(Iz Beograda za Portal Analitika)
Umesto odlaska u Sarajevo, gde je pod pokroviteljstvom EU obeležena stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, premijer Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da poseti - najpoznatijeg Sarajliju Emira Kusturicu, koji je ovu godišnjicu iskoristio da otvori Andrićgrad, čiji je idejni tvorac.
Dok su u Sarajevu predsednici Austrije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije pratili koncert najpoznatijeg orkestra sveta, Bečke filharmonije, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je – pohodio Gazimestan. Nakon što je izviždan od tamošnjih Srba, Nikolić je jetko uzvratio: "Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dodjete".
Inat ili nesmotrenost: I dok su sarajevske poruke okrenute ka budućnosti "da se ujedinjena Evropa gradi na poukama iz istorije", kako je rekao predsednik Austrije Hajnc Fišer, poruke sa druga dva skupa govore o očuvanju srpskog identiteta u BiH, Republici Srpskoj i Kosovu. One ukazuju da nakon sto godina treba ponovo preispitati istorijski dogadjaj čije centralno mesto zauzima sam čin Gavrila Principa, pucanj na Franca Ferdinanda, i pitanje za koga on junak, a za koga terorista.
Ključni razlog neodlaska u Sarajevo predsednika i premijera Srbije je natpis na zgradi sarajevske Vijećnice, barem su tako javno rekli.
Na gradi obnovljene Vijećnice u Sarajevu, koja je zapaljena 1992. godine piše: „Na ovom su mjestu srpski zločinci u noći 25/26. 8. 1992. godine zapalili Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine. U plamenu je nestalo više od 2 miliona knjiga, časopisa i dokumenata. Ne zaboravite, pamtite i opominjite!“
"Moja je obaveza da budem sa našim narodom - to nam je najveći nacionalni praznik", rekao je Vučić i pojasnio da je razmišljao da ode u Sarajevo ali da postoje dva razloga zbog kojih to ne može da prihvati. Prvi je što ne može stoji pored table gde se govori o srpskom fašističkom agresoru, a drugi su neke sitnice iz scenarija koje mu se ne dopadaju. "Mi se ponosimo svojom istorijom, ali mislim da je vreme da Srbija, Nemačka i Austrija budu na istoj strani", rekao je Vučić.
I za predsednika Srbije sporna je tabla sa natpisom. "Tako ne možemo da se mirimo", rekao je Nikolić, naglasivši da ne može da ide tamo gde će neko da optuži njegov narod.
Šta je ko naučio: Šta je zaista rečeno u Sarajevu, Andrićgradu i na Gazimestanu i kome su te poruke upućene ako se svi pozivaju na mir, iako retko pominju regionalnu saradnju koja prema stalnim porukama iz EU treba da bude visoko na lestvici prioriteta?
U Sarajevu sva pažnja je bila koncentrisana na godišnjicu Velikog rata, dok je u Andrićgradu i na Gazimestanu primat bilo obeležavanje Vidovdana prevashodno kao verskog praznika pa tek onda dana za koji se vezuju istorijski dogadjaji. Valjda i zbog toga što je u Andrićgradu bio i srpski patrijarh Irinej dok je na Gazimestanu boravio mitropolit Amfilohije.
"Nije tačno da iz istorije nismo ništa naučili, naprotiv naučili smo mnogo i upravo na temelju tih pouka gradimo ujedinjenu Evropu. Naučili smo da se nikakvi problemi ne rešavaju ratom. Meni je poznato da je ovaj deo Evrope imao tešku i tragičnu prošlost i utoliko mi je više stalo da postigne svoj cilj mirnog napretka", rekao je predsednik Austrije Hajnc Fišer posle koncerta Bečke filharmonije u sarajevskoj Vijećnici i zaključio da u mirnom razvoju Evropska unija ima važnu ulogu, ali i da svoj doprinos treba da daju "i svaka nacija, etnička grupa i narod".
Za predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića 28. jun je bio dan kada je trebalo podvući liniju, i reći da je dosta. "… Da napravimo budućnost za našu decu i unuke, koja neće ličiti na prošlost nas i naših dedova", rekao je Izetbegović, konstatujući da se neće baviti utvrđivanjem krivice za ono što se ovde dogodilo pre 100 godina, jer to sve može odvesti u ćorsokak novih medjusobnih optuživanja i sukoba pošto nije cilj ispitivati istoriju i tražiti krivce.
Uz poruku da samo u miru možemo da napredujemo i da je Andrićev institut (naravno, u Andrićgradu) mesto i stecište umnih srpskih glava premijer Vučić je naveo:
"Danas na najveći srpski praznik, nije vreme ni mesto da govorimo o malim ljudima i o onima koji bi da pokušaju da nam zatruju istoriju ili nas nateraju da zaboravimo… Nikom drugom nikakvo zlo ne želimo. Moramo da napravimo jaku Srbiju…, a narod u Republici Srpskoj uvek će moći da računa i na svoju Srbiju u skladu sa Zakonom o specijalnim i paralelnim vezama i Dejtonskim sporazumom"….
U ne baš prijatnoj atmosferi uz zvižduke, petardu - i povike "Izdali ste Kosovo", "Tomo Šiptaru" - predsednik Srbije je okupljenje podsetio da govori na svetoj srpskoj zemlji, gde je pre 625 godina vođena odlučujuća bitka i da će Srbija svoju borbu nastaviti i pregovarati sa svima.
"Srbija je odlučila – pegovaraće sa svima do kraja", naveo je Nikolić.
Propuštene prilike: Ne baš tako davno, protekla subota, 28. jun 2014. godine, pominjala se i kao dan kada bi balkanske zemlje trebalo da zajedno budu primljene u članstvo EU. To je bila, očigledno, utopistička ideja nekih balkanskih političara (Božidar Đelić) i nekih članica EU (Grčka), kojom je stogodišnjica Sarajevskog atentata trebalo da bude iskorišćena kao jak simbol nove Evrope i novog Balkana.
Naravno, to se nije dogodilo, jer se u EU ulazi po nekim sasvim drugim kriterijumima, koji su daleko od simboličkih i istorijskih. Međutim, ostaje utisak još jedne propuštene prilike da se duhovi koji su pohodili ovaj prostor pre jednog veka ostave tamo gde im je mesto.
Stogodišnjica Sarajevskog atentata očigledno nije imala dovoljnu snagu da kod onih koji su je obeležavali izazove osećaj istorijske odgovornosti i političke zrelosti. To vreme je, izgleda, tek pred nama, samo što još niko ne može da proceni je li reč o bliskoj budućnosti do 2020. godine kako ima naznaka iz Brisela, ili možda tek krajem treće decenije, kako neki strahuju…
Violeta CVEJIĆ
