(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srpska pravoslavna crkva bi da papa dođe u Srbiju ali pod njihovim uslovima - da prvo poseti Jasenovac, uz ultimatum da se kardinal Alojzije Stepinac ne proglasi za sveca. Dok se ne postupi po tim zahtjevima, papa, kako sada stvari stoje, neće dobiti poziv od SPC-a da poseti Srbiju bez obzira što su ga predstavnici svetovne vlasti, počev još od vremena države Srbija i Crna Gora - od Svetozara Marovića, preko Borisa Tadića, sada Tomislava Nikolića i Ivice Dačića - pozivaju da poseti Srbiju.
Dvolična politika: Kako SPC može da postavlja uslove za posetu pape Franja kada a sama SPC ćuti o zločinima u Jugoslaviji s kraja prošlog veka ili ako zataškava afere među sveštenstvom i svetovnim licima koji rade pri crkvi?
Aferu o blagajniku koji je godinama potkradao crkvu i uzeo milion eura - svi su, izgleda, zaboravili. Crkveni izvori koji su tražili anonimnost tih dana su tražili i od policije - koja je istraživala ceo slučaj - da se sa detaljima ne izlazi u javnost. Da li je crkva blagajnika izopštila iz svoje zajednice – nije. Kao što iz nje nije izopštila ni vladike Kačavendu i Pahomija, iako su nedužni maloletnici postali žrtve njihove seksualne izopačenosti.O kojim vrednostima i kakvim žrtvama govori crkva kada ceo svetovni vrh zemlje govori da bi papina poseta samo donela dobro Srbiji prvenstveno u međunarodnim okvirima, a patrijarh SPC Irinej se prvo zauzima za posetu pape i kaže da nema ništa protiv (to poručuje septembra 2013. godine u listu Frankfurter alegemajne cajtung), ali istovremeno poručuje da - možda još nije došlo vreme za takvu posetu!?
„Ne znamo da li se u našoj zemlji u dovoljnoj meri može obebediti njegova bezbednost, u Rimu je pokušan atentantat na papu“, rekao je patrijarh Irinej konstatujući da mnogo ljudi u Srbiji, pre svega izbeglica živi u bednim uslovima, a među njima je i veliki broj onih kojima ne bi bilo drago da papa poseti Srbiju.
"Ako bi od tih nezadovoljnih ljudi papi u Srbiji bilo naneto neko zlo, to bi bacilo tamnu senku na našu crkvu i naš narod", rekao je patrijarh Irinej septembra 2013. godine za već pomenute njemačke novine.
Prošlonedeljnu posetu ministra spoljnih poslova Vatikana nadbiskupa Dominika Mambertija patrijarh Irinej je iskoristio i da bi mu predao pismo za papu koje su sačinile vladike iz Patrijaršije. Iako se tačan sadržaj pisma drži u tajnosti iz neobjašnjivih razloga - tema je naravno uloga kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu i njegova najavljena kanonizacija.Uslovljeni pozivi : Biće mi drago da poglavaru Rimikatoličke crkve poželim dobrodošlicu u Srbiju, čim o njegovoj poseti bude postignut dogovor sa SPC, poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić nakon sastanka sa nadbiskupom Mambertijem. Naravno da je Nikolić izrazio želju da se ne načini nikakav potez koji bi bilo koga uvredio u vezi sa odnosom prema istoriji, Drugom svetskom ratu i ulozi kardinala Stepinca.
Inače Mamberti je sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem potpisao Sporazum o visokom obrazovanju koji se tiče nostrifikacije diploma rimokatoličkih sveštenika i profesora u Srbiji, kao i moguće saradnje visokoškolskih institucija i Arhiva Srbije sa Vatikanskom bibliotekom.
Dačić, na čiji poziv je došao nadbiskup Mamberti je o poseti pape govorio pragmatično, sam sebi je postavljao pitanja i odgovarao: "Da li bi dolazak pape bio koristan za Srbiju? Da. Da li je poseta pape korisna ili ne? O tome ne treba da diskutujemo."
Dačić je podsetio da je papina poseta bila korisna i za veće države od Srbije u koje je išao papa, i kritikovao neke negativne reakcije na mogući dolaska pape uz tvrdnju da u vladi postoji razumevanje za njegovu ideju dolaska pape u Srbiji.
"Vatikan ne priznaje Kosovo. Na Kosovu su ugroženi hrišćanska tradicija i kultura. Da li želimo da Vatikan bude na našoj strani li na strani nezavisnosti Kosova", rekao je Dačić ocenjujući da je nezavisnost Kosova "proces koji klizi", ali i da je moguće izbeći probleme oko dolaska pape uz primenu grčkog rešenja, gde je vlada pozvala papu.
Na sve to crkveni velikodostojnici indirektno poručuju da put za Srbiju vodi preko Jasenovca.
Međutim, dr Ladislav Nemet zrenjaninski biskup je autorski tekst u "Politici" završio rečenicom: "U Republici Srbiji katolički svet postoji na relaciji Đevđelija – Beograd – Horgoš, a ne na relaciji Beograd – Zagreb – Ljubljana".Biskup Nemet, koji je bio u delegaciji Svete stolice prilikom Mambertijeve posete Beogradu, kaže da „ne razume toliko fokusiranje na Stepinca“. On je podsetio srpsko sveštenstvo da u Srbiji ima pet odsto katoličkog stanovništva od kojih Mađari čine 60 procenata i da problem kardinala Stepinca sigurno nije od najvećeg značaja, jer su katolici na terenu današnje Srbije imali i druge probleme za vreme Drugog svetkog rata.
Poremećeni principi: Pored svetovnih poziva papa se prilikom odlaska u posetu nekoj državi prevashodno rukovodi time da li poziv za posetu uputila i najveća crkva te države. Ako tog poziva nema gotovo je minimalna verovatnoća da se papa odazove samo svetovnom pozivu, bez obzira na to što je u Vatikanu ugostio šefove tih država - što se u našem slučaju desilo sa Svetozarom Marovićem i Borisom Tadićem.
Verski analitičar Živica Tucić kaže da se papa još ne sprema za put u “Papa ima pravo da poseti svoje vernike, kojih je u Srbiji oko pet posto ukupnog stanovništva, i to pravo mu niko ne može uskratiti. Ne bi bilo dobro, ukoliko bi se poseta desila u atmosferi napetosti i neslaganja", rekao je Tucić.
Iz SPC-a, osim problema sa Stepincem, nekada do javnosti stižu i poruke da deo episkopa punom snagom podržava ovu ideju dolaska pape, ali da postoje i oni koji su mnogo oprezniji. Prema tim izvorima SPC-u je važniji dijalog sa katolicima nego razmena formalnih poseta.
Nedovoljne ograde: Zašto se SPC drži toliko tvrdokorno stava o Stepincu i njegovoj ulozi u Drugom svetkom ratu i da papa prvo mora da se pokloni žrtvama u Jasenovcu kao kada je 2000. godine papa Jovan Pavle II zamolio za oproštaj svega što su deca katoličke crkve bilo gde i bilo kada učinila. Beogradski biskup Stanislav Hočevar je više puta podsetio da se biskup Antun Škvorčević u Jasenovcu godinama moli za sve njegove žrtve, ali i da je Jasenovac obišao i kardinal Josip Bozanić.
U čemu je stvarni problem da papa dodje u Srbiju i kada će SPC zaista biti spremna da uputi poziv sada je, kao i mnogo godina ranije, samo u sferi nalaženja dobrih izgovora da papa ne dodje. Te tvrdo krilo crkve, te Jasenovac, pa Stepinac... Ako u teološkom planu nema značajnih prepreka da se ta poseta izvede, zašto onda patrijarh Irinej ne uloži sav svoj autoritet i ne pozove papu kada to svetovne vlasti već godinama očekuju?
Kako je moguće da je za SPC veća uvreda da papa ne poseti Jasenovac od recimo jedne krajnje nepristojne fotografije na kojoj patrijarhovu ruku drži modna kreatorka Marijana Mateus u izazovnoj pozi sa prekrštenim nogama i nepristojno kratkom suknjom za sedenje pored patrijarha? Da li je moguće da je veći greh neodlazak pape u Jasenovac od toga što nisu raščinjeni oni sveštenici i vladike koji su samo u poslednjih pet godina crkvu ukaljali i moralno i materijalno?
Mnogo pitanja, malo zvaničnih odgovora. Zato će, vjerovatno, papa sačekati još koju godinu da bi posjetio Srbiju.
Violeta CVEJIĆ
