Opoziciona koalicija na čelu sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM) - zbog „sistemskog falsifikata“ - ne priznaje rezultate parlamentarnih izbora i neće učestvovati u radu Sobranja. Ova odluka, koju je samo nekoliko minuta posle zatvaranja biračkih mesta saopštio lider opozicije Zoran Zaev, očigledno je bila deo scenarija sa kojim je opozicija ušla na treće vanredne parlamentarne, održane krajem aprila. Pre nego što je počelo prebrojavanje glasova izborni štabovi opozicione koalicije su bili zatvoreni, a izbori i njihovi rezultati - ignorisani.
Usledila je blokada Sobranja, koja traje gotovo dva meseca, i krajnje je neizvesno kada će se i kako prevazići. Opozicione socijaldemokrate odlučno odbijaju da učestvuju u radu parlamenta. Nisu ih pokolebali, ni apel Evropske unije (EU), а još manje pritisci, optužbe i razni manevri vladajuće VMRO DPMNE, premijera Nikole Gruevskog, koji su ponovo uverljivo pobedili na izborima.
Kako će se Makedonija izvući iz nove u nizu političke krize koja potkopava ionako okrnjeni ugled i poziciju države?
Bez političkog dijaloga: Formulacijom „sistemski falsifikat“ opozicija optužuje vladajuću partiju da se, ne samo poistovetila sa državom, već i da se postavila iznad nje, te da je kršenjem zakona i raznim manipulacijama direktno uticala na rezultate izbora. Posebno je ukazano na pritiske i pretnje zaposlenima u državnoj administraciji da će, ukoliko ne glasaju za vladajuću partiju, izgubiti radno mesto.
Sprega vladajuće partije i države bila je jedna od glavnih primedbi misije posmatrača OBSE-ODIHIR, čije je stavove podržala i Evropska unija. Ova, kao i ocena o pristrasnosti medija koji su favorizovali vladajuću partiju, a omalovažavali i satanizovali opoziciju, ponavlja se u izveštajima posmatrača posle svakih izbora koji su poslednjih godina održani u Makedoniji.
Uglavnom u tim okvirima se kreću i zahtevi opozicije koja insistira da se održe novi parlamentarni izbori koje bi sprovela tehnička vlada. Opozicija ne precizira kada bi se izbori održali. Traži da se prethodno izvrši popis stanovništva, koji je pre dve godine, iz nejasnih razloga prekinut, da se na osnovu toga revidira birački spisak, zatim, da se unesu izmene u izborni zakon i obezbedi ravnopravna medijska zastupljenost.
Ovih pet zahteva bili su tema susreta lidera vladajuće i opozicione partije Gruevskog i Zaeva, koji se odigrao sredinom prošle sedmice. Dijalog u četiri oka, održan na inicijativu Gruevskog, završio je, očekivano, bez rezultata. Tehnička vlada, na čijem formiranju insistira opozicija je, navodno, jedini neprihvatljiv zahtev za vladajuću partiju.
Dijalog na sudu: Da li će i kada Gruevski i Zaev ponovo sesti za pregovački sto - za sada je teško prognozirati. Sasvim je sigurno da će se sresti u sudnici, početkom idućeg meseca za kada je, zbog liderskog susreta, odloženo ročište po tužbi Gruevskog.
Premijer je tužio za klevetu lidera opozicije i za nanesenu duševnu bol i traži oštetu od - pola miliona eura. Astronomski zahtev je presedan u sudskoj praksi, ali i oštećeni nije bilo ko. Gruevski je već desetak godina lider vladajuće partije i osam godina je premijer, ima visok rejting i njegova duševna bol je zato mnogo veća nego kod ostalih smrtnika.
Povod za tužbu je izjava Zaeva da je Gruevski pregovarajući oko uslova za prodaju Makedonske banke dogovorio da se 1,5 miliona evra isplati u gotovini. Banka je prodata 2004. godina, a novcu se gubi trag. Opozicija je objavila audio zapis telefonskih razgovora i obezbedila potvrdu forenzičara da je na snimku glas Gruevskog.
Podneta je i krivična prijava koju Javno tužilaštvo već mesecima razmatra i ne zna se kada će i kakvu odluku doneti. Vladajuća partija je u posebnom saopštenju audio snimak proglasila montažom i flasifikatom. Premijer je podneo tužbu za klevetu, tek pošto se videlo da je odluka opozicije čvrsta i da nema nameru da se vrati u parlament.
Zbog toga u javnosti prevladava mišljenje da je tužba svojevrstan pritisak na lidera opozicije. Tim više što su premijer i njegovi saradnici uobičajili da sa novinarima i političkim protivicima „razgovaraju“ preko suda. Sasvim uspešno, jer, ma koliko to izgledalo čudno, nisu do sada izgubili nijednu parnicu. Nedavno je po tužbi Gruevskog jedan od opozicionih lidera Tito Petkovski osuđen da plati 10 hiljada evra.
Što se onda, dok traju sudski dijalozi, može očekivati kada nema onog ključnog preduslova za stabilnost – političkog dijaloga?
Pravna konfuzija: Odluka opozicije da izbore proglasi flasifikatom i kategorično odbije da uđe u Sobranje Makedonije izazvala je i neviđenu pravnu konfuziju. Ovakav presedan nije predviđen, ni u Ustavu, ni u zakonima, i svako ih tumači po svom nahođenju.
Izjave da ne prihvataju mandate, koje su dostavili poslanici opozicije - Sobranje nije uvažilo. Na konstituivnoj sednici njihovi mandati su potvrđeni uz objašnjenje da zakon ne predviđa takvu mogućnost. Verifikacija mandata imala je za cilj da izvrši pritisak na opoziciju, ali i da se, makar i formalno, obezbedi, kakav takav, legitimitet Sobranja.
Ostavke koje su naknado dostavili opozicioni poslanici, po zakonu, moraju da budu prihvaćene. One su na dnevnom redu, ali se odluka odlaže u isčekivanju da će se opozicija predomisliti i vrati u parlament. Ukoliko ostavke budu usvojene upražnjena mesta treba da se popune od drugih kandidata koji su bili na izbornim listama. Međutim, svi kandidati opozicije izjasnili su se da neće prihvatiti mandate.
To čitavu proceduru vraća na početak i nameće novu pravnu dilemu – kako obezbediti kompletan sastav Sobranja. Premijer i vladajuća partija zapretili su da će hitno raspisati dopunske – parcijalne izbore što podrazumeva da bi upražnjena mesta u parlamentu popunili predstavnici malih vanparlamentarnih partija. Brzo se odustalo od ove ideje budući da je to u suprotnosti sa ustavnim načelom - jedan građanin, jedan glas.
Imitacija parlamenta: Dakle, Sobranje je formalno konstituisano, čime koalicija vladajućih partija, VMRO DPMNE i Demokratska unija za integraciju (DUI) na čijem je čelu Ali Ahmeti, nastoji da „premosti“ i minimizira posledice blokade parlamenta. Ove partije na vanrednim izborima su zajedno osvojile 80, od ukupno 123 poslanička mesta u Sobranju.
Koalicija opozicionih socijaldemokrata, koja je osvojila 34 poslanička mesta, odbijajnjem da uđe u paralment posle izbora praktično blokira njegov rad. Prema zakonu, opozicija treba da rukovodi sa jednom trećinom komisija i radnih tela Sobranja, koja zbog blokade ne mogu da se konstituišu.Plenarne sednice se održavaju pred polupraznom dvoranom. Na mestima predviđenim za koaliciju opozicionih socijaldemokrata sedi samo jedan poslanik. On od prvog dana ne prihvata odluku o blokadi Sobranja, ali i ne predstavlja opoziciju, jer je isključen iz partije.
Prazna dvorana: Prave razmere političke krize pokazale su se prilikom formalne inauguracije predsednika države Đorgi Ivanova koji je na izborima, koji su se održali uporedo sa parlamentarnim, ponovo izabran za šefa države. Svečanu zakletvu položio je pred gotovo praznom dvoranom Sobranja, budući da sednici nisu prisustvovali ni poslanici partije DUI, koja je članstvo pozvala na bojkot predsedničkih izbora.
Poluprazna sala parlamenta jasno je pokazala ne samo prave razmere krize, več i svu realnost komplikovanih političkih odnosa u Makedoniji. Partija albanaca DUI, koja je već šest godina koalicioni partner VMRO DPMNE, a participira i u najnovijoj vladi, odlučila se za bojkot kandidature Đorgi Ivanova, ocenjujući da on u prvom mandatu nije bio predsednik svih građana Makedonije.
Prazno je zvučalo programsko zaklinjanje Ivanova u inaugurativnom govoru da će biti predsednik svih građana Makedonije bez obzira na nacionalnost i političku pripadnost. Zakletvu je položio samo pred poslanicima jedne partije, vladajuće VMRO DPMNE, koja ga je kandidovala i izuzetno snažno podržavala u kampanji.
Nastavak pregovora? Poluprazna dvorana Sobranja je samo spoljna ilustracija političke krize u koju je zapala Makedonija posle blokade parlamenta od strane opozicije. Blokada je izazvala niz pravnih nedoumica, ali je to, kako upozoravaju eksperti, prevashodno političko pitanje koje se može prevazići i rešiti samo pregovorima.
Na to ukazuju i visoki pretstavnici EU, koja iz daleka posmatra događaje i nije se upustila u direktno posredovanje u aktuelnoj političkoj krizi. Prethodno je, uz posredovanje EU, prevaziđena kriza izazvana nasilnim izbacivanjem poslanika opozicije iz Sobranja, decembra 2012. godine. Preporuke nisu sprovedene, a dogovor, koji je nerado potpisala vladajuća partija, jedan njen visok predstavnik uporedio je sa paloma papirom.
Teško je reči da li je samo to razlog što se EU nije neposredno angažovala i u aktuelnoj krizi. Komesar za proširivanje Štefan File, koji je odložio posetu Skoplju planiranu za posle izbora, pozvao je obe strane na konstruktivan dijalog i odgovoran odnos. Lidere opozicije, koje je primio u Briselu, File je pozvao da se vrate u parlament. Istovremeno, pozvao je Vladu Gruevskog da hitno reši sve nepravilnosti, na koje su ukazali posmatrači OBSE-ODIHIR, kao i probleme koji se ponavljaju u godišnjim izveštajima Evropske komisije.
Izbalansirane poruke iz Brisela i vlast i opozicija tumače kako im odgovara, prebacujući međusobno odgovornost za političku krizu. Zato je malo ko zaista bio iznenađen što je prvi susret Gruevski – Zaev završio bez rezulatata. Sasvim je nejasno da li će se i kada održati sledeći susret vlasti i opozicije.Jasno je jedino da odlaganje samo produbljuje političku krizu u Makedoniji, što nije bez uticaja na unutrašnju stabilnost i na evroatlanske integracije. Na predstojećem samitu NATO - nije na dnevnom redu prijem Makedonije čije je članstvo uslovljeno pitanjem imena, koje je daleko od rešenja. Ima i najava, zasad nepotvrđenih, da Makedonija može da ostane i bez preporuke za članstvo u EU, koju je dobijala pet puta zaredom, ali je uvek ostajala bez datuma za početak pregovora, opet zbog pitanja imena.
Risto POPOVSKI
