(Iz Beograda za Portal Analitika)
Sprovođenje reformi koje treba da idu petom brzinom započeće - ekonomskim rikvercom za 164 preduzeća u restrukturiranju u kojima radi oko 56 hiljada radnika. Naime, država - izmenom jednog člana Zakona o privatizaciji – odložila je naplaćivanje njihovih dugova koji iznose oko 1,5 milijardi eura za čak pet meseci. Tako nova vlada Aleksandra Vučića ovim potezom produžava njihovu ekonomsku agoniju, kupuje kratkoročni socijalni mir i, na neki način, izigrava Ustavni sud koji je doneo odluku da poverioci ovih firmi od 15. maja mogu da počnu da naplaćuju svoja potraživanja.
Reforme ili marketing: Vlada je predložila da se promeni jedan član ovog Zakona koji omogućava da dugove od tih firmi mogu da naplaćuju privatne firme. Ali - ne i državne institucije, poput poreske uprave i Elektrodistribucije koji su i najveći poverioci firmi u restrukturiranju. O privatnim firmama koje su propale zbog nemogućnosti da naplate dugove od ova 164 preduzeća - niko i ne govori.
Skepsu prema ovom vladinom predlogu izrazila je opozicija, ali i pojedini ekonomisti. Njihove primedbe se svode na pitanje: na koji način će se spasiti ona preduzeća koja tavore najmanje deceniju, ako se zna da je Ustavni sud pomenutu odluku doneo još pre pola godine, i odlučio da njena primena počne 15. maja. Dakle, za pola godine nije urađeno gotovo ništa, a vladajuća većima to pravda održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
Da li se Vučić zapetljao u reformsko klupko kao što je ocenio dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozifskom fakultetu, ili su najavljene mere konzistentne ali ne treba očekivati njihov brz efekat, kao što kaže dr Mihajlo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju - pokazaće brzina rasta zaposlenih.Međutim, prema istraživanju Instituta za tržišna istraživanja nezaposlenost (IZIT) u ovoj godini među onima koji imaju do 24 godine veća je za 2,7 odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Među ovom populacijom je čak 51,8 odsto nezaposlenih!
Ekonomisti IZIT-a predviđaju da će se u ovoj, ali i u narednoj godini, nastaviti rast nezaposlenosti, prevashodno zbog najavljenih reformi u javnom sektoru, racionalizaciji državne uprave i privatizacije nekih javnih preduzeća, odnosno da će se "otkriti realne stope zaposlenosti".
Profesor Zec smatra da je premijer najavio reforme ali da nije definisao šta želi: da li hoće da gradi socijaldemokratsku ili liberalnu državu?
"Ako želi socijaldemokratsku državu, treba da zna da su u takvim zemljama prava radnika velika. A čini mi se da ovo što sada Vučić promoviše liči na tačerizam, odnosno na liberalizam. Zapravo mi i jesmo liberalna država, jer sarađujemo sa MMF-om, a Mađari su oterali tu instituciju", ocenio je Zec uz opasku da Srbija već 30 godina ne zna da li će na Istok ili na Zapad.
Sumnja u namere: Dakako, želju i nadu premijera Vučića da Srbiju uredi na ekonomskim, zdravim, osnovama niko ne dovodi u pitanje, ali sumnja se javlja u način na koji će to biti sprovedeno.
Tako na primer, profesor Zec premijerovu nameru za jačanju privatnog sektora doživljava kao bajku. "Lako je reći da želiš da ojačaš privatni sektor, ali kako to izvesti; prelivanjem novca iz javnog sektora u privatni? Ja to ne razumem, jer to nije moguće", rekao je Zec.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da novo zapošljavanje jedino može da se omogući ako se porezi na zarade sa sadašnjih 64,5 odsto smanje na 40 odsto, dok Milan Knežević, (slika iznad) predsednik Komore malih i srednjih preduzeća traži da država prekine sa subvencijama odabranima."Srbija se u sadašnjoj veoma teškoj ekonomskoj situciji našla jer su političke ‘pirane’ godinama izvlačile novac iz privrede i zaduživale državu i tako smo došli u situaciju da 98 odsto bruto domaćeg proizvoda prerađivačke industrije ide na otplatu kredita, da je oko 150.000 firmi stalno ili povremeno bilo u blokadi, kao i da 32.000 firmi ima gubitak iznad vrednosti kapitala", rekao je Knežević.
I pored svega, srpski premijer je najavio investiconi bum. Ako set zakona koji treba da olakšaju poslovanje stranim investitorima i bude usvojen pre letnje parlamentarne pauze, pitanje je da li će nove zakone sprovoditi oni činovnici državne uprave koji su do sada kočili primenu sadašnjih zakona pod obrazloženjem da vam na šalteru uvek nedostaje jedan papir koji je upravo plodno tle za korupciju.
Vlada je saopštila i nameru da država izađe iz vlasništva u medijima, ali sumnju u te namere izaziva osetljivost na svaku vrstu kritike u medijima. Već je poznato saopštenje u kojem je SNS oštrim rečima ukorio RTS, zbog gostovanja novinara Večernjih novosti Srđana Škora.
Naime, Škoro je - u danu kada je Vučić predstavljao ekspoze na RTS-u - kritikovao personalne predloge za ministarske funkcije ocenivši da sastav vlade neće moći da odgovori na očekivanja. Kritikujući predlog da se za ministra prosvete postavi fizičar Srđan Verbić, Škoro je rekao da relevantni ljudi iz prosvete nisu čuli za budućeg ministra kao i da je prosveta u tolikom mraku da joj ne treba jedan Dositej Obradović, nego - više njih. Škoro je smenjen desetak dana nakon ove izjave, uz obrazloženje da nije ispunio očekivanja glavnog urednika koji ga je postavio za šefa deska pre godinu dana.Podsetimo, Večernje Novosti se nalaze na spisku spornih privatizacija koje je EU tražila da Srbija reši, a u centru tih nezakonisti nalazi se i kapital biznismena Milana Beka.
Stare mere u novom ruhu: Četiri nove mere za ozdravljenje privrede koje je premijer saopštio - subvencionisani krediti, suzbijanje sive ekonomije, popravljanje privrednog ambijenta i masovna izgradnja jeftinih stavova - već su viđene u prethodnim vladama, a o njihovom učinku najbolje govori sadašnje stanje srpske ekonomije koja lako može da doživi sudbinu Grčke i ostalih prezaduženih država.
Što se subvencionisanih kredita tiče, pitanje je da li će banke pristati na bilo kakve aranžmane sa državom ako se zna da im i ranije subvencije nisu do kraja isplaćene. A 60 miliona eura, koliko je država namerila da pomogne bankama za ove kredite, je nedostatan ulog ako se zaista očekuje da banke daju više od milijradu eura kredita privredi.
Suzbijanje sive ekonomije bio je među prioritetima gotovo svih vlada u poslednjih 14 godina, ali propisi za njeno suzbijanje su tako delovali da je ona svake godine sve više jačala. Naravno da svi privrednici vape za popravljanjem privrednog ambijenta ali - može li se on popraviti samo usvajanjem novih zakona o radu, privatizaciji i stečaju? Ili će i za njih biti potrebna pozamašna finansijska injekcija iz inostranstva za šta je preduslov politička stabilnost.
Četvrta mera - izgradnja jeftinih stanova - već je viđena za vreme mandata ministra Olivera Dulića sa izgradnjom 4.616 stanova u beogradskom naselju Stepa Stepanović u Beogradu. Ta izgradnja je počela 2011. godine kako bi se oporavila građevinska industrija, ali niti je naselje završeno niti je gradjevinrstvo oporavljeno, pa svaka mera slična toj deluje neozbiljno.Ipak, u odnosu na sve pomenuto spremnost i tolerancija na promene onih koji treba da sprovedu i učestvuju u reformama za sada je mala, odnosno daleko je manja od podrške koju je SNS dobio na izborima. Jedna sitna mera u odnosu na sve što čeka Srbiju, pomeranje radnog vremena na pola osam ujutru u državnim nadleštvima, već je naišla na žestoku kritiku.
Šta će se desiti tek kada počne otpuštanje u javnom sektoru, pa privatizacija Telekoma, dela Elektroprivrede i Železnice?
Violeta CVEJIĆ
