Autor teksta "Velike tajne Malog majstora - Ili kako je Siniša Mali ukrao doktorat" je profesor finansija na EBS Busineš Sćool.
Mali je 2013. godine odbranio doktorsku tezu pod nazivom "Kreiranje vrijednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i iskustva Srbije" na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i tako stekao zvanje doktora nauka.
"To zvanje stekao je nezasluženo. Doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan je od najgorih plagijata s kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne", napisao je Karapandža i dodao da studentske radove čita posljednjih desetak godina i da mu je to posao.
Karapandža je u analizi naveo da na gotovo svim stranama disertacije postoji odredjeni procenat neoriginalnog teksta, a da je na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze Mali prepisao čak 33 odsto ili više teksta.
Karapandža je naveo primjer za stranicu 125. gdje Mali iznosi "svoj" zaključak u četvrtom poglavlju, kao i da se potpuno identičan tekst nalazi na stranici 26 rada koji su napisali profesori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović pod naslovom "Novi model privatizacije u Srbiji" koji je objavio Centar za liberalno-demokratske studije.
"Mali je u svom plagiranju bio nadasve eklektičan - uzimao je i iz tudjih doktorskih disertacija i naučnih članaka, ali nije se libio ni Vikipedije ni nekih dvadesetak strana doslovnog prepisivanja sadržaja sajta Agencije za privatizaciju. Mali nije samo malo kraduckao, već je plagirao i čitava poglavlja", naveo je Karapandža, prenosi Beta.
Prema njegovom mišljenju, pored Malog odgovornost leži i na članovima njegove komisije, koji su mu dozvolili da "ovakav nakaradni doktorat odbrani".
Mentor Siniši Malom bio je redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Jaško Ondrej, a članovi komisije vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Sladjana Barjaktarević Rakočević i redovni profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Djuričin.
Karapandža je pozvao Sinišu Malog da podnese ostavku na funkciju gradonačelnika Beograda, a Univerzitet u Beogradu da mu oduzme titulu.
U biografiji Raše Karapandže, koja se može naći na internetu, navodi se da je profesor finansija na EBS Busineš Sćool.
Doktorirao je ekonomiju na Barcelona Graduate Sćool of Economics, University Pompeu Fabra. Proveo je dvije godine na University of California at Berkeley i na New York University. Bio je član tima Instituta za fiziku koji je kreirao prvi srpski super-računar. Radio je za UNICEF i UNESCO.
