„Mi kao društvo moramo učinit sve da ustavna žalba postane djelotvorni pravni lijek, jer je Ustavni sud poslednja linija odbrane ličnih prava i sloboda građana, pred obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava“, saopštila je Jasavić.
Ustavni sud, prema njenim riječima, ima širok krug nadležnosti koje se odnose na sve tri grane vlasti kao i predsjednika Crne Gore, pri čemu niko do sada nije, bez obzira na često neslaganje sa tim odlukama, sporio nadležnosti Ustavnog suda.
„Pravno je neodrživo “solomonsko rješenje” Ministarstva pravde u Nacrtu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, da Ustavni sud samo konstatuje povredu ljudskih prava, na osnovu koje će se ponoviti sudski postupak“, smatra ona.
„Ovo iz razloga sto je nemoguće ponavljati postupak u pravosnažno presuđenim stvarima i to zbog prigovora res judicata - (presuđene stvari) u parničnim i načela ne bis in idem ( istom licu se ne može dva puta suditi za isto krivično delo) u krivičnim predmetima. Ustavni sud se ne može upuštati u ispitivanje svih pravnih nedostataka sudskih odluka, već se ograničava samo na povredu ustavnih prava i sloboda i logično je da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ukida odluke kojima je povrijeđeno ljudsko pravo i sloboda. To je jedini uslov da se u tim predmetima ponovo sudi. Imajući u vidu činjenicu da se pred domaćim sudovima redovno krše osnovna prava i slobode građana koje jamči Ustav, Ustavni sud mora jačati svoje kapacitete, radi pune realizacije Ustavom i zakonom propisanih nadležnosti“, zaključila je Jasavić.
