U državnom vrhu Srbije, izgleda, ima nekoliko odgovora na pitanje na kojim stubovima se temelji spoljna politika zemlje i šta je u njoj prioritet.
Za premijera Srbije Aleksandra Vučića to je svakako EU i njegov sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koji je u Srbiji opisan kao sastanak veka. Istovremeno sa sastankom veka, predsednik Srbije Tomislav Nikolić ugostio je Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije kojoj je EU uvela sankcije kojima se pridružila i Srbija, ali je Nikolić objasnio da su ove dve zemlje spojile "naše muke". Za to vreme ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je šefa turske diplomatije Ahmeta Davutoglua ali je ostalo nejasno da li je tokom sastanka ublažen turski stav "Kosovo je Turska" koji je turski premijer Redžep Tajip Erdogan izrekao prilikom prošlogodišnje posete Kosovu. Ta rečenica je toliko razljutila srpske zvaničnike da su tražili izvinjenje koje očigledno nije usledilo ni na ovom sastanku sa Dačićem.
Njemački uslovi: Iako poseta premijera Srbije Nemačkoj nije donela ništa novo na spoljnopolitičkom planu, uplašen valjda od novih uslova Vučić je rekao da je poseta prošla "neočekivano dobro", jer novih uslova nema a o starim se ne govori previše glasno.
Naime, poslanik nemačke vladajuće koalicije Andreas Šokenhof predstavio je još 2012. godine sedam tačaka koje Nemačka očekuje od Srbije na putu ka EU, od kojih je prvi potpisivanje pravnoobavezujuće izjave Beograda i Prištine koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu, i kao primer naveo - ugovor o dobrosusedskim odnosima.
Ocenjujući da je poseta premijera Nemačkoj donela podršku Srbiji uz uslov da se Srbija pridržava Šokenhofovih sedam tačaka i nastavi reforme profesor Predrag Simić sa Fakulteta političkih nauka smatra da je time Vlada Srbije dobila podršku u jednom za nju veoma važnom trenutku, koja će joj sigurno mnogo značiti."Istorijska ili ne, poseta će Srbiji doneti nešto mirnije dane i mesece", naveo je Simić uz opasku da je ona presekla polemike u Srbiji sa stranim ambasadorima. Profesor kaže i da je Nemačka predvidljiv partner što je dobra poruka u situaciji u kojoj se Srbija suočava sa različitim pitanjima od uklanjanja posledica poplava do predsedavanja OEBS-om iduće godine, zatim Kosovom i mnogim drugim.
Da sastanak sa Merkelovom i nije baš prošao bez škakljivih tema ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić koji ne veruje da je kancelarka Merkel prećutala neprijatna pitanja. On misli da je i premijer bio spreman da čuje i ta pitanja vezana i za slobodu medija, cenzuru...
"Glavno pitanje je, međutim, kako je na to reagovao Vučić, koji u našoj vladi u obraćanju sa svojim ministrima delujue kao razredni starešina, koji se agresivno obraćao u komunikaciji sa OEBS-om. Izgleda da premijer verovatno nije tako nastupio na sastanku s Merkelovom, što je dobro", smatra Jakšić.Procenjujući da Vučićeva vlada i dalje ima podršku zapada, Jakšić je rekao da bi taj medeni mesec mogao da se prekine ukoliko se pređu određene granice, odnosno ako Srbija prestane da ispunjava ono što je obećala.
Partneri i prijatelji sa istoka: U celoj priči oko Nemačke dvodnevna poseta predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka Beogradu pala je u drugi plan, kao i poseta turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua.
Poseta Lukašenka otvorila je i pitanje kako Srbija ispunjava preuzete obaveze EU koja je Lukašenku do kraja oktobra 2014. godine uvela sankcije kojima se pridružila i Srbija zbog kršenja ljudskih prava i represije prema beloruskoj opoziciji. Te sankcije Srbija u praksi nije primenila jer je sa Lukašenkom dogovorena dalja trgovinska saradnja.
Upravo ovu situaciju Jakšić je nazvao konzistentnom nastranosti.
"Ne vidim politički značaj jednog takvog sagovornika u ovakvom ternutku, i efekat toga je loš jer pozivate u goste čoveka koji je pod sankcijama EU", smatra Jakšić.
Uprkos tome Lukašenko je na sopstvenu inicijativu posetio i srpski parlament gde ga nije primila predsednica Maja Gojković, ali se sastao sa poslaničkom grupom prijateljstva sa Belorusijom. Pred kraj posete u ovaj politički događaj umešala se i Srpska pravoslavna crkva. Patrijarh lično mu je dodelio orden Svetog Save prvog stepena jer je Lukašenko "osvedočeni prijatelj srpskog naroda", kako je rekao patrijarh Irinej.
Iako zapadni ambasadori nisu blagonaklono gledali na ovu posetu jedino je ambasador SAD Majkl Kirbi rekao da svaka zemlja bira svoje prijatelje."Svaka zemlja treba da odredi šta čini prijatelja. Ja svakako nisam u poziciji da odlučujem o tome koliko bi prijatelja Srbija trebalo da ima ili kakvog kvaliteta I šta bi ti prijatelji trebalo da imaju", rekao je Kirbi u Nišu, na pitanje o poseti Lukašenka Beogradu.
Kosovski čvor: Spoljnopolitička pozicija Srbije i dalje se meri njenim odnosnom prema pitanju Kosova, iako je to pitanje već duže na manje-više stabilnom koloseku, utvrđenim prošlogodišnjim Briselskim sporazumom Beograda i Prištine.
Najvažnije zemlje Zapada svakako kroz tu prizmu grade svoje odnose prema Srbiji, a to je pokazala i Vučićeva poseta Berlinu, označena i kao najvažniji spoljnopolitički događaj za Srbiju u ovoj godini. Proces normalizacije odnosa sa Kosovom biće još dugo glavno merilo uspeha Srbije na medjunarodnoj političkoj sceni, pa će tako i pregovori o članstvu u EU biti obeleženi poglavljem 35, koje se tiče upravo Kosova i koje će biti pod preispitivanjem tokom čitavog pregovaračkog procesa.
Sve dok vlada u Beogradu, bez obzira na to ko je na njenom čelu, bude ispunjavala očekivanja Zapada u tom smislu, a naročito obaveze koje je preuzela, može računati sa partnerstvom najuticajnijih zemalja EU i SAD. U ovom trenutku, mišljenja su komentatori, Vučić bez sumnje to čini i može računati sa podrškom u zapadnim metropolama.
Ukrajinsko pitanje: Možda se ta podrška ogleda i u činjenici da je, bar sudeći po razgovorima u Berlinu, Srbija dobila još vremena da "uživa" u svojoj neutralnoj poziciji u odnosu na krizu u Ukrajini. Za srpsku diplomatiju to je značajno olakšanje, jer ona veoma teško može da izgradi stav u vezi sa Ukrajinom, ukoliko bi se našla pod pritiskom bilo koje strane (EU, SAD ili Rusija) da se prikloni njenoj politici.
Reč je, dakle, o nastavku "gledanja kroz prste" Srbiji u vezi sa Ukrajinom, budući da kao zemlja kandidat za članstvo u EU treba da deli zajedničku evropsku spoljnu politiku. Sa druge strane, postoje mišljenja da se Srbija, ustvari, zvanično izjasnila u prilog toj politici, imajući u vidu Vučićevu izjavu da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući tu i Krim.
Utisak je da je Vučić, posetom Berlinu i razgovorima sa Angelom Merkel, više nego ranije istakao pro-EU poziciju svoje vlade. Uobičajeno traženje balansa između EU i Rusije ovog puta je izostalo, ali u Beogradu će vrlo brzo imati priliku da provere svoje pozicije i kod zvanične Moskve, budući da će na razgovore sa državnim vrhom doći šef ruske diplomatije Lavrov.
Violeta CVEJIĆ
