- Opštine ne posjeduju neophodnu ekspertizu za javno-privatno partnerstvo, a stručnu podršku ne dobijaju ni sa nacionalnog nivoa budući da zbog odsustva adekvatnog zakonskog okvira nije uspostavljena ni instutucija koja bi pomogla u pripremi i realizaciji ove vrste projekata, navodi se u saopštenju dostavljenom Portalu Analitika.
Iz ove NVO kažu da je pristup zaključenim ugovorima o javno-privatnom partnerstvu otežan zbog nepostojanja elektronske baze podataka, dok, kada su u pitanju koncesije, registar koji ažurira Komisija za koncesije ne sadrži informacije o planovima finansijskih otplata, kao ni ugovorene obaveze između koncesionara i koncedenta.
- Opštine, dalje, ne usvajaju godišnje planove koncesija iako su na to obavezane Zakonom o koncesijama. Poseban problem sprovođenja koncesione politike u Crnoj Gori predstavlja sistem naplate koncesionih naknada koji sprovodi Ministarstvo finansija u saradnji sa Poreskom upravom. Milionska dugovanja koncesionara imaju negativan uticaj na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava, dok loš sistem naplate koncesionih naknada utiče i na to da opštine nisu u mogućnosti da prate planove finansijskih otplata za koncesije koje su dodijeljene na njihovoj teritoriji, ističe se u saopštenju.
Institut alternativa ukazuje i da, kako kažu, lokalne samouprave nemaju uvid ni u predmet koncesije na osnovu koje vrši dospijeće iz Državnog trezora, kao ni o vremenskom okviru za naplatu, te da je Državna revizorska institucija ukazala na ovaj problem vršeći revizije u četiri opštine (Bar, Bijelo Polje, Kotor i Plav) od usvajanja Zakona o koncesijama 2009. godine.
