(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srpski plan brzog oporavka poljoprivrede uz pomoć Rusije očigledno je propao, baš kao i ideja Mlađana Dinkića i Božidara Đelića koji su još 2008. godine tvrdili da Srbija ima velike šanse da prosperira zbog svetske ekonomske krize.
Tako je predviđanje Željka Sertića, budućeg ministra privrede da će Srbija umesto sadašnjih 170 miliona dolara izvoziti u Rusiju poljoprivredne proizvode za 300 miliona dolara do kraja ove godine - zamrlo brže nego što se ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković vratila iz posete Rusiji gde se govorilo o srpskom izvozu.
Odsustvo koncepta za vođenje zemlje koja teži da uđe u EU pokazao je i sastanak ministra trgovine Rasima Ljajića sa izvoznicima hrane. Na opaske da Srbija nema nema dovoljno proizvodnih kapaciteta Ljajić je odgovorio da treba iskoristiti trenutnu šansu koja bi u budućnosti omogućila Srbiji duži opstanak na ruskom tržištu, ali i da se Srbija ne raduje novonastalim odnosima izmedju EU i Rusije i da želi što pre da se ti odnosi normalizuju. Ljajić je najavio i formiranje zajedničkog koordinacionog tela izmedju Srbije i Rusije koje će raditi 24 sata i baviti se problemima izvoznika.Simbolika i šanse: Nakon svega toga Evropska unija je uputila upozorenje, (da države koje pristupaju njenom savezu ne mogu preuzimati deo ruskog tržišta koje su držale članice EU), i tako još jednom podsetila Srbiju da na evropskom putu mora slediti evropsku spoljnu politiku. Zbog toga upozorenje premijeru Srbije nije slučajno uručeno baš u momentu kada je obilazio uništenu fiskulturnu salu u jednoj obrenovačkoj osnovnoj školi, jer Srbija čeka pomoć EU kako bi obnovila deo onoga što je uništeno u majskim poplavama.
Premijer Aleksandar Vučić je nakon te depeše rekao novinarima da sankcije Rusiji neće uvoditi, ali i da Srbija nema dovoljno hrane ni za sebe i obraćanje završio rečima: "Budite vedri i raspoloženi nema nikakvog razloga za sekiraciju".Da li će biti razloga za sekeraciju videće se već 28. avgusta kada se kancelarka Angela Merkel bude sastala sa premijerima Zapadnog Balkana, ali svakako se ne može se očekivati da na tom skupu budu pohvaljeni oni koji krše propisana pravila EU.
S tim u vezi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je prilikom prošlonedeljne posete Berlinu u prisusutvu ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera rekao da Srbija ne koristi spor Moskve i Brisela za promovisanje svojih preduzeća ili preuzimanje poslova evropskih kompanija, ali i da nije u poziciji da uvede sankcije Rusiji.
Pojašnjavajući zašto Srbija neće uvesti sankcije Rusiji premijer Vučić je, dan nakon te posete, za nemački magazin Fokus rekao da Srbija zavisi od ruskog gasa, da je izgradnja Južnog toka jako dobra za Srbiju kao i da taj projekat zavisi od saradnje EU i Rusije.
"Bez naših evropskih partnera gasovod ne može da bude izgrađen, naše kompanije bi na to projektu zaradile 500 miliona evra, a čak i da gas nikada ne prodje kroz Južni tok naše kompanije će imati koristi od njegove izgradnje", tvrdi Vučić.
Lažne nade i šanse: Iako se i ranije znalo da Srbija hranu uvozi, da je stočni fond više nego prepolovljen u poslednjih petnaest godina postavlja se pitanje zašto je u Srbiji vodjena kampanja da su te sankcije srpska šansa i to baš od 7. avgusta kada je Rusija zabranila uvoz hrane iz EU.
Jasno je da je cela priča napravljena za unutrašnjo-političku upotrebu i skretanje pažnje javnosti sa sve većih ekonomskih problema i biranja tajminga za početak dugo najavljivanih bolnih reformi, ali i zbog činjenice da se srpski dobrovoljci bore u Ukrajini na obe zaraćene strane.
Iako je najavljeno da će svi oni zbog ratnih pohoda biti sankcionisani, poučeni prethodnim sličnim iskustvima kada su srpski državljani odlazili u Siriju i druge zemlje da ratuju, još uvek nije izvesno da će se kazne i sprovesti.
Sa druge strane, pitanje je i zašto stranka i premijer koji imaju ubedljivu podršku, u nekim istraživanjima i više od 50 odsto, jeftine priče plasiraju za unutrašnju scenu u momentu kada opozicija ne radi apsolutno ništa - osim što se i dalje bavi prevaziđenim konceptom ko će biti njen formalni vodja.
U suštini, najvažnije pitanje za Srbiju dokle će EU tolerisati njeno tumaranje i neodlučnost izmedju Rusije i Zapada.
Prema rečima dobrog poznavaoca spoljne politike Jelice Minić, koja je bila zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC), manevarski prostor Srbije se sve više smanjuje.Tanka žica: "Srbija igra po tankoj žici. Ako se odnosi EU i Rusije zbog situacije u Ukrajini budu zaoštravali i pritisak na Srbiju biće veći. EU ne odgovara novo stvaranje krize na Zapadnom Ballkanu, moguće je da će Merkelova 28. avgusta poslati ohrabrujuće poruke Zapadnom Balkanu", rekla je Minić.
Iako je Vučićev stav nakon upozorenja EU pohvaljen iz EU Minić kaže da su u trenutnoj situaciji i EU i Rusija gubitnici kao i da Srbija u celoj toj priči nije nikakav presudan faktor.
Bez obzira na to što se u Srbiji konstantno stvara slika da je razapeta izmedju starog saveza sa Rusijom i EU dosadašnje iskustvo govori da Zapad može da toleriše takvu srpsku poziciju, dokle god Srbija sprovodi ono što EU traži od nje kada je u pitanju Kosovo.
Upravo je Vučić više puta ponovio da pohvale sa Zapada stižu baš zbog toga što ova vlada ne vodi duplu spoljnu politiku i što on govori isto i Rusima i EU.
Valjda je zbog toga Štajnmajer i rekao da su reforme u Srbiji impresivne. O tome kada će učinci reformi impresionirati i lokalno stanovništvo niko ne može da prognozira. Premijer je rekao da 2016. godine, dakle na polovini svog mandata, Srbiju vidi kao uspešnu i modernu zemlju sa najvećim privrednim rastom u Evropi.
Violeta CVEJIĆ
