Piše: Beba KAPIČIĆ
Službeni fašistički intelektualci uglavnom su bili angažovani u napadanju moderne kulture i liberalne inteligencije zbog izdaje tradicionalnih vrijednosti. Nikakva se sinkretistička vjera ne može oduprijeti analitičkoj kritici. Kritički duh provodi razlikovanja. U modernoj kulturi naučna zajednica hvali neslaganje kao nešto korisno za obogaćivanje znanja. Za fašizam neslaganje je izdaja. (Umberto Eco-Fašizam-zlo u 10 tačaka)
Sanda Rašković Ivić, krhka osoba sa haljinicom u žirafa dezenu, jurišnica vanparlamentarne, obezglavljene DSS-e, ambasadorka u Italiji u vreme vladavine kohabitiranog dvojca koji je od Srbije uspeo da napravi najsiromašniju zemlju Evrope preko pljačkaških privatizacija svojih viđenijih kadrova, kreće u pohod na upražnjeno mesto umirovljenog Vojislava K.
Srpska lista nacionalista: Od čega je satkana ta persona kada izjavljuje za D'mitrovićeve Novosti, da poređenje sa Marin le Pen shvata kao kompliment? Nabraja za nju ugledne koji bi joj se pridružili u njenom jurišu na čelo kolone marginalne, posrnule partijice: evo, pomenuću akademika Kostu Čavoškog, profesora Mila Lompara, Đorđa Vukadinovića, novinare Željka Cvijanovića i Miroslava Lazanskog... Mogla bih nabrojati još nekoliko stotina dičnih imena.
Ta “dična" imena su recidivi “veselih” devedesetih i dokaz da su haški zločinci samo izvodjači radova, a da su inspratori salonski fašisti koji su prilikom osnivanja bili u DS da bi kasnije mnogi krenuli za Vojislavom K i osnovali DSS-e! Srpska Mari le Pen dičnim naziva Kostu Čavoškog obožavaoca Ratka Mladića krvnika Srebrenice i dr Dabića-Radovana Karadžića nadređenog monstrumu sa Grbavice i ostalim monstrumima, koji su na najzverskiji način prolivali krv diljem Bosne i Hercegovine!
Dičan je i nekakav profesor Milo Lompar Srbin podrijetlom iz Montenegra, koji svoj patriotizam iskazuje tako što u svom ne-delu skupo upakovanoj knjižurini blati sve one koji su moralno i civilizacijski spašavali Srbiji obraz u vremenu bestijalnog krvavog orgijanja!
To su bića kojima je pobuna Crvenih beretki samo legalni štrajk radnika, kojima je govornik na odru Đinđića, Risto na Cetinju zvani Sotona - Amfilohije - ratni huškač, uzor hrišćanskog, dičnima je Kosovo srce Srbije dok se pali američka ambasada, devastira Beograd i kradu patike!
Revizionisti istorije: A javio se još jedan iz plejade Tadićevih pitomaca bivši ambasador u Parizu Bataković T. Dušane, istoričar i diplomata, da nas prosvetli, kivan na aktuelnu vlast ( valjda što nije više ambasador) i onako mudro za Danas zbori: Mi smo u prethodnoj administraciji imali jasnu političku orijentaciju - „I Kosovo i Evropa“, a predsednik Tadić nije ustuknuo pred ogromnim pritiscima Angele Merkel da prepusti sever Albancima.
I nastavllja a da takođe nije ni trepnuo ... "otuda se kod nas, radi daljeg povlađivanja Nemcima oko Prvog i ulagivanja Rusima oko Drugog svetskog rata, slavi 20. oktobar, kada je sovjetska, a ne Titova armija oslobodila
Sramna revizija istorije pod Tadićevom vladavinom se nastavlja iz usta ovakvih frustriranih a negovanih, podgojenih falsifikatora, likova koji nisu dizali glas u vremenima dok je Srbija sramoćena i pljačkana!
Istorijske brojke: Koliko je Titovih generala otkupilo vile lako se može proveriti, kako je bilo pod njegovom diktaturom najbolje govori podatak da se 70 posto izjasnilo da je najbolje živelo za njegove vladavine, kako danas žive posle Demokradske pohare da se videti iz priloženog!
Za 11 dana, koliko su borbe trajale, poginulo je 15.000 pripadnika nemačkih okupacionih snaga, dok je blizu 9.000 zarobljeno. Prva armijska grupa NOVJ-a imala je oko 3.000 poginulih i 4.000 ranjenih, a Četvrti korpus Crvene armije izgubio je 960 vojnika i oficira.
Dok se konačno građanima jasno ne predoče najveći krivci za moralni i materijalni sunovrat, ovakvi likovi koji bi da ponovo sedlaju konje neke nove Apokalipse, skakutaće po medijskom i političkom nebu Srbije trabunjajući, falsifikujući činjenice, igrajući svoje patriotske igrice, a njihove “igrarije” plaćaće i dalje stanovnici zemlje Srbije!
Kad se počne bolje živeti i ako usvojimo demokratske standarde, politika neće imati takav uticaj, a naše će intelektualne i građanske dužnosti biti da prokazujemo i kritikujemo lošu politiku, da ismevamo političke budale, da osuđujemo gramzivost, korupciju, itd.
Mirko Kovač: Ismevanje budala je naša dužnost-intervju (Blic 4.avgust 2011)
