- Jedan od potencijalnih rizika za očuvanje finansijske stabilnosti i prepreka rastu kreditne aktivnosti je i dalje visok nivo nekvalitetnih kredita (NPL), što zahtijeva produženje procesa konsolidacije banaka i obezbjeđenje rezervacija za kreditne gubitke. I pored visokog nivoa nekvalitetnih kredita, koji u martu iznosi 393,9 miliona eura, došlo je do njihovog smanjenja na godišnjem nivou od 15,4 odsto. Pri tome, njihovo učešće u ukupnim kreditima je smanjeno i u martu ove godine iznosi 16,38 odsto, navodi se Informciji koju je juče usvojila Vlada.
Prema aktuelnim propisima CBCG krediti se klasifikuju po kategorijama: A - dobri, B - sa posebnom napomenom, C - substandardni, D - sumnjivi i E – gubitak . Pod vrlo nekvalitenim kreditima se podrazumijevaju svi krediti klasifikovami u C, D i E grupi. Prema važećoj bankarskoj metodologiji, nenaplativi krediti su oni koji kasne duže od 90 dana.
Raste nelikvidnost preduzeća: Restriktivna kreditna politika banaka se odrazila na povećanje likvidnosti banaka, što je uticalo na kretanje parametara likvidnosti i solventnosti iznad propisanog nivoa. Međutim, nelikvidnost realnog sektora je i dalje zabrinjavajuda. Ukupan iznos duga je bio 488,9 miliona eura, i povedan je u odnosu na prethodni mjesec za 1,48 odsto, a na godišnjem nivou za 13,5 odsto. Koncentracija duga je bila relativno 11 velika, tako da je 10 najvećih dužnika, odnosno 0,07 odsto od ukupno evidentiranih dužnika učestvovalo sa 21, 67 odsto u ukupnom iznosu blokade, što znači da je njihova blokada iznosila 105,9 miliona eura.
U narednom periodu, aktivnosti Centralne banke de biti usmjerene na poboljšanje kvaliteta aktive, odnosno smanjenje nekvalitetnih kredita, koji predstavljaju jedan od glavnih rizika za finansijsku stabilnost, kao i dalje usklađivanje zakonske regulative sa relevantnim propisima EU.
Krajem mjeseca zakon o restrukturiranju loših kredita: Nacrt zakona o restrukturiranju loših kredita po tzv. “Podgoričkom modelu” biće dostavljen Vladi na odlučivanje krajem juna, što znači da bi nakon usvajanja u parlamentu, ovaj komplikovani zakon mogao da se primjenjuje u posljednjem kvartalu ove godine. Glavni motivi donošenja zakona o restrukturiranju loših kredita po “Podgoričkom modelu” jesu pokušaj da se spasu mnoge kompanije od stečaja I rastuće nelikvidnosti, a da se istovremeno svede visok nivo učešća kredita koji kasne sa otplatom. Zakonopisci se nadaju da će krajnji efekat dejstva zakona biti povećanje zamrle kreditne aktivnosti banaka i niže kamatne stope.
P.Z.
