(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srpskoj neutralnosti po pitanju uvođenja sankcija Rusiji zbog zbivanja u Ukrajini očigledno je - došao kraj.
Političko rukovodstvo Srbije, koje je proteklih meseci balansiralo u spoljnoj politici između Evropske uniej i Rusije sada je formiralo tim koji se bavi preispitivanjem prodaje
I posao i promašaj: Ugovor je tada označen kao posao veka uz isticanje bliskih ekonomskih, istorijskih i kulturnih veza između Srbije i Rusije. Ugovor su odobrili i tadašnji predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislava Koštunice koji su u međuvremenu već dva puta izgubili na izborima.
Šest godina kasnije Tadić kaže da spokojno čeka rezultate istrage i celu priču o pokretanju istrage delom svodi i na spoljnopolitički problem jer ocenjuje da "ovakvo ponašanje prema investitorima doprinosi stvaranju negativnog ambijenta za postojeće ali i potencijalne i buduće investitore". Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik Vlade i jedan od učesnika ovog projekta povukao se iz politike, nakon što je njegova stranka ostala van parlamenta, pa je zbog toga valjda izostala njegova reakcija na ceo slučaj.I dok ruska strana preko svog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina poručuje da je iznenađenja pokretanjem ovog slučaja, odnosno kako je rekao Čepurin: "Srbija sebi puca u nogu", ministar saobraćaja Aleksandara Antić pojašnjava da će meta policijske istrage nije Gaspromnjft već oni koji su vodili
Uz mnogo nepoznanica koje prate celu priča ministar policije koji je formirao istražni tim kaže da nema bojazni za buduće odnose Srbije i Rusije jer premijer Aleksandar Vučić kontaktira sa najznačajnijim predstavnicima ruske strane. Kako izgledaju ti kontakti javnosti naravno nije poznato, ambasador Čepurin kaže da nema informacije o tim kontaktima ali ima kako kaže "negativnog odjeka ovog slučaja u ruskim medijima".Čepurin tvrdi i da Srbija ne bi imala ama baš nikakve koristi od uvođenja sankcija Rusiji kao i da takvu odluku može da donese samo kako je rekao "politačar samoubica" pošto bi sankcije nanele ogromnu štetu Srbiji.
Nakon svega ovoga Vučić se sreo sa Čepurinom i saopštio da Srbija samostalno vodi svoju spoljnu politiku, da se neće menjati pozicije prema Moskvi i da se spremamo za dolazak predsednika Rusije u oktobru mesecu. Kasnije je obelodanjeno da je razgovor na momente bio izuzetno težak.
Tihi pritisci: U momentu dok su od evropskih zvaničnika stizale pohvale o tome šta je sve srpska Vada uradila za prva tri meseca mandata što se tiče evropskog puta Srbije i kako je premijer obećao da će ekonomsku i svaku drugu borbu (protiv kriminala, korupcije, uspostavljanje vladavine prava) dovesti do kraja stigao je novi ultimatum iz EU. On se odnosi na potpisivanje novog kosovskog sporazuma koji bi još bolje osigurao sprovodjenje starog sporazuma. Sve ovo je naravno uslovljeno otvaranjem poglavlja za otpočinjanje pregovora sa EU.
U međuprostoru dobrih i pohvalnih vesti o ponašanju srpske vlade i premijer i predsednik Srbije su sramežljivo saopštili da postoje pritisci zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Ali ovaj negativni deo priče pokušao je da izvuče predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić koji tvrdi da se Rusija silno interesuje za uvoz hrane iz Srbije i da je srpska poljoprivreda pred velikim izazovom.
Tako je istraga o privatizaciji
Nakon svega toga Vučić u vezi sa istragom
Briselsko postrojavanje: U momentu dok se srpski nadležni organi ne izjasne o celom slučaju nadležni iz EU su već poslali nekoliko poruka da zemlja koja je na evropskom putu ne može imati različitu spoljnu politiku od EU. Ako su sve zemlje na tom putu uvele sankcije Rusiji nerealno je očekivati da Srbija ostane postrani i da sedi na dve stolice pri čemu je njen položaj u Evropi i dalje nestabilan.
U takvoj atmosferi premijer Vučić bi 28. avgusta trebalo da poseti Nemačku gde kancelarka Angela Merkel organizuje konferencija zemalja zapadnog Balkana na koju su pozvani premijeri, šefovi diplomatija i ministri ekonomija: Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Albanije. Konferencija bi trebalo da pokaže da Nemačka nije izgubila interes za Balkan ali i da bude potvrdjena evropska perspektiva celog regiona.
Pre početka ove konferencije ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić će otići u Berlin pod zvaničnim obrazloženjem pripreme za konferenciju o zapadnom Balkanu, a nezvanično od Srbije bi moglo biti zatraženo zauzimanje jasnog stava prema odnosu sa Rusijom, odnosno jasno stavljanje do znanja Srbiji da se njena spoljna politika ne može razlikovati od spoljnepolitike EU.
Kao i uvek do sada srpski političari znaju da će nemački političari biti jasni i precizni u svojim zahtevima jer razumevanja za trenutni stav Srbije prema Rusiji sve je manje naročito kada se zna da je od svih zemalja EU Nemačka najviše novca uložila u Srbiju.
EU sada očekuje da Srbija svoju privrženost evrointegracijama dokaže na konkretnom primeru odnosa sa Rusijom što bi značilo i zaboravljanje na izvesno vreme projekta Južni tok u koji je Srbija polagala velike nade. Međutim, nerealno je očekivati da se Srbija povodom ovog projekta ponaša kao ekonomski stabilna Austrija koja je sa Gaspromom u junu potpisala ugovor o gradnji deonice Južnog toka kroz svoju zemlju. Realnije je očekivati da se Srbija ponaša kao Bugarska koja je do daljeg obustavila gradnju ovog gasovoda, jer Srbija se ionako ne pita mnogo za razrešenje problema koji su nastali zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji.
Sa druge strane, premijer je više puta do sada istakao da se evropski put Srbije ne može dovoditi u pitanje, ali sada se na tom putu isprečila srpska kolebljivost prema Rusiji. U kojoj meri će saradnja sa Rusijom biti dovedena u pitanje i u kom delu će ona biti oslabljena ili prekinuta znaće se već nakon Dačićeve posete Nemaćkoj.
To što ruski ambasdor ističe da se Rusi sa poštovanjem odnose prema srpskim preduzetnicima srpskoj ekonomiji Srbiji ne znači baš mnogo kada se zna da je budžetsku rupu premostila samo do marta i da su nove investicije izvesnije iz zemalja EU nego iz Rusije.
Violeta CVEJIĆ
