujući Mirku Kovaču vreme koje se udaljava postalo je vreme koje nije izgubljeno u maglama i tami prošlosti, postalo je vreme koje nam je blisko, vreme koje se vraća." Filip David o poslednjem delu Mirka Kovača "Vrijeme koje se udaljava"
