(Iz Beograda za Portal Analalitika)
Sto dana rada Vlade Aleksandra Vučića obeležila su razna iznenađenja, a jedno od njih je da su kod tajkuna - koji su bili omraženi od naprednjaka - sada uočene dobre menadžerske sposobnosti. Zbog toga se oni pozivaju da spasu srpsku privredu. Dok ne odgovore na premijerov poziv Vučić je u igru ubacio i vlasništvo u medijima koje se poklopilo sa donošenjem tri medijska zakona koja predvidjaju da država iz vlasništva u medijima mora da izadje do jula sledeće godine.
Vučić je saopštio i da se ne znaju vlasnici "Politike" i "Večernjih novosti" i da će vladi biti teže da reši to pitanje nego stanje u smederevskoj "Železari" i pančevačkoj "Petrohemiji".
Čudne zablude: Dok se to stanje ne reši jedan od vlasnika većinskog paketa akcija u "Večernjim novostima" Milan Beko viđen je za prvog čoveka Železnica Srbije. Beko ćuti, premijer je izrazio svoju želju, a klub "Privrednik", čiji su članovi najveći srpski privrednici medju kojima su i Mišković, Kostić i Beko, izdali su dva saopštenja.
U prvom se kaže da bi privrednici, ako im obaveze dozvoljavaju, trebalo da daju svoj doprinost izlasku iz krize, dok je u drugom upućen apel medijima da ne objavljuju neprovrene informacije i dovode javnost u zabludu svojim nagadjanjima. Tačno je da je javnost dovedena u zabludu. Ali, ko je to učinio: mediji koji su objavili premijerovu želju da Beko i Kostić preuzmu pomenute firme ili tajkuni koje je navodno zatekla ova vest?
Tajkuni su bili omiljena tema naprednjaka u poslednjoj predizbornoj kampanji. U propagandnim porukama se govorilo da je nedavanje glasa Vučiću - glas za tajkune, odnosno da su oni najveći krivci zbog srpskog ekonomskog sunovrata i sve većeg raslojavanja društva.
Mašta naprednjaka je sezala do cifre od sto miliona eura koliko je navodno Mišković izdvojio da osujeti Vučićevu pobedu na poslednjim izborima.
Nakon što je SNS ušao u vlast, a kasnije je samostalno preuzeo na izborima u martu ove godine, Bekovo ime se prvo vezivalo za razne afere: privatizacija "Novosti", "Luke Beograd" zbog čega je "dobrovoljno" bio na saslušanju nekoliko puta u policiji po nekoliko sati. Sada se Beko pominje samo po dobrim menadžerski sposobnostima, a zaboravlja se njegovo učešće na poslovima preuzimanja "Knjaza Miloša", "Imleka", "Bambija", "Mlekare Subotica"...
Iz javnosti je istisnuta i priča da je privatizacija "Novosti" jedna od spornih privtizacija na koje je ukazala i EU i za koju je premijer rekao da će biti razrešena brzo. Međutim, Bekova izjava iz 2010. godine da njegove tri firme poseduju više od 60 odsto vlasništva u "Novostima" za premijera verovatno nisu ozbiljno utemeljene jer Vučić tvrdi da se ne znaju vlasnici "Novosti" i "Politike"!?
Kako se sve brzo zaboravlja govori i Vučićeva izjava iz 2012. godine u kojoj on tvrdi da su 50 odsto firme "Politika novine i magazini" kupile ćerke firme "Farmakoma" čiji je vlasnik Miroslav Bogićević. Vučić je tada naveo i da je sve to urađeno zbog pritisaka koje je na Bogićevića vršila Demokratska stranka.
"Farmakom je bio primoran da učestvuje u toj kupoprodaji. Njega taj biznis nije zanimao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi...", tvrdio je Vučić 2012. godine, a celu tu transakciju okarakterisao kao "politički kriminal uz ekonomske zloupotrebe". Dve godine kasnije premijer bez objašnjenja tvrdi da se ne zna vlasnik "Politike".
Usmjerena propaganda: Nuđenje Beka i Kostića za spasioce srpske privrede može da ima dva značenja: prvo je da se radi o propagandi koja javnosti treba da skrene pažnju na sve ono što naprednjaci za dve godine koliko su na vlasti nisu učinli. Drugi se tiče pokušaja da biznimseni zaista pokažu šta znaju tako što će posrnule državne firme postaviti na dobre ekonomske osnove i na taj način sa sebe skinuti decenijsku ljagu da su se obogatili na narodnoj grbači zahvaljujući finansiranju političkih stranaka.
Biznismeni će se možda i odazvati Vučićevom pozivu ako su zaboravili njegovu izjavu iz 2012. godine u kojoj on kaže: "Svima koji su na državnoj i narodnoj muci državnim parama stvorili svoje imperije poruka je da se ne isplati krasti, da će kad-tad pravda doći po svoje". Da ironija bude veća ta izjava je data prilikom sto dana rada Dačićevog kabineta, a sada se spas traži od onih koji su kritikovani.
Šta se u medjuvremenu promenilo pokušao je da odgovori potpredsednik DS-a Borko Stefanović.
Na mogućnost da Beko dođe na čelo "Železnice Srbije" on je postavio pitanje: "Otkud sad ovo? Citiram, Vučić je rekao 'nikada više sa tajkunima, tajkuni su uz žute, a ne uz naprednjake' ", rekao je Stefanović uz zaključak da bi Bekov dolazak na čelo Železnica bio sporan jer je zakonska obaveza da se direktor bira na konkursu.
"To je nezabeležen slučaj flagrantnog kršenja zakona, predizbornih obećanja SNS-a i bilo kakvih moralnih vrednosti. Da li će Beko da plati porez kada postane direktor ovog javnog preduzeća", pitao je Stefanović.
Tesna saradnja: Za krupne biznismene i njihove poslove premijer je javno počeo da se zanima maja ove godine kada je sa njima održao sastanak koji je trajao devet sati. Prvo je saopšteno da je sastanak upriličen sa privrednicima koji plaćaju porez, ali nije objašnjeno kako se na sastanku našao direktor kompanije Simpo iz Vranja koja poreskoj upravi duguje 50 miliona evra.
Vučić je tada priznao da ne zna mnoge stvari o srpskoj privredi, i da su ga pozitivno iznedali Miškovićevi predlozi za rešavanje nekih pitanja u poljoprivredi. Delovalo je tada da je sklopljeno primirje izmedju Vučića i bogatih srpskih privrednika, a sada izgleda da se primirje pretvara u trajni mir, pa i punu saradnju.
Primijenjeni mediji: Uloga medija u ovom obrtu je nezaobilazna. Kako bi bez njihove pomoći Milan Beko, od "sumnjivog lica" i čoveka sa poternice, mogao da postane džoker za spas srpskih železnica?
Kako bi bilo čije ime na crnoj listi sadašnje vlasti moglo da bude precrtano i ujedno uvršteno u spisak poželjnih sagovornika u medijima? Jedino uz tesnu "saradnju" vrha vlasti i vrha uticajnih medija.
Violeta CVEJIĆ
